Uživo Bojan Hrvatin započeo neometano izlaganje: Detaljno priča o ubistvima

Okrivljeni saradnik Bojan Hrvatin takođe je, kao i Srđan Lalić, potpisao sporazum sa tužilaštvom i dobio 15 godina zatvora umesto doživotne robije u zamenu za informacije.

On danas, po drugi put, iznosi svoje neometano izlganje, s obzirom na to da je u međuvremenu došlo do promene predsedavajuće sudije.

Hrvatin je rekao da ostaje pri svemu što je do sada rekao.

- Hronološki ću da pričam hronološki kako se šta desilo, trudiću se da budem detaljan. Izjašnjavam se krivim na sve tačke u optužnici u kojima sam ja označen kao izvršilac. Prizunajem da sam član ove kriminalne ekipe sa Veljkom Belivukom i Markom Miljkovićem na čelu. Moj početak pripadnosti grupi je rođendan Miljkovićevog deteta, na kom sam sedeo sa Milošem Budimirom. Od njih sam dobio i "Skaj" aparat i povezao sam se sa svima - rekao je Hrvatin.

On je priznao da je učestvovo u otmici i ubistvu Gorana Veličkovića.

- Za ubistvo su bila dva p,lana, pričaću o drugom. Goran je hteo da kupi pišto, rekao sam da ću da pokušam da mu pomognem. Nekoliko dana pre nego što sam to rekao Veljku i Marku, pištolji na ulici su poskupeli i te ponude mu nisu odgovarale. Rekao sam to Veljku i Marku na stadionu Patizana. Oni su odlučili da ponude svoja dva CZ pištolja, cena je bila 1.200 evra. Od tog trenutka pravimo novi plan za Veličkovića - dodao je.

U drugoj polovini jula 2020. godine kada su mu ponudili pištolje, plan je promenjen i novi plan je realizovan u desetak dana.

- Miljković i Belivuk su došli do bivšeg restorana na stadionu, Veljko je rekao da će sve da se dogovori sa Markom. Miljković je izigravao čoveka sa kojim sam ja bio u "Zabeli", predstavili smo ga Goranu kao Matorog. Plan je bio da uverimo Gorana da je Matori moj prijatelj, a da ja matorog treba da uverim da je Goran moj prijatelj. Ja sam prvo sa Miljkovićem preko svog privatnog "Skaja" razmeniuo desetak poruka da bih uvežbao komunikaciju između mene i Matorog. Uspeli smo u tome. Goranu smo rekli da je Matori iz Beograda, ali da obrađuje njive u blizini Vrčina i da ne može sutradan da proda oružje, da bismo mogli da pripremimo otmicu i ubistvo - ispričao je Hrvatin.

Nekoliko dana kasnije otišli su do vrčina, a Hrvatin je pamtio put kuda treba da dođe do tamo. Hrvatin je opisao njivu sa kukuruzima na kojoj je trebalo da otmu Veličkovića i put kojim se do tamo dolazilo. To je bilo mesto na koje je trebalo da doveze Veličkovića.

- Matorog je fizički glumio Nebojša Janković. Dogovorili smo se da ga dovezem "smartom" da u auto ne može da stane još neko. Na udaljenosti od 200-300 metara nije bilo kuća. Dva-tri dana pre 3. avgusta smo bili na stadionu u restoranu, koji smo zvali baza, nikad nisam čuo da smo ga nazivali bunkerom. Otišli smo na trim stazu stadiona Belivuk, braća Budimir, Nemanja Đurić i ja. Tu nam je Veljko rekao da će Nemanja Đurić da učestvuje sa nama, da će da bude sa Jankovićem i da će da glumi njegovog rođaka. Ponovio je još jednom ceo plan, da se ja nađem sa Goranom i da ga dovezem našim autom, da nađem mesto gde ću da ga pokupim. U kukuruzima je trebalo da čekaju Veljko, Miloš Budimir, Lalić i Tešić, a da će Marko Miljković da bude u pratnji - dodao je.

Hrvatin je ispričao da je odredio mesto sastanka sa Goranom Veličkovićem. Određeno je da će "pikap" da bude parkiran u njivi, a Hrvatin je trebalo smatr da parkira gepekom ka "pikapu" kako Veličković nema gde da pomogne.

- Veličković je meni verovao, kada je video mesto rekao je da je odlično. Goran je iz torbice izvadio rukavice i krenuo da pogleda oružje, a Nemanja Đurić ga je uhvatio oko vrata. Tada je Nebojša Janković skočio i viknuo "policija". To je bio znak za ostale da izlete iz kukuruza. Sve je trajalo možda minut. Priskočili su, prebili su ga,stavili mu fantomku i vezali mu lisice. U jednom momentu sam video Miljkovića kako blokira put. Belivuk je rekao Đuriću i meni da sednemo u "smart" i da idemo za Beograd. Otišli smo u blizini suda u Katanićevoj i sedeli smo u kafiću oko pola sata. Čini mi se da je meni stigla poruka da odemo do baze - rekao je Hrvatin.

Okrivljeni saradnik je ispričao da je došao Marko Miljković koji je doneo Veličkovićev "Skaj".

- Rekao je da se dobro držao, da je Veličković pitao za mene, da su oni rekli da su mene već rešili. Sumnjali smo i to se i dokazalo, da je Veličković bio u kontaktu sa Filipom Koraćem, kog smo mi zvali Zalizani. On je potvrdio da ima Koraća na aparatu. ja sam sa njegovog telfona znao još Crnog, Čikaga i još jednog momka. Miljković je rekao da čeka da ga pozovu ostali da on ode da ubije Gorana Veličkovića. Rekao mi je da čekam i da ne otvaram Goranov "Skaj". U jednom momentu su došli Miljković i Belivuk, a onda Lalić i Miloš Budimir. Izgledali su kao da dolaze sa fudbala ili košarke. Miljković se prvo Koraću predstavio kao Goran, ali je Korać shvatio da to nije Goran. Pisao je i meni da mi da alibi. Poslao je Koraću slike poslao sliku pokojnog Gorana, a onda je obrisao i rekao mu je da će i on tako da završi - dodao je.

Hrvatin je ispričao da mu je Veljko Belivuk posle ubistva dao 10.000 evra. Spomenuo je i da se sa Goranovom ženom video posle sedam dana, a da je se video i sa Čikagom kog je spominjao i da mu je Čikago rekao da je "Goran i ranije uzimao kokain i nestajao na po nekoliko dana".

- Sa Goranom i Čikagom sam se uglavnom viđao kod mene u kraju, to je Čukarica. Iskoristio sam momenat da napadnem Jelenu i Čikaga, pitao sam da li je Goran imao neku skrivnenu nameru. Dva meseca kasnije, osoba koja se na "Skaju" zval Šerif, pisala je da su uhapsili nekog momka koji je vozio "smart", bilo je podudaranja kuda je vozio. To je to što se tiče pokojnog Veličkovića - zaključio je.

Sudija je odredila pauzu od 30 minuta, a nakon završetka pauze okrivljeni saradnik Bojan Hrvatin započeće svoje neometano izlaganje pred novim sudskim većem.

Sudija Zorica Avramović pitala je lalića da ispriča o ulogama pri ubistvu Lazara Vukićevića.

- Tešić je dovezao Hrvatina i mene do Ikee. Hrvatin je bi osa Markom Budimirom u pratnji, a u pratnji je bio i Tešić. To je bilo to što se tiče pripreme pred otmicu. Ne mogu da se setim nekih događaja iz kuće u vezi sa njima, da li su imali učešće u ispitivanju i lišavanju života. Nisam siguran da li jesutradan Hrvatin dolazio do kuće. Mislim da je trebalo, ali da nije - odgovorio je Lalić i rekao da nema ništa više da doda.

Okrivljeni saradnik Srđan Lalić udaljen je iz sudnice.

Belivuk: Imamo samo dva pitanja u vezi sa otmicom Mitića. Kako si posle otmice došao do stadiona?

Lalić: Dovezao me je Draganić, izašao sam na kaldrmi ko blagajne u Humskoj.

Belivuk: Kuda si ušao u restoran?

Lalić: Kroz južnu tribinom, uz istočnu, pa u bunker. Ušao sam na kapiju sa interfonom, imao sam tag, nisam morao da zvonim.

Belivuk: Ko je Tešiću naredio da doveze kombi?

Lalić: Ne znam, ali meni i Milošu Budimiru si ti rekao da sa tim kombijem idemo u Ritopek. Mogu samo da pretpostavim ko je rekao Tešiću, pretpostavljam da je Belivuk, pošto je on rekao i nama.

Miljković: Laliću, kada si poslednji put ovde gledao spise predmeta?

Lalić: Ne mogu da se setim ni za to, ni za "Skaj". Nisam bio nakon što sam izašao iz pritvora.

Draganić: Da li si, tokom suđenja, prepoznao oružje Gorana Veličkovića na slikama?

Lalić: Ne mogu da se setim.

Draganić: Ko me je obavestio da vas čekam?

Lalić: Jedino ko može je Miljković?

Draganić: Koja je bija i veličina torbi s oružjem?

Lalić: Ne sećam se boje, bile  su belike. Oružje sam video na slikama na "Skaju", Miljković mi je i nudio oružje.

Draganić: Ok je učestvovao u primopredaji mitraljeza i snajpera?

Lalić: Ne znam, to je isto bilo na prevaran način. Ja se samo sećam tebe i mene u garaži i manipulacije tim oružjem. Praksa je bila da se primopredaja vrši u njivama, u kukuruzištu, kako se ni automobili ni kuća u Ritopeku ne bi kompromitovali.

Draganić: Od kad Miljković koristi "Skaj" nalog Leon?

Lalić: Kraj oktobra, početak novembra, to je bila Turska.

Draganić: Opisao si detaljno mitraljez. Ja mitraljez jako sobro znam, ja sam to koristio u vojsci. To ne može da bude teško pet do 10 kila kako je Llaić rekao, to ima 65 kila. Ja predlažem da mi to oružje donesemo ovde i da ga premerimo, da proverimo tu njegovu istinu.

Odkrivljeni Vlade Draganić istakao je da je završio sa postavljanjem pitanja Srđanu Laliću.

Draganić: Koliko traje priprema ubistva Milana Ljepoje?

Lalić: Traje nedeljama.

Draganić: Koja je moja navodna uloga?

Lalić: Ne znam, marko je komunicirao sa tobom. Ima i snimak, dovezen si blindom, manipulisao si automatskom puškom. Ja sam dovezao auto.

Draganić: Ko je osoba koja sa tobom mene navodno čeka da vas pokupim to jutro?

Lalić: Bili smo u kolima ti, ja Veljko, Marko Miljković, na nekoliko je išlo tvojim kolima.

Draganić: Nisam to pitao, pitao sam sa kim je čekao kod "Aviv parka". Ko je ta osoba koja me navodno čeka da vas pokupim to jutro?

Lalić: Ne mogu da se setim. Jednom ste me pokupili kod "Aviv parka", a jednom kod pijace u Vojislava Ilića.

Draganić: Ko je s nama u autu na putu ka kući?

Lalić: Rekao sam, Veljko, Marko, ti i ja. Možda Marko Budimir ili Nebojša Janković, nisam sigurn. Sećam si da smo išli zaobilaznim putem.

Draganić: Zbunio si me, ne znam da li je Marko, Budimir ili Janković. Koja tu to tri čoveka? Sve si ih stavio u auto. Kako je navodno došao Janković?

Lalić: Nisam ni sa sigurnošću rekao da je bio Janković. Za njega i Budimira nisam siguran, a za ostale sam upravo objsnio kako su došli. Objasnio sam ti kuda smo išli i tebi ne odgovara ono što sam ti objasnio.

Draganić: Šta sam ja radio u tom navodnom savlađivanju Lepoje?

Lalić: Mislim da nisi stigao ništa konkretno da uradiš. Aktivnu ulogu smo imali Tešić, Veljko i ja.

Draganić: Da li sam ja uopšte bio tu?

Lalić: Jesi.

Draganić: Koliko vredi taj sad koji kažeš da sam dobio?

Lalić: To je limitirana serija, čini mi se jedan od 500, oni mogu da imaju i aukcijsku vrednost, takvi regularni satovi koštaju od 3.000 do 7.000, ovaj je bio skuplji.

Draganić: Gde se pale Ljepojine stvari?

Lalić: Deo stvari ste palili kod Dunava, ja nisam bio tu, ja sam vas samo odvezao. Ne znam ko je palio, nisam se raspitivao.

Draganić: Koga vraćaš u kuću?

Lalić: Tebe, Marka Miljkovića i Marka Budimira.

Draganić: Da li se Milan Ljepoja tog dana vozio u mom autu na zadnjem desnom sedištu?

Lalić: Nije, ali odeća i obuća koje su bile u sukrvici i ostalim telesnim tečnostima su bile na tvom sedištu.

Draganić: Kojom si kamerom, dugme, sat ili novčanik opremio tog nekog Veksa prilikom preuzimanja eksploziva?

Lalić: Nosio je kameru na satu, nisam prisustvovao, ali sam mu dao sat i posle sa Miljkovićem gledao snimke sa sata. Nisam bio na primopredaji tog eksploziva.

Draganić: Kako su izgledali paketi sa eksplozivom?

Lalić: To je bila kao plastična kutija za pištolj. Sećam se da je jedan imao tetovažu na ruci, momci su bili oko 30 ili 40 godina. Kamere su bile slabe, snimci nisu bili sjajni.

