Uživo Davili ga kesom, Lalić rekao da uzmemo žicu: Hrvatin rekao da su pre ubistva s Ljepojom "neobavezno ćaskali"

Belivuk: Ko ti prepričava detalje u vezi sa ubistvom Veličkovića?

Hrvatin: Uglavnom ti. I Miljković, ali uglavnom ti. Ostali ne. Ja sam pričao kad saznajem sa Đurića, za Tešića. Pričao sam i za put, da sam išao sa tobom i Miljkovićem. Miloš Budimir je trebalo da mi pokaže put još jednom, ali je išao Nemanja Đurić.

Belivuk: Ko navodno sve udara Gorana Veličkovića dok leži na zemlji?

Hrvatin: Svi su ga udarali, ne znam ko tačno i koliko, sve je trajalo možda minut. Kad ja stojim njemu na nogama da se ne bi batrgao, ti si stajao pored sok sam se ja drao: "Što mi to uradi, Matori?". Ti si mi pokazao da se ne derem, ne sećam se da li si ga udario. Konretno se sćeam da ga je Đurić udario i da je Janković skočio na njega.

Belivuk: Spominjaš da se Goranu stavljaju lisice i fantomka. Ko to radi? Koje je boje fantomka?

Hrvatin: Ne mogu tačno da se setim. Bila je crna, koliko se ja sećam.

Belivuk: U svim izjavama Lalića smo čuli da mu on veruje ruke i lepi traku preko očiju i preko usta. Je l' mu se lepi traka ili mu se stavlja fantomka?

Hrvatin: Ja sam ja, nisam Srđan Lalić.

Belivuk: Šta je u pikapu?

Hrvatin: Kesa koja je kao polukrug, da simulira da ima nešto. Rekao sam da sam ja bio ubeđen da su pištolji tu.

Belivuk: Srđan Lalić je rekao da Nemanja Đurić otvara tovarni prostori i pokazuje torbu sa oružjem.

Hrvatin: Ostajem pri svojoj izjavi, bila je kesa i Nebojša Janković je otvorio tovarni deo pikapa.

Belivuk: Koliko si dobro poznavao Gorana Veličkovića?

Hrvatin: Iz detinjstva, iz kraja. Po izlasku iz zatvora sam stupio u kontakt sa njim preko zajedničkog drugara. Sarađivali smo poslovno na kriminalnim radnjama.

Belivuk: Da li je bio uzoran građanin i radio normalne poslov eili se bavio kriminalom?

Hrvatin: Ne znam da li je bio uzoran građanin i da li je radio normalne poslove, ali mogu sa stopostotnom sigurnošću da kažem da se bavio dilovanjem droge.

Belivuk: Ko ti je rekao da je umeo da uzme kokain i da ode na četiri-pet dana. Odakle ti to?

Hrvatin: Meni je to rekao njegov poslovni partner Čikago.

Belivuk: Njegova supruga je rekla da se desi da ne dođe jedno veče, ali da se javi da na brine.

Hrvatin: Ona je meni rkela da je to bilo ranije, ali da u to vreme to nije bio slučaj i da zato misli da mu se nešto desilo. Ceo taj moj razgovor sa njom je bio alibi.

Belivuk: Spominjao si nekog Crnog. Da li je on Goranov rođak?

Hrvatin: Koliko se ja sećam, on je bio rođak Jelene Veličković, ali je bio vozač Gorana Veličkovića i vozoi je automobil koji je imao skriveni deo za narkotike.

Belivuk: Da li si se nekada nasam video sa Jelenom Veličković?

Hrvatin: Sa njom nikada. Ja sam se video sa Jelenom par puta dok je Goran bio živ i tih šest-sedam dana posle nestanka, možda još jednom. Nasamo ne, jer bih uvek bio sa Čikagom ili tim našim zajedničkim drugom.

Belivuk: Rekao si da je Jelena inicirala viđanje sa tobom?

Hrvatin: Odmah to veče je preko Čikaga da se vidi sa mnom. Ja sam to izbegavao jer je sve bilo sveže i da bih pripremio priču. Na kraju smo se ipak videli posle šest-sedam dana, nisam bio sam sa njom, bilo je tu ljudi.

Belivuk: Jelena veličković je 28. avgusta 2023. rekla da te ne poznaje lično i da te je videla dva puta kada te je Goran vozio kod doktora i rekla je da nije tačno da je inicirala viđanje sa tobom posle nestanka, da uopšte niste sedeli u kafiću i ponovo napomenula da te ne poznaje. Rekla je da nije bila prisutna kada je Hrvatin doneo novac za sto grama kokaina. Da li ti ostaješ pri onome što si rekao?

Hrvatin: Sto posto i možemo ovde i da se suočimo. Ona je mene čak pitala da li sam ja Goranu ostao dužan još neke pare za kokain. To je bilo prvo pitanje koje mi je postavila. Evo sad si mi, da citiram Lalića, evocirao sećanje.

Belivuk: Da li smatraš da je motor vatreno oružje?

Hrvatin: Ne, ali može da bude, ako se postavi neki eksploziv pod njega. Tada može da bude oružje, ali ne vatreno.

Belivuk: Čuo sam nešto što nisi nikada pre govorio. Često koristiš reč evociranje.

Hrvatin: Ja kažem prisetio se, možda sam pokupio evocirao dok sam slušao Lalića.

Belivuk: Nikada ranije nisi govorio kolska i pešačka kapija.

Hrvatin: jesam, govorio sam gde ide kola i gde idu pešaci.

Belivuk: Oni ovde slušaju jedni druge, pa preuzimaju terminologiju. Sam Hrvatin je rekao da je neke stvari čuo ovde od Lalića. Da li ima drugi ulaz na tadion i da li ima interfon?

Hrvatin: Ima drugi ulaz, ne znam da ima interfon.

Belivuk: Koji je bio nalog kad si pisao i koji aparat kad si se dopisivao sa Stefanom Mandićem?

Hrvatin: Telefon je bio "gugl", mislim da je naziv bio Kuriku ili tako nešto, inače to je jedan od direktnih izvršilaca atentata na Zvicera u Ukrajini.

Belivuk: Misliš na pokušaj atentata, pošto je Zvicer živ. S kog naloga ti pišeš?

Hrvatin: Mislim da je Sonik.

Belivuk: Rekao si da definitivno nisi pravio spid, ali ja moram da citiram Lalića koji je rekao da ste spid pravili ti, braća Budimir i on i da u okviru OKG spid prave Lalić i Hrvatin. Da li Lalić laže?

Hrvatin: Ostajem pri onome što sam rekao.

Belivuk: Može da bude samo jedna istina. Ja smatram da nije istina ni jedna ni druga, ali da utvrdimo koja je.

Belivuk: Danas si detlajno opisao kako je navodno tebi Miloš Budimir opisao da je Gligorijević navodno priznao sve na ispitivanju, da je trebalo sa nekim Trajkom da mene ubije nekim snajperom sa zgrade, je l' tako? Slušali smo više puta Lalića da je rekao da Gligorijević nema veze ni sa čim i da je sve izmišljotina. Da li je u pravu Lalić ili Hrvatin?

Hrvatin: Ja sa Lalićem nikada nisam pričao o tome, ja sam prepričao šta mi je rekao Budimir.

Sudija je odredila pauzu od 30 minuta, nakon čega će pitanja okrivljenom saradniku Bojanu Hrvatinu da postavlja prvookrivljeni Veljko Belicvuk.

Lazarević: Pređimo na Mitić Nikolu. Koliko je otmica bila udaljena od Ambasade SAD?

Hrvatin: Ne znam, posle mi je okvirno rečeno gde je to bilo, ali to je generalno u brzini. Tu je onaj zid od Belog dvora. Ne neposrednoj blizini, ali u blizini. Ali ja u tom momentu za Mitića ne znam gde je lokacija. Ja sam bio udaljen oko kilometar.

Lazarević: Gde je Mitić odvezen na stadionu?

Hrvatin: Ja mislim da je to istočna tribina, a konkretno u bivšem restoranu. U sklopu bašte je postojala prostorija koju smo zvlai kancelarija, u toj kancelariji je bio. Kancelarija je bila ispod istočne tribine, ali ne tvrdim 100 odsto. Južna je mnogo dalje od toga gde se mi nalazimo. Ali nije me ni interesovalo koja je tribina.

Lazarević: Koja je bila uloga Spasojevića?

