Nastavlja se suđenje Kecmanovićima po tužbi porodice ubijene Adriane: Ovi ljudi do sada su govorili pred sudom

Suđenje dečaku koji je počinio masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", kao i njegovim roditeljima Miljani i Vladimiru Kecmanoviću, koji su takođe tuženi od strane porodice ubijene Adriane Dukić, nastavlja se danas u Višem sudu u Beogradu. Dukići su, osim porodice Kecmanović, tužili i Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar" i Republiku Srbiju. Na današnje suđenje pozvani su svedoci iz škole.

Parnični postupak po tužbi porodice Dukić počeo je 14. februara ove godine, kada su pred sudom govorili roditelji ubijene devojčice Dane Dukić i Biljana Paunović.

- Adriana je najstarija, bila je stub između drugo dvoje dece. Ona je znala kako da pazi na njih, znala je da može da izbalansira. Svako jutro sam zahvaljivao Bogu što su mi deca živa i zdrava i što ih imam. Deci je prijalo što im posvećujemo više vremena. Išli su u školu zajedno, sa osmehom. Ni u jednom momentu nisam osećao da nisu srećni. Bili smo skladna porodica, uživali smo u malim stvarima, kao što je zajednički doručak. Adriana je meni bila spas kada mi je majka umrla. Kad je porasla, govorila mi je da nemam mamu i tatu, ali da imam nju. Kao manja je govorila da ne zna kako živim bez mame i tate i da ona bez nas nikada ne bi mogla - ispričao je tada Adrianin otac Dane.

Trećeg maja je bio na gradilištu, zvala ga je supruga da kaže da je bila pucnjava.

- Ja sam Srbiju doživljavao kao bezbednu zemlju. Stigao sam u 9.10 sati. Razredna se nije javljala, Adrianin telefon je izbacivao. Svi ovi roditelji su bili ispred sa mnom. Sudbina nas je spojila. Naša deca su bila mrtva, a nama to niko nije hteo da kaže. Pogođena je sa pet metaka - jedan u potiljak i četiri u telo. Metak joj je pogodio telefon. Možda je htela da me zove - dodao je.

On je rekao da je 13-godišnji dečak "za dva minuta uništio tolike živote", kao i da svaki dan ide na groblje da se izvini ćerki i da je poljubi, kao i da krivi sebe što je decu iz Francuske doveo u Srbiju.

Adrianina majka Biljana rekla je da su "svi bili uvezani kao creva". Generalno su porodično bili vezani, ona je bila vezana za majku i brata i bratovu decu. Sa Adrianom je, od kad je ušla u pubertet, imala odnos kao sa najboljom prijateljicom. Vikend pre 3. maja provele su u šetnji, druženju, šopingu, išle su na ručak.

Adriana je sahranjena u Beogradu jer je volela Srbiju, našu tradiciju i kulturu.

- Sramota me je da pričam da ju je ubila Srbija koju je toliko volela. Mi smo umrli 3. maja, kad i oni. Nedeljni ručak se pretvorio u suze, u porodični odlazak na groblje. Oni nisu ubijeni u diskoteci jer su se družili sa kriminalcima. Ubijeni su u školi. Mnogo bih lakše podnela da se desilo u Francuskoj. Ovde ljude gledam kao svoje, kao da su mi svi rod, kao da ju je brat ubio. Nama samo treba odgovor na pitanje zašto je to uradio. Naša deca se nisu našla u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, naša deca su bila na pravom mestu, u školi. Nemam snage da vodim decu u školu, ne mogu da priđem tamo, Dane ih vozi - dodala je.

Ona je uputila potresne reči svojoj ćerki.

- Ako me čuje, duboko joj se izvinjavam što sam je to jutro poslala u školu i što smo odlučili da dođemo u Srbiju. Moja Adriana će, makar i mrtva, nastaviti da inspiriše - rekla je.

Kompletno svedočenje Adrianinih roditelja možete da pročitate ovde.

