Ovi srpski krimosi godinama se krili u inostranstvu, a evo kako su popadali: On je najduže odolevao poteri!

Vođa vračarske grupe Nikola Vušović, poznatiji kao Džoni sa Vračara, uhapšen je u Španiji par sati nakon što se pojavila informacija da je njegov advokat na suđenju vračarskoj grupi rekao da je Vušović voljan da se preda i da pristupi u sud, ali pod uslovom da mu bude ukinut pritvor i poternica kako bi mogao da dođe u Srbiju. Vušović nije jedini kriminalac za kojim je Srbija raspisala poternicu, a koji je uhapšen u inostranstvu.

Vušovićev advokat Nikola Nikolić je pred sudskim većem Specijalnog suda rekao da predlaže da Nikoli Vušoviću bude ukinut pritvor kako bi mogao da pristupi u sud i dodao da je Vušović spreman da učestvuje u postupku, ali pod uslovima koje je naveo.

Preporučujemo

Samo dva sata kasnije pristigla je informacija da je Vušović uhapšen u Barseloni po Interpolovoj poternici i da su kod njega pri hapšenju pronađena lažna dokumenta. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da su u akciji hapšenja učestvovali policijski službenici Španije, Srbije, Nemačke, Austrije, Hrvatske, Slovenije i Repuvlike Srpske, kao i predstavnici EUROPOL.

Vušoviću se u Srbiji sudilo u odsustvu za tri ubistva i pet pokušaja ubistava, osnivanje organizovane kriminalne grupe i druga krivična dela poput šverca i trgovine narkoticima. Za njim je raspisano i više Interpolovih poternica u više država Evropske unije. On je, potpuno promenio lični opis, tako da je morala da se čeka potvrda identiteta kako bi bio uhapšen.

Dačić je o izručenju Vušovića Srbiji rekao da je u policijskom smislu na taj slučaj stavljena tačka i da španski pravosudni organi treba da nastave postupak i da odluče o tome kome će Vušović da bude izručen, ali i podsetio da je uhapšen po srpskoj Interpolovoj poternici.

Vušovićevoj grupi sudi se za ubistva Aleksandra Šarca, Aleksandra Halabrina i Dragana Ristića, kao i za pokušaje ubistava Samira Divljanovića, Miloša Nilovića, Andrije Zarića, Arsenija Stefanovića i Lazara Vukićevića, kog je kasnije ubio klan Veljka Belivuka.

Nikola Vušović; Foto: MUP Srbije

Dvojica osuđenih za ubistvo Đinđića uhapšeni u Hrvatskoj

Dvojica osuđenih za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića uhapšeni su u 2010. godine u Hrvatskoj, nakon godina koje su proveli u bekstvu, a otkriveni su nakon međusobnog sukoba. Ozloglašeni Sretko Kalinić, pripadnik zemunskog klana osuđen na 30 godina zatvora u odsustvu zbog ubistva premijera, koji je uprkos sprovođenju policijske akcije "Sablja" uspeo da izađe iz Srbije, "pao" je u Zagrebu. Otkriven je kada je na njega u predragu Rakitje pucao drugi osuđeni Miloš Simović.

Kalinić je u bolnici otkrio ko je pucao na njega. U bekstvu je proveo sedam godina, a sve vreme se spekulisalo da se krije upravo u rodnoj Hrvatskoj. Osim za ubistvo premijera Đinđića, Kalinić je u odsustvu osuđen i na 40 godina zatvora zbog učešća u 19 ubistava, tri otmice i dve terorističke akcije.

Prema Veljovićevim rečima, kod Kalinića su nađene dve putne isprave i jedno lice je u vezi s tim privedeno u policiju u Zagrebu. Za dobijanje pasoša na drugo ime falsifikovao je potpis, priložio lažnu ličnu kartu i svoje fotografije. Početkom 2009. godine na tuđe ime je zatražio još jedan pasoš u jednom konzulatu Hrvatske u inostranstvu, priloživši uz svoju fotografiju, domovnicu, izvod iz knjige rođenih, ličnu kartu i potvrdu o odjavi prebivališta na ime druge osobe.

Kalinić je Srbiji izručen dva i po meseca nakon hapšenja. Sproveli su ga pripadnici antiterorističke jedinice MUP Srbije. Akcija je izvedena u tajnosti, ali se u tom momentu o izručenju Kalinića uveliko spekulisalo u medijima. Kalinić je bio prvi državljanin Hrvatske koji je izručen Srbiji posle potpisivanja međudržavnog sporazuma.

