Plakala je, vikala da nema Danke: Otac ubijene devojčice u tužilaštvu pričao nestanku deteta i okrivljenima

Znači do 17.aprila nije mogao da proveri u telefonu kada ga je supruga pozvala? Ženi nije palo na pamet da traži dete na ulici, samo po dvorištu. Kako je on odmah znao da je slučaj za policiju? Ako je već mislio da treba da se zove policija, zašto je rekao ženi da ih pozove? Logičnije je da ih on pozove, a ženi kaže da nastavi potragu. Što nisu pitali komšije da li je dete kod njih, nego je tamo negde na udaljenoj lokaciji pitao slučajne vozače i to baš ove? Roditelji se trude u izjavama da dokažu sledeće: ona je omiljeno dete, a ne sin, čije su slike stalno kačili na društvene mreže, ona ne priča, ona je samostalna, sposobna da se pentra i savladava prepreke, zvrk, pa je jelte "logično" da je majka ne drži na oku u dvorištu punom otpada i grmlja. Gubi svest, ali uz lekove to je regulisano pa nisu zabrinuti, i opet je logično da je ispuštaju iz vida u kršu i lomu. Zašto je majka vodila sina do kola, umesto da ode i donese vodu i ponudi je i jednom i drugom detetu. A da, Danka je komandos, ne priča i trči okolo preskačući prepreke, grmlje i elektronski otpad, nije gladna, nije žedna, ne žali se ni na šta. I ako nisu umešani u krivično delo, pokušavaju da speru sa sebe odgovornost za nebrigu o detetu.

Како знају да је дете убијено кад нема материјалних доказа?