Draganić: Koliko je trajala ta obuka za korišćenje paketa sa eksplozivom?

Lalić: Gledali smo snimke, fotografisali ta lica koja su snimljena. Obuka izgleda kao i svaka druga obuka za rukovanje oružjem. Ljudi su mu objašnjavali kako da koristi to iz paketa. Nisu probali, nisu se razneli u stanu, objašnjavali su mu kako da postavi.

Draganić: Gde su odneti paketi sa eksplozivom?

Lalić: U kuću u Ritopeku.

Draganić: Kojim kolima je dovežen taj eksploziv?

Lalić: Sećam se da smo javljali sve Radoju Zviceru, o kolima kojima je doveženo to, i da je on preko policijskih struktura trebalo da nam javi povratne informacije.

Draganić: Šta je sa tim snimkom?

Lalić: Iskoristili smo, slikali momke i probali da utvrdimo njihov identitet i posle smo ih obrisali.

Draganić: Koja je moja navodna uloga u planiranju ubistva Vukićevića?

Lalić: Sve sam već pričao. Ti si Miloša Budimira i mene dovezao do kuće u Ritopeku od Ikee.

Draganić: Kad sam ja obavešten o akciji?

Lalić: Mislim da nije znao mnogo unapred, bio je začuđen na šta je Vukićević naseo, tako da mislim da nije bio uključen oko namamljivanja. Sećam se tvojih i mojih razgovora i da si bio iznenađen.

Draganić: Ja se ne sećam da smo se videli. Gde me vidiš tog 14. oktobra?

Lalić: Kod Ikee. Miloša Budimira i mene dovozi Nenad Tešić i mi prelazimo u tvoju "astru" i ti nas voziš u Ritopek.

Draganić: Kada si, navodno, napravio "Skaj" telefone?

Lalić: Koliko se sećam istog dana. Mislim da sam te naloge napravio lično, bilo je šest "ajfona". Ali ne mogu da setim gde sam bio kad sam ih pravio. ja sam ih sigurno doneo i podelio.

Draganić: Gde se 14. oktobra nalaziš pred samu akciju i sa kim si?

Lalić: Miloša Budimira i mene je Dejan Tešić pokupio ispred zgrade gde živim. Ne znam da li smo se tu našli, ili sam ja pokupio Miloša na stadionu.

Draganić: Ko je imao koju ulogu i poziciju u kući? Ko nam određuje te pozicije?

Lalić: Pričao sam više puta o ulogama, ali se ne sećam kako si ti imao pištolj u ruci i zadatak da pucaš ako neđšto pođe po zlu. Ne mogu da se setim da li ti je to rekao Marko Miljković ili smo nas trojica seli i rekli "kako ćemo?" Ne sećam se detalja.

Draganić: Zašto ja nisam upotrebio oružje ako je Lazar bio naoružan?

Lalić: To bi ti mogao da kažeš.

Draganić: Da li je mene neko od vas pitao što nisam upotrebio oružje?

Lalić: Ne mogu da se setim.

Draganić je postavio niz pitanja u vezi sa savlađivanjem Lazara Vukićevića, ali je sudija odbila pitanja, s obzirom na to da je lalić o tome već govorio, kako tokom iznošenja iskaza i odgovaranja na pitanja pre promene sudije, tako i tokom neometanog izlaganja pred novim sudskim većem.

Draganić: Da li sam ja od Veljka i Marka dobio stan?

Lalić: Naravno, stan je bio kompenzacija za kuću u Ritopeku.

Draganić: Da li smo menjali stan za kuću ili su mi dali pare da kupim stan?

Lalić: Te detalje stvarno ne znam.

Draganić: Odakle Belivuku i Miljkoviću taj stan?

Lalić: I oni su imali tu po stan, i meni su nudili stan u više navrata, da kupim tamo na rate. To su radili preko Radoja Zvicera. Od koga su kupili stan nisam siguran, ali  znam ko im je bio spojka.

Draganić: Koliko su Miljković i Belivuk platili taj navodni stan?

Lalić: Znam samo ono što mi je advokat Lazarević pričao ovde u pritvorskoj jedinici. Tada sam znao da su uzimali na rate i da je to prebijeno sa ovim ljudima.

Draganić: Da li si dobio neku vrednu stvar, kao što si naveo da sam ja dobio stan?

Lalić: U vrednosti stana ne. A ni ti stan nisi dobio na poklon, ti si ga odradio, kroz ubistva. Za tu namenu su ti ga i dali.

Draganić: Znači meni je dat stan za ubistva?

Lalić (iznervirano): A za šta su ti dali stan?!

