Oni su govorili na suđenju za ubistvo Ranka Eskobara: Dvojica priznala zločin, danas svedoči žena ubijenog

Suđenje za ubistvo Ranka Radoševića zvanog Eskobar biće nastavljeno danas u Višem sudu u Beogradu saslušanjem svedoka Dražena Damjanovića koji je bio u kafiću benzinske pumpe u Rušnju 9. marta prošle godine, kada je ubijen Radošević, kao i Radoševićeve supruge Zorice Rendulić. Njih dvoje trebalo je da svedoče na suđenju koje je održano 16. septembra, ali nisu stigli na red, s obzirom na to da je prvookrivljeni Stefan Zlatanović odlučio da iznese odbranu.

Suđenje za ubistvo Eskobara počelo je 16. juna, kada je održano pripremno ročište, nakon čega su održana još dva glavna pretresa 6. avgusta i 16. septembra, kada su saslušana dva svedoka i kada je Zlatanović odlučio da prestane da se brani ćutanjem i da iznese odbranu.

Preporučujemo

Stevan Zlatanović na pripremnom ročištu nije želeo da se izjašnjava o krivici, dok je drugooptuženi Luka Vučetić delimično priznao izvršenje krivičnog dela, odnosno priznao je da je izvršio ubistvo, ali je tvrdio da nikoga u lokalu nije doveo u opasnost, kao i da krivično delo nije izvršio na podmukao način, kako tvrdi tužilaštvo. Vučetić je pred sudom rekao da se kaje i žali zbog toga što je uradio. Dodao je da od ljudi koji se nalaze na optuženičkoj klupi poznaje samo Zlatanovića.

Marko Pjanović je negirao krivicu navodeći da je 4. marta prošle godine sa devojkom Azrom Šabanović otišao u Kraljevo po vozilo "golf 4" i da su zajedno taj automobil prevezli nazad za Beograd. Pjanović je rekao sa nije znao da će sa tim vozilom biti počinjeno neko krivično delo, a automobil su, kako tvrdi, zatekli otključan sa saobraćajnom dozvolom i ključevima. On je tvrdio da nije ni u kakvoj vezi sa ubistvom i da Zlatanovića i Vučetića ne poznaje.

Marko Pjanović; Foto: MUP

Njegova devojka Azra Šabanović, koja je takođe optužena, negirala je krivicu i rekla da nije počinila nijedno krivično delo, da je ona protiv nasilja i da studira na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Šabanović je detaljno objasnila da joj je tog 4. marta Pjanović rekao da treba da prevezu kola za njegovog druga, ali nije odmah rekao da idu za Kraljevo. Usput su stali da jedu i produžili za Kraljevo gde se nalazio automobil "golf" i onda ju je, kako tvrdi, Pjanović pitao koja kola želi da vozi na šta je ona rekla "golfa", jer joj je lakši za vožnju od "fijata" koji je Pjanović ranije iznajmio. Šabanović je istakla da sigurno ne bi stala na prvu pumpu posle Kraljeva koja je pokrivena kamerama, da je imala nešto da krije.

Odgovarajući na pitanja tužilaštva, punomoćnika oštećenih i suda, Šabanović je navela da se ne seća gde su tačno automobil pokupili i gde su ga dovezli kasnije, dok je navela da je sledećeg jutra otišla u Sarajevo da polaže ispit. Takođe ona je istakla da je sa Pjanovićem u vezi tri godine i da je povremeno dolazila u Beograd kod njega. Na pitaje čime se on bavi u Beogradu rekla da živi od kuće koju izdaje u Brčkom.

Na kraju današnjeg suđenja branilac Azre Šabanović je predložio da joj sud ukine pritvor i ponudio jemstvo od 20.000 evra, što je sudija odbio.

Na pripremnom ročištu je tužilac dostavio dokaze dobijene tajnim nadzorom komunikacije Marka Pjanovića iz BiH, na koje se odbrana još nije izjasnila.

Azra Šabanović; Foto: Facebook/azra.sabanovic.58

Saslušana dva svedoka

Prvo suđenje otvoreno za javnost održano je 6. avgusta, a tada su saslušana dva svedoka koji su se nalazili u kafiću benzinske pumpe u trenutku kada je Radošević likvidiran, dok je treći opravdano izostao i biće saslušan sutra.

Svedok Milan Pavlović ispričao je da je u Ruđnju sa kolegom Urošem Veljkovićem radio na vodovodnoj mreži i da je seo u kafić benzinske pumpe i čekao da kolega dođe.

- Kolega je došao i tada sam začuo pucnje ispred lokala. Kao da je jedan metak pogodio staklo. Odmah sam zalegao i krenuo da bežim prema podrumu koji je iza šanka kod suprotnog ulaza u kafić. U lokalu sam čuo tri-četiri pucnja. Nisam video ko puca, ni u koga puca. Mislio sam da je u pitanju orižana pljačka. Spustio sam se u podrum - ispričao je.

On je ispričao da je u kafiću bio i Dražen Damjanović, za kog je tek posle ubistva saznao kako se zove. Objasnio je da je on sedeo za stolom sa foteljama desno od ulaza, a da je Damjanović sedeo na uzdignutom delu kafića, nadpram njegovog stola, na oko tri do četiri metra udaljenosti.

- Mislim da su u lokalu bila još dva čoveka levo od ulaza. Nisma siguran da li je u tom trenutku zaposlena bila za šankom. Sve je trajalo možda minut od momenta kad sam zalegao, pa dok nisam strčaomu podrum. Jako se brzo odigralo. Pucnjava je trajala možda šest-sedam sekundi - dodao je.

Istakao je da se, dok je bežao, "mahinalno okrenuo" i da je tada video siluetu pokojnog Radoševića, ali da nije video ko je u pitanju.

- Počeo je da trči ka kafiću, ali nisam video kad je ušao jer sam zalegao. Viđao sam Radoševića ranije, često smo dolazili u kafić na pumpi, ali nisam znao ko je - zaključio je.

Pavlovićