Bivši šef DB prebačen iz strogo čuvanog paviljona na novu lokaciju: Prvi komšija mu poznati kriminalac

Radomir Marković (78), bivši šef Državne bezbednosti, koji u "Zabeli" izdržava kaznu od 40 godina, prebačen je nedavno iz strogo čuvanog Sedmog paviljona u poluotvoreni deo zatvora.

Marković, koji je bio šef tajne policije bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića,  sada se nalazi u jednom od bungalova u tom delu Zabele, gde ima više privatnosti i komocije, a trebalo bi da dobije pravo i na slobodne vikende.

Preporučujemo

Dobro obavešten izvor Informera otkriva da je Markoviću prvi komšija Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam, koji se u Zabeli nalazi od 28. decembra 2012. zbog podstrekivanja na ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš, 1995. godine u Sportskom centru Olimp u Beogradu.

- Marković je, posle 23 godine tamnovanja, prebačen u poluotvoreni deo zbog starosti i teške bolesti, pošto ima kancer debelog creva, a ta zloćudna bolest otkrivena mu je 2022. godine. U istom odeljenju je i nekadašnji načelnik Generalštaba, penzionisani general Momčilo Perišić, koji je pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog špijunaže, odnosno odavanja tajnih podataka službeniku ambasade SAD u Beogradu, američkom državljaninu 2002. godine - navodi izvor.

Marković je, inače, osuđen za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove 1999. na Ibarskoj magistrali, kao i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi 2000. Osim za ove zločine, bivši šef tajne policije proglašen je krivim i za umešanost u otmicu i ubistvo Ivana Stambolića u avgustu 2000.

Pored toga, Marković je sa još trojicom pripadnika DB bio optužen za ubistvo novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije (49) na Uskrs 1999., ali je posle višegodišnjeg suđenja, u februaru ove godine, oslobođen.

Slobin čuvar mračnih tajni iz devedesetih godina je, podsetimo, uhapšen 23. februara 2001. i smešten je u Centralni zatvor. U Zabelu je prebačen u julu 2010. godine, nakon pravosnažnosti svih presuda. Nakon skoro 13 godina provedenih iza rešetaka, što u pritvoru, što u Zabeli, u decembru 2013. ukinuta mu je radna obaveza i prebačen je u najstrožiji režim, u Sedmi paviljon, koji podrazumeva boravak u samici i korišćenje samo kašike za jelo i slična zatvorska pravila.

Tada mu je stavljeno do znanja da je do promene tretmana došlo zbog njegove lične bezbednosti. Sredinom novembra iste godine Marković je tražio pomilovanje od predsednika Tomislava Nikolića, a u to vreme je i neformalno ispitan zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Zanimljiv komšiluk

Dok je boravio u Sedmom paviljovu, Marković je radio kao magacioner u zatvoru i vodio je računa o garderobi i posteljini robijaša u tom delu Zabele, u kom se nalaze zatvorenici osuđeni za najteža krivična dela.

- Marković je u glavnom magacinu bio zadužen da popisuje ćebad, sredstva za higijenu, kao i lične stvari zatvorenika, koje im nisu uvek potrebne. U tom delu kaznu služe i njegovi nekad potčinjeni vojnici iz Jedinice za specijalne operacije Nenad Bujošević, zvani Rambo, kao i Branko Berček. U istom paviljonu je i Sretko Kalinić, glavni ubica "zemunskog klana". Imao je dosta posla, pošto u Sedmom paviljonu uvek boravi oko 150 zatvorenika. Pre angažovanja u magacinu, Marković je nadzirao sistem kanalizacije i otpadnih voda unutar zidina zatvora - objašnjava naš sagovornik.

U Sedmom paviljonu je imao cimera, ali je u februaru 2021. oboleo od korone, pa je morao da bude sam u sobi, sve dok nije dobio bungalov i "povlašćeni" tretman.

Omerta "dragocenog" zatvorenika

Da je Radomir Marković dragocen zatvorenik znali su i ljudi iz vlasti koji su srušili Slobodana Miloševića. Oni su mu odmah nakon hapšenja nudili da otkrije sve o navodnim prljavim poslovima Miloševićeve tajne policije, bez ikakve protivusluge, ali je Marković to odbio.

Drugi put mu je to ponuđeno 2003. u vreme vanrednog stanja i akcije "Sablja", ali Marković je i dalje ćutao.

U međuvremenu je, u sudskim procesima koje su pratili brojni problemi i nesuglasice, čak i među sudijama koje su u njima učestvovale, za navedene zločine osuđen je na jedinstvenu maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora.

Ostao je pri tvrdnji da u zločinima nije učestvovao i da ništa o tome nije znao.

Kratak i buran period na čelu tajne policije

Marković je na čelu DB-a bio samo oko dve godine, od 1998. do 2000, kad je Milošević izgubio vlast.

Upravo u vreme njegovog rukovođenja službom dogodili su se zločini, koji su od prvog trenutka označeni kao politički, mada je spisak likvidacija koje su na neki način vezivane za DB neuporedivo duži.

Na to mesto imenovan je u novembru 1998. godine, ali je na dan formiranja dosovske Vlade Srbije, krajem 2000., podneo ostavku.

(Telegraf.rs / Informer)