Hrvatin: Pričao sam da je Spasojević trebalo da dođe da nas vozi. Na suđenju sam saznao više, da je dolazio da farba, nisam siguran. On je sutradan trebalo da vozi Srđana Lalića, Miloša Budimira i mene.

Lazarević: Rekli ste da ste ćušnuli Mitića, tužilaštvo kaže da ste ga ispitivali i naizmeničnuo tukli.

Hrvatin: Kad sam prvi put došao ja sam ga ćušnuo po glavi, ja sam ispričao ono što sam ga ja pitao. Kad sam došao bio je pretučen, ali  ja nisam video ko ga je tukao, nisu ga tukli dok sam ja bio tu.

Lazarević: Kako je Nikola Mitić savladan?

Hrvatin: Ono što je meni Marko Miljković rekao je da su oni stali, da ih je on pretekao i stao, da je bio van kola, da je Miljković isto izašao i pitao ga je što prati i udario ga, a da su tada stigli Belivuk, Senad Rešović i Vladimir Grek i da su ga savladali. Nisu mi pričali u detalje. Meni tužilac nije pričao šta će da priča u optužnici, pa da ga ispravljamm, ja sam ispričao svoja saznanja.

Lazarević: Gde je mašina bila za Mitić Nikolu?

Hrvatin: Pitaš me... Pitate me peti put isto pitanje!

Lazarević: Da li imate saznanja da je neko vrelom peglom prelazio po telu Lazara Vukićevića?

Hrvatin: Ne, sve što sam znao ja sam rekao.

Lazarević: Da li se sećate da ga je neko davio tako što su mu gurali crevo usta?

Hrvatin: Ja se toga ne sećam.

Lazarević: Da li je Marko Miljković učestvovao u ubistvu Aleksandra Gligorijevića?

Hrvatin: Ne znam, meni su samo pokazane slike, nisam pitao za detalje, niti sam ikada tokom boravka u grupi bio radoznao i pitao.

Lazarević: Da li ste znali da su Goranu Veličkoviću čupali nokte kleštima?

Hrvatin: Ne, ja znam samo te anegdote, da se dobro držao, da je mučen.

Lazarević: Kada je mašina za mlevenje mesa bila u garaži, a kada u skriveno prostoriji?

Hrvatin: Za Nikolu Mitića mašina je bila u garaži, a drugom polovinom oktobra Veljko mi je pisao da odem do kuće da pomognem Draganiću i Jankoviću oko mašine. Draganić je tada motor i korito nosio na peskiranje i unosimo ih u skrivenu prostoriju, ona je tamo premeštena pre ubistva Zdravka Radojevića. Za Vukićevića ne znam, nisam bio.

Lazarević: Zašto je Radojević došao u Ritopek?

Hrvatin: ne znam. ja za Radojevića znam od kad sam bio u zatvoru sa Milošem Budimirom, on ga je nazivao kumom. Između braće Budimir i Radojevića je sve bilo na provokacijskom nivou. Pitali su me da mu stavim eksploziv pod auto i znam da je bio neki grafit za radojevićevog brata. Ne znam da li je dolazio u ritopek zbog kupovine oružja, niti na koji način je navučen.

Lazarević: Da li je u Ritopeku postavljen najlon za Zdravka Radojevića?

Hrvatin: Na podu jeste, okolo nije. To da je sve bilo pripremljeno je bilo za Ljepoju, sve je bilo namešteno, a Ljepoja je sedeo živ, vezan na stolici.

Lazarević: Tužilaštvo kaže da su zidovi i podovi bili prekriveni najlonima kada su čekali Radojevića. Kada ste primetili da nema najlona?

Hrvatin: Fokusirali smo s ena to da se likvidira Radojević, kada smo ga likvidirali primetili smo da nema najlona okolo. Ušao je i Draganić, pa je rekao: "Joj, nismo postavili najlon".

Lazarević: Da li imate saznanja da su Llić i Spasojević prevozili oružje?

Hrvatin: Lalić jeste jednom, a za Spasojevića ne znam.

Lazarević: Da li su učestvovli Kodžić i Stjepanović?

Hrvatin: Ja sam video njihova imena u optužnici, ali ja ne znam ko su ti ljudi.

Lazarević: Kada ste zaključili sporazum sa tužilaštvom?

Hrvatin: Ja sam se 16. novembra 2021. izjasnio na slušaj Nikole Mitića i dobio sam status. Znam da vas sve toliko interesuje koja je ta sveska, koje je boje i ostalo... U mesec dana od tada ja imam obavezu da svojom rukom pišem o svim svojim saznanjima. Ako to ne napišem u mesec dana, ja neću dobiti status. Bile su dve sveske, a možda i tri, bio je decembar mesec. Sudija me je pitala da li sam tu pisao, rekao sam da jesam, dao sam osnovne tehnikalije. U neko vreme posle toga sam obavešten da sam sklopio sporazum. Ja sam sveske napisao u sedam dana, ali je verovatno moralo da se sačeka da se ispoštuje zakonski okvir, tako da je bio decembar 2021. godine.

Lazarević: Koliko puta ste bili na razgovoru sa tužiocem?

Hrvatin: Kad sam uhapšen i tad 16. kada sam otišao? Dan nakon hapšenja sam išao tužilaštvu da pokažem mesto gde smo prosipali, pa sam sutradan išao da dam iskaz u tužilaštvu. Oba puta sam bio u sudnici, nisam išao u kancelariju tužioca.

Lazarević: Prethodno ste u sudu rekli da je sporazum potpisan u decembru mesecu, na pitanje advokata da li je to bio 22. rekli ste da. Da li je to greška?

Hrvatin: Verovatno da, jer sam ja 21. uhapšen.

Lazarević: Šta ste ispravljali u svesci?

Hrvatin: Nisam ispravljao, nego sam odao Nemanju Đurića koji je bio sa nama, ali nije učestvovao u akciji. Pismeno sam ispravio ono što sam usmeno rekao, jer sam se naknadno setio. Posle sam se za Stošića ispravio i reka da on nije bio sa nama, već u drugim kolima. Možda sam tada bio malo konfuzan. U svesci je posle 16. ispravljeno ono što sam usmeno rekao u tužilaštvu, a dodatno sam se ispravio i u svom slobodnom izlaganju. Svesku sam predao ljudima koji su zaduženi za mene i oni su dali dalje. Posle sam te sveske video kod sudije za prethodni postupak, pokazala mi ih je i pitala jesu to moje sveske.

Lazarević: Rešenjem Višeg suda u beogradu od 11. oktobra 2021. sudija za prethodni postupak donela je rešenje da se prihvata sporazum. Rešenje je doneto 11. oktobra 2021. godine.

Hrvatin: Ja ne znam za to, ja se ne sećam.

Lazarević: Piše da je sporazum zaključen 29. septembra.

Hrvatin: Ja sam potpisao 16. novembra, meni je takvo sećanje.

Lazarević: Navedeno je da je svojeručno pisao izjavu 5. avgusta 2021. godine.

Hrvatin: Pisao sam kada sam se izjašnjavao na okolnosti ubistva Nikole Mitića. Ali to za 5. avgust ne verujem jer je trebalo da imam operaciju i da idem na zračenje. Tako je kako sam rekao. Mesec dana posle Mitića sam otišao kod sudije za prethodni postupak da mi se potvrdi status.

Advokat Dejan lazarević predložio je pozivanje sudije za prethodni postupak kako bi se utvrdilo da li je rešenje falsifikovano ili ne. On je Hrvatina pitao da li je unapred bio obavešten za šta se tereti.

Hrvatin: Znao sam da mi se stavlja pripadnost OKG i učestovvanje u određenim krivičnim delima, ali šta je tačno pisalo ne znam. Konkretno se seća optužnice. Ne sećam se šta je tačno pisalo na papiru koji mi je dat kada sam doveden u tužilaštvo. U tom momentu mi se srušio svet na glavu, za to je tu advokat, nisam ja tu da razmišljam o tome. Potpisao sam, predočili su mi, pitali su me za određene stvari, ali ja se sada toga ne sećam. Nije mi bilo do čitanja, skoncentrisao sam se na da kažem sve što znam.

Lazarević: Da li se sećate šta ste priznali tad?

Hrvatin: Tehnički ja sam priznao onda samo Nikolu Mitića, jer sam ja potpisao samo za Nikolu Mitića, ali ja sam posle toga pisao o svemu što znam. O ubistvima, o tome da sam učestvovao u prodaji narkotika, o svemu o čemu sam pričao ovde danas. Za prenošenje oružja ne, jer ja oružje nikada nisam prenosio, osim Pištolj Lazara Vukićevića koji sam preneo kilometar dalje da ga sakrijem. Znam da sam pitan za Mitića i da pričam sve što znam, ali koja su pitanja bila se ja stvarno ne sećam.

Lazarević: Jeste li pričali o pripremi ubistva Mladena Lazarevića?

Hrvatin: Jesam i za to i za mnoge druge stvari. Ja sam bio u obavezi da sve kažem, ako hoću sporazum. Mislim da je sa mnom sklopljen sporazum zbog Nikole Mitića a priznao sam sve. Dogovorena je kazna od 15 godina.

Lazarević: Odakle ste uzeli oružje, gde ste ga stavili, vezano za Lazara Vukićevića?

Hrvatin: Mi smo se parkirali tako da vidimo kada Nemanja Đurić krene sa Vukićevićem. Mi smo videli nekog lika, Marko Budimir mi je rekao "otvori kasetu", unutra je bio manji pištolj. Drtžao sam ga u ruci, pa za pojas, do Vrčina. Onda sam ga stavio ispod nekog lišća, to je bio pištolj od Sube, posle sam došao i pokupio ga u Vrčinu, taj pištolj i uzeli su ga ti Subini,

Lazarević: Koliko ste puta učestvovali u primopredaji oružja?

Hrvatin: Dva, teći put je bio motor. U tužilaštvu sam pričao o svemu što sam pričao i ovde.

Lazarević: Miljković ga je pitao zašto nije rekao tužilaštvu da je učestvovao u primopredaji i pratnji oružja, Hrvatin je odgovorio nisam pitan.

Hrvatin: Evo, ja kažem da sam pričao sve što sam znao, a većinom sam pisao.

Na pitanje tužioca šta je bilo na slikama Gorana Veličkovića i ko mu ih je pokazao odgovorio je da je video "ovu poznatu sliku Veljka Belivuka i Srđana Lalića koja se vrti po medijima", a na kojoj drže Veličkovića.

- Kasnije sam video slike na kojima je telo isečeno i pokazao mi je jednu na kojoj je na Veličkovićevim leđima krvlju napisano "Korać pi*ka". Ja fizički nisam bio tu, ali tada kada se Miljković prvi put vratio i kada mi je dao Goranov telefon, rekao je da ide on da ga likvidira i da je na njega palo. Kada se vratio drugi put, Miljković je rekao da ga je ubio jednim udarcem sekirom po vratu. Ponovio je da je Goran maltene sam legao i stavio glavu na tu fosnu i da se dobro držao do samog kraja - ispričao je Hrvatin odgovarajući na pitanja.

On je rekao da oružje nije fizički video, ali da je znao da je tu i da je prvi put za to oružje čuo u vreme ubistva Nikole Mitića.

- Jednom nas je Draganić zatvorio dole u prostoriju jer je mislio da policija zvoni, a Miljković i Belivuk su tada rekli nešto o tome da ako je murija imaju oružja koliko hoćeš i da mogu da se brane. Pretpostavljam da je oružje bilo u sanduku koji je bio u tajnoj prostoriji. Pričalo se da ima oružja u štek prostoru u Ritopeku, a ja sam video samo jedan pištolj - dodao je.

Upitan da opiše prostorije restorana na stadionu Partizana, Hrvatin je rekao da je dolazio iz Humske ulice i da se na stadion ulazilo kroz kapiju.

- Te kapije su uvek bile zatvorene. Kad sam bio kolima nikad nisam ulazio autom, automobilima su ulazili Belivuk i Miljković kao i Miksa koji je tu radio, bio je Lalićev autom jedno vreme i braća Budimir su ulazili sa svojim blindama. Na pešački ulaz niste mogli da otvorite i uđete, već je bio interfon. Bilo je dvoje-troje staklenih vrata u restoranu.  S leve strane je bio šank, a sa desne strane je bio mali ekran na kom se videlo ko zvoni i ko stoji ispred pešačke kapije. Od toga da je tu mogao da uđe ko hoće, roditelji s decom, od toga nema ništa. Tu su dolazili navijači, jeste istina da su jednom organizovali koncert tu - rekao je Hrvatin.

Ispričao je i da su na stadionu prodavani narkotici, kao i da su braća Budimir i Srđan Lalić na tom mestu pravili spid. Istakao je da je on trebalo da učestvuje, ali da su od njega odustali, ali da je dva puta prisustvovao tokom pravljenja spida.

- Ja nisam često dolazio u taj restoran, ali sam dva puta dolazio da uzmem od braće Budimir uzorak marihuane. Nekoliko dana pred hapšenje sam kupio 50 grama kokaina od Veljka Belivuka. Veće količine droge, na primer po 10 kila, nisam video. Video sam kad je Belivuk delio kilogram na manje pakete - rekao je Hrvatin odgovarajući na pitanje tužioca Saše Ivanića.

O novcu

Odgovarajući na pitanja tužioca Saše Babića, Hrvatin je rekao da je za ubistvo Veličkovića dobio 10.000 evra, a da je trebalo 20.000. Za primopredaju novca je takođe dobio 10.000 evra, a da je za delo koje nije u optužnici, a koje je pripremao sa Veljkom Belivukom dobio 25.000 evra, do kojih je Belivuk uzeo 5.000, kao i da je za ubistvo ZDravka Radojevića dobio 10.000 evra.

- Ja nisam prisustvovao kada je silovan I. S, ali jesam dva puta kada su bili neki drugi ljudi, neki kamiondžija. Tada je on doneo neki novac koji su mu tražili, pa sam dobio 300 evra. Novac su mi davali Veljko i Marko. Ili su mi davali lično, ili su mi ostavljali u stanu kod Lalića. Pare za Radojevića sam dobio u Lisičjem potoku, te pare su stajale na stolu, svako je imao svoju kovertu. Osim novca nisam dobijao ništa drugo. U Tursku sam samo pozvan od strane Veljka Belivuka, ja sam kupio kartu i imao pare za trošenje, a vila sa bazenom u kojoj smo bili je već bila plaćena - rekao je Hrvatin.

- Miloš Budimir s enašao sa mnom, bio je unezveren, pokazao mi je slike ubijenog Gligorijevića. Video sam da je na leđima pisalo "izdaja" i "Trajko", zasečeno telo, a onda i slike isečenog tela. Nisam ovde spominjao Slavoljuba Trajkovića, Budimir mi je rekao da je Gligorijević sa Trajkom planirao da ubije Veljka Belivuka, a da preuzme posao sa travom i kokainom od braće Budimir. Braća Budimir su bili glavni za travu, a Veljko i Marko za kokain - ispričao je Hrvatin.

Hrvatin je rekao da su Belivuk i Miljković sa braćom Budimir otišli u Turku drugom polovinom avgusta i da mu je Belivuk rekao da preuzme oružje. Imao je zaduženje da slikam tog koji je doneo oružje.

- Napravili smo plan, a Veljko je rekao da će on da odredi Lokaciju. Ja sa Lalićem odlazim na Novi Beograd da kupimo kameru kojom bih slikao primopredaju. Gledali smo naočare sa kamerom, ali na kraju smo uzeli sat sa kamerom. Auto sa kojim je trebalo da dođe taj čovek je stariji "fijat punto". Kad je čovek došao, namestio sam sat da snima. Prišao sam. Šifra je bila neki grad. Trbealo je da bdue 300.000 evra, a na sam dan mi je Veljko rekao da će da bude 600.000 evra. Rekao sam šifru, gledao sam da ga snimim. Dao mi je dve sportske torbe. Za akciju smo pozvali Tešića i on je bio tu u mojoj blizini da reaguje ako bude neka pratnja - ispričao je.

Objasnio je da je sa torbama seo u taksi. U menjačniji je trebalo da kaže da ga šalje Best i da joj kaže šifru.

- Omašio sam menjačnicu, a kada sam otišao u pravu falilo je 300 evra. Rekli su mi da ostavim 300.000 evra u menjačnici. Predao sam torbu, a pare su odneli kod Miljkovićeve žane. Proverili smo snimak sa sata, videla se faca jasno. Kasnije su mi dali 10.000 evra. Trebalo je Lalić i Budimir da dobiju, ne znam da li su dobili, ja jesam. Od tada učestvujem u još tri akcije preuzimanja, od kojih su dve bile oružje, a jedna motor - dodao je Hrvatin i rekao da je pokojni Aleksandar Šarac jedan od onih koji su učestovali u primopredaji motora.