Draganić: Sudija, on je rekao desetine kontra izjava, ja imam zapisano sve.

Lalić: Formulacija je bila dobio u kompenzaciju, na to stavljamo tačku.

Draganić: Da li je bilo struje u kući?

Lalić: Da.

Draganić: Šta smo navodno koristili od električnih uređaja?

Lalić: Svetlo, klimatizaciju, mašinu za mlevenje, bojler. To je manje-više to, punjači za telefone, i tako dalje.

Draganić: Da li je on trošio struju? Da mi pomogne da platim struju, pošto imam velike dugove. Pre dva-tri meseca sam platio 80.000 stuje, stalno me proganjaju izvršitelji.

Okrivljenom saradniku Srđanu Laliću, koiji je potpisao sporazum sa tužilatvom i odlučio da pruži sve njemu poznate informacije u zamenu za blažu kaznu, nadas će da odgovara na pitanja okrivljenog Vlada Draganića.

Draganić: kada smo se videli prvi put, kad smo se upoznali?

Lalić: Kad smo se lično videli? Ne mogu da se setim da li je to bilo pre ubistva Gorana Veličkovića. Zasigurno smo se videli 2020. godine. Tad se sećam da sam te video, ali je moguće da smo se videli i ranije. Video sam te sigurno i za ubistvo Gligorijevića, znači 16. juna smo se sigurno videli, mogiće i pre toga. Nisam siguran da li smo pre toga bili u kontaktu. Ne mogu da se setim momenta u kom si počeo da koristiš moj "Skaj".

Draganić: Da li pre tog našeg upoznavanja znaš ko sam ja i kako znaš?

Lalić: Otprilike, ne detaljno.

Draganić: Da li znaš da sam vlsnik kuće u Ritopeku?

Lalić: Nisam siguran, znao sam da potoji taj neki Veljkov drug koji ima skrivenu prostoriju u kojoj uzgaja marihuanu.

Draganić: Otkud tebi saznanje da su meni date pare od tog navodnog Kojića?

Sudija: To je pričao ranije, sada se baziramo na navode optužnice.

Draganić: Da li sam ja bio iskren prema tebi?

Lalić: Koliko mi je poznato da. Nismo imali nikakav finansijski interes da bi me prevario. U sećanju mi je ostalo da je rekao da se kuća vodi na njegovu suprugu. Rekao je da bi mu bio problem u porodici ako bi se saznalo za bilo kakvo krivično delo.

Draganić: Nikad se nije vodila na moju ženu. Znači da sam te lagao.

Lalić: Može biti. Možda me i sada lažeš.

Draganić: Koliko su poverenje imali u mene?

Lalić: Iskreno, veliko poverenje su imali u tebe.

Draganić: Šta sam ja navodno dobio?

Lalić: Sigurno sat od Ljepoje, novac od Kojića i uvek ono što ostane u novcu od žrtava je ostajalo tebi, takva je bila praksa.

Draganić: 2. februara 2023. Lalić je, na moje pitanje šta sam dobio, Lalić je rekao eventualno ako još neko ubre. Neka razjasni šta je hteo da kaže.

Sudija: Odgvoror je jasan, rekao je i danas to što ste dobili.

Lalić: To u vezi sa tim ko je još tu, to je u vezi sa Kojićem, nije predmet optužnice.

Draganić: U tom navodnom ubistvu Radojevića, koja je bila moja uloga u planiranju? A u pripremi?

Lalić: U planiranju nisam siguran. Kao i svaki put kada su ubistva bila u kući, ti dođeš ranije i bio si zadužen da obezbediš potrošni materijal - folije, rukavice, sekiru, fosnu.

Draganić: Koja su navodna petorija koja su trebala da podele plen?

Lalić: Veljko, marko, braća Budimir i ja. Ja od toga nisam dobio ništa.

Draganić: Da li su nisko rangirani članovi dobili plen?

Lalić: Koliko se sećam jesu, mislim da su dobili Tešić i Hrvatin.

Sudija je prozvala prisutne u sudnici.

Postupak je spojen u odnosu na Slađanu Sekulić koja je izostala sa prethodnih ročišta, zbog čega je postupak u odnosu na nju bio zatvoren.

Okrivljeni koji se i dalje nalaze u pritvoru dovezeni su maricama i uz jaku policijsku pratnju u Specijalni sud.

Dvanaesr okrivljenih brani se sa slobode. Neki od njih od samog početka suđenja dolazili su sa slobode, dok su drugi pušteni tokim trajanja sudskog postupka.

Telegraf.rs i danas prati događaje u sudnici i izveštava vas iz minuta u minut.