Roditelji dečaka odbili da svedoče

Roditelji ubijene dece u čekali su da Vladimir i Miljana Kecmanović završe iznošenje odbrane u krivičnom postupku, pre nego što je iznesu u parničnim postupcima, kako ne bi kompromitovali svoju odbranu, s obzirom na to da je krivični postupak zatvoren za javnost, dok na parničnim javnost može da prisustvuje.

Ipak, punomoćnica Kecmanovića u parničnom postupku je na ročištu održanom 17. maja rekla da Kecmanovići uopšte neće da iznose odbranu u parničnim postupcima jer "nisu u stanju da iznesu odbranu", kao i da su to "uvideli nakon što su odbranu izneli u krivičnom postupku".

Punomoćnica porodice Dukić, Snežana Dunjić je istakla da se "zna ko su žrtve i da ne bi trebalo da se mešaju te teze".

Tog dana svedočila je tadašnja direktorka škole Snežana Knežević, Nada Bulatović Radonjić koja je bila razredna dečaka koji je pucao tokom šestog razreda i njegova nekadašnja učiteljica Vesna Belami

Knežević je pričala o funkcionisanju škole, školskim policajcima, procesu premeštanja đaka iz jednog odeljenje u drugu i upis u bilingvalna odeljenja. Ona je navela da je K. K. bio odličan đak, koji je išao i na takmičenja, kao i da je jednom prilikom upoznala njegovog oca, kada je došlo do nesuglasice u razredu njegove mlađe ćerke.

Pričajući o 3. maju, Knežević je naglasila da su joj stizale poruke zabrinutih roditelja, ali su joj pripadnici MUP rekli da im ne odgovara dok ne utvrde ko je ubijen, dok je na pitanje da li oseća krivicu nakon tog događaja rekla da ne veruje da postoji neko ko je povezan sa ovim slučajem, a da ne oseća odgovornost.

Nekadašnja razredna Radonjić Bulatović je ponovila da je imala osećaj da se K. K. tokom razgovora postavlja iznad sagovornika, dodajući da je tokom 6. razreda imao ukupno 213 opravdanih izostanaka što, kako je ocenila, nije bilo neuobičajeno.

Belami je navela da K. K. i njegovu mlađu sestru svaki dan u školu dovodila dadilja, dok je majka jednom mesečno možda dolazila po njih u školu. Dodala je da su Miljana i Vladimir Kecmanović dolazili svaki put na otvorena vrata u školi i da bi tad pitali učiteljicu na šta treba da obrate pažnju i kako je rekla samo to bi ih zanimalo.

Belami je istakla da se kod K. K. video "ozbiljan rad kod kuće", navodeći da je on pored knjige za školu iz matematike imao još jednu u kojoj je vežbao, kao i da se videlo koliko je načitan jer mu je rečnik bio bogatiji u odnosu na druge đake.

Punomoćnica predložila suočenje K. K. i psihologa

Na ročištu održanom 20. juna punomoćnica porodice Kecmanović Marina Ivelja predložila je suočenje dečaka koji je počinio masovno ubistvo i pedagoga Osnovne škole "Vladislav Ribnikar", a u vezi sa tim da li je dečak pričao sa pedagogom škole kada je želeo da promeni smenu, što njegova majka, kako je rekla, navodi u mejlu koji je poslala školi.

Pedagog Jelena Vujičić, koja je tog dana ispitana u sudu, negirala je da je maloletnik koji je pucao razgovarao sa njom pre promene smene. Osim nje, saslušana je i psiholog škole Lidija Maksić. Njih dve kratko su svedočile i rekle su da nisu primetile ništa neuobičajeno u ponašanju dečaka i dodale da je bio dobar đak i da se lepo ponašao u školi.

Njihova detaljna svedočenja možete da pročitate ovde.

"Nikada neću moći da izbrišem tu sliku iz glave"

Parnični postupak po tužbi porodice Dukić nastavljen je 27. septembra, kada je svedočio profesor geogradije Zoran Nišević, koji je detaljno opisao momenat u kom je, nakon masovnog ubistva, ušao u učionicu i iz nje izneo ranjenog dečaka. On je istakao da nikada neće moći da izbriše tu sliku i "miris krvi" iz glave.

Nišević je objasnio da tog 3. maja nije imao časove, ali da je došao u školu jer mu je supruga nastavnica, a ćerke učenice, kao i da je najpre pričao sa čuvarom Draganom Vlahovićem, koji je kasnije ubijen, a potom otišao u svoj kabinet. On je ispričao da je odmah kada je čuo pucnje znao da je u pitanju municija, a ne petarde i dodao da je, kada je izašao iz učinioce i video dve dežurne devojčice na podu, pomislio da je reč o dečjoj igri.

Međutim, kako je naveo, kada je video radnika obezbeđenja na podu znao je da je mrtav i shvatio da je pucnjava bila u školi. Usledio je stampedo učenika, a on je, kako je objasnio, pomogao nastavnicima da izvedu decu i otišao u kabinet istorije. Nišević je naveo da je po ulasku u kabinet video decu koja su ležala ispod stolova, i tada mu je jedan dečak uputio pogled koji, kako je naglasio, nikad neće zaboraviti, a koleginica, nastavnica istorije Tatjana Stevanović mu je uputila isti pogled, koji je molio za pomoć.

Kada je Nišević pitao da li još neko ima živ, još jedan dečak se javio i on ga je, kako je rekao, pitao koliko je napadača, na šta mu je dečak odgovorio da je samo jedan i da je to njihov drug iz razreda koji je nakon zločina iskočio kroz prozor u dvorište. Nišević je rekao da je ranjenog dečaka izneo na rukama i da je sa njim morao da preskače decu koja su bila na podu.

On je ispričao da je sa policijom išao do svakog učenika i identifikovao ih, jer je razredna rekla da ne može to da učini. Detaljno je opisao kako je sledećeg dana učionica izgledala - puna krvi, probušenih stolica od metaka i s dečjim stvarima po klupama.

Pomoćnica direktorke i profesorka muzičkog Ivanka Jovanović je rekla da je po uzlasku iz učinioce tog dana videla nekog kako drži ispruženu ruku sa pištoljem i puca u dežurne učenice i čuvara Dragana Vlahovića koji je ležao na podu. Nakon toga je pozvala policiju i rekla da neko puca u školi, dok se pucnjava nastavila.

Na pitanje zasptupnice porodice Dukić, Snežane Dunjić, da li je pokušala da ukaže pomoć deci odgovorila je da nije, i da je videla da su devojčice mrtve.

Tog dana je svedočila svedočila je i školska policajka Milica Stanković, koja je ispričala da je tog dana ispratila ulazak đaka u školu i zatim otišla da obiđe srednju školu, kada je preko motorole čula za pucnjavu.

Odluka suda nakon presude u krivičnom postupku

Iako je parnični postupak počeo pre krivičnog, što nije uobičajeno, on neće biti okončan dok ne bude okončan krivični postupak. Nakon što se završi suđenje roditeljima dečaka koji je pucao u školi, sudija u parničnom postupku doneće odluku da li u potpunosti ili delimično prihvata tužbene zahteve porodica, ili ih eventualno odbija.

Tužba u parničnom postupku je podneta zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljenu duševnu bol usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.

Pred Višim sudom u Beogradu u toku je krivični postupak protiv roditelja dečaka i instruktora streljane, dok je vlasnik streljane potpisao sporazum sa tužilaštvom. U tom postupku bliži se kraj saslušanja svedoka, a juče je svoje svedočenje protiv roditelja završio i sam K. K.

Dečaku ne može da bude suđeno za masovno ubistvo jer nije imao 14 godina kada je počinio zločin, te samim tim nema krivičnu odgovornost.

(Telegraf.rs)