Sretko Kalinić; Foto: Printscreen/Youtube/B92

Miloš Simović je uhapšen dva dana nakon Kalinića, kada je rano ujutru pokušao ilegalno da pređe granicu kod Morovića. On se uputio ka Srbiji nakon ranjavanja Sretka Kalinića u Zagrebu i, s obzirom na to da je bežao kroz nepristupačan teren bio je vidno iscrpljen i teško prepoznatljiv. Predstavio se kao Miloš Simović, nije bio naoružan, a kod sebe je imao mali ranac, lap top i bežični modem.

Identifikovan je u Beogradu na osnovu izjave jer nije imao dokumenta. Nakon hapšenja je prebačen u Zabelu na odluženje kazne od 30 godina za učešće u ubistvu Zorana Đinđića, odnosno 40 godina za više drugih ubistava.

Miloš Simović; Foto: MUP Srbije

Belivukov saradnik uhapšen u Španiji

Milinko Brašnjović uhapšen je u februaru ove godine u Španiji kao direktni izvršilac ubistva Igora Dedovića i Stevana Stamatvića u januaru 2020. godine u Atini. Lisice su mu na ruke stavljene u koordinisanoj akciji Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, BIA SBPOK, i tužilaštava Grčke i Španije nazvanoj "Vertikala". U toj policijskoj akciji je, osim Brašnjovića, uhapšeno još sedam osoba. Ta hapšenja bila su rezultat istraga ubistava spomenutih vođa škaljarskog klana, ali i Alana Kožara i Damira Hadžića u julu iste godine na Krfu.

Tužilaštvo je nakon hapšenja tražilo izručenje Brašnjovića Srbiji, a ono se i dogodilo 18 juna ove godine. Brašnjović je, po sletanju na aerodrom u Beogradu, u pratnji policije i SBPOK sproveden u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda. On je u julu saslušan u tužilaštvu i negirao je krivicu, ali nije izneo odbranu.

Napad na Dedovića i Stamatovića se odigrao u svega 30 sekundi, a škaljarci su ubijeni u punom restoranu i to dok su bili u društvu supruga i dece.

Dedović i Stamatović su u vreme ubistva bili u bekstvu, a kako su mediji tada pisali, ubice su ih locirale u Atini tako što su im mesecima pratile žene i decu. Naime, Igorova i Stevanova supruga su za novogodišnje praznike krenule u Grčku i ubicama je bilo jasno da će se tamo naći sa muževima. Kobne večeri napadači su uleteli u restoran, a u pucnjavi je ranjena i jedna žena.

O Brašnjoviću i ubistvu su na suđenju kriminalnom klanu Veljka Belivuka govorili okrivljeni saradnici Srđan Lalić i Nikola Spasojević, a obojica su rekli da je Brašnjović bio direktni izvršilac ubistva, a da su nakon ubistva lažirali njegovu smrt.

Spasojević je rekao da su mu drugi pripadnici klana ispričali da su ubice prvo prišle za pogrešan sto, da je Brašnjović potom prvi prišao Dedoviću i da mu je "prosuo mozak u supu", a da je Ljubomir Lainović, za kog su okrivljeni saradnici rekli da je naknadno i sam ubijen, ubio Stamatovića. Prvi put im je, kako je naveo, odneo 2.600 evra, a drugi put 36.000 evra i "roleks".

Okrivljeni saradnik Srđan Lalić ispričao je pred sudom sa su u stanu jednog od Braće budimir, kojima se takođe sudi kao pripadnicima klana, vezali Brašnjovića i polili ga lažnom krvlju, a potom ga fotografisali i poslali to kao dokaz da je ubijen, na taj način lažirajući ubistvo.

- Onda smo ga bacili pored neke rake - rekao je Lalić na suđenju.

Ime Milinka Brašnjovića dospelo je na stupce crne hronike još 2010. godine kada se MUP oglasio da je razbijena organizovana kriminalna grupa na čijem čelu je bio Aleksandar Stanković, poznatiji po nadimku Sale Mutavi. Jedan član te grupe, a upravo Mliinko brašnjović je, kao šlan te grupe, bio osumnjičen za pokušaj ubistva. On je sa saučesnikom pucao na mladića u naselju Medaković.

(Telegraf.rs)