Bojan Hrvatin je pričom o oružju završio svoje neometano izlaganje.

- Čuo sam da se u razgovorima spominje Mance i Zvonce i da je to Ljepoja. Moje saznanje je da je trebalo da kupi blindirani automobil. Sa nemanjom Đurićem se nalazim na pumpi na kojoj smo se našli i za ubistvo Zdravka Radojevića. Pre toga sam išao da kupim kombinezone i rukavice. Dejan Tešić je trbalo da čeka Ljepoju u "pasat karavanu" svetle boje i rečeno nam je da tablice ne mogu da nam jave, ali da je na jednom retrovizoru izolir traka. Nisam video samu situaciju kad je prošao "pasat", Đurić i ja smo izašli sa parkinga. Miloš Budimir je trbealo da čeka kod Ikee. Kad smo prošli poslao sam mu poruku da su prošli, on je trebalo da bud epratnja Tešiću i Ljepoji - ispričao je Bojan Hrvatin.

On je istakao da mu je Veljko Belivuk ranije pisao da je našao kombinezon za Vladimira Dimitrijevića kog je on znao kao Šeprtlju. Belivuk je tada napravio grupu u kojoj su bili on, Dimitrijević i Hrvatin, kako bi odneo kombinezon Dimitrijeviću, koji mu je dao dve flaše sa benzinom. Potom se Hrvatin odvezao u Beograđanku u kineski tržno centar i četiri-pet crnih debljih jakni. Izašao je na Smederevski put i da Vlade Draganić dođe po njega kod prodavnice Sunce.

- Kad sam došao u kuću pomogao sam Draganiću da iznese neke stvari, a onda sam se popeo na prvo sprat. Veljko i Marko su imali Ljepojin telefon i imali su kontakt sa Zvicerom. U tajnoj prostoriji sam zatekao kocku od najlona koju smo napravili, unutra je sedeo Ljepoja na stolici, sa duksom preko nogu. Normalno su čavrljali, kao da je prijateljska priča. Vratio sam se do kuće, a Miljković je rekao da je Zvicer pitao za sliku sa Ljepojinog telefona i rekao mi je da pitam Ljepoju ko je na slici i ko mu je to poslao, ali je on rekao da nije znao. Dogovorili smo se da ćemo na Ljepoji biti Marko Budimir, Veljko Belivuk i ja. Dejana Tešića nikada nisam video u kući tokom ubistava - dodao  je.

Hrvatin je rekao da Nebojša Janković i Vlade Draganić treba da melju telo u mašini. Opisao je da j zatekao Ljepoju prebijenog i sa vezanim rukama.

- Davili smo ga kesom, ali to nije išlo baš najbolje, pa je Lalić predložio da uzmemo tu neku žicu, gajtan, Veljko i ja smo vukli zajedno i u jednom momentu su nam se pridružili Srđan Lalić i Nebojša Janković. Kad smo pustili, na deset sekundi kao da je izdisao, pitali smo se da li je mrtav ili nije. Položili smo ga glavom u korito, a Veljko je sekao nožem i time smo potvrdili da je sigurno mrtav - rekao je Hrvatin i dodao da je on zasecao telo, a da ga je Veljko Belivuk sekao sekirom.

Hrvatin je sa Belivukom ostao u kući, dok su ostlali otišli da prospu ostatke tela kako bi uklonilo dokaze, nakon čega ih je Nebojša Janković odvezao do automobila.

Okrivljeni saradnik Srđan Lalić više nije prisutan u sudnici jer je njegovo ispitivanje završeno u sredu, 23. oktobra.

Okrivljeni koji se nalaze u pritvoru dovezeni su u pritvorske jedinice Specijalnog suda, odakle će biti sprovedeni u sudnicu. Dve maricenu kojima se nalaze okrivljeni u sud stižu pod jakom policijskom pratnjom.

Ostatak okrivljenih, njih 12, od kojih neki od početka suđenja nisu u pritvoru, dok su drugi pušteni tokom trajanja sudskog procesa, brane se sa slobode.

Svi oni danas će nastaviti da slušaju neometano izlaganje okrivljenog saradnika Bojana Hrvatina, koji je potpisao sporazum sa Jabnim tužilaštvom za organizovani kriminal i tako, umesto doživotne, dobio kaznu od 15 godina zatvora u zamenu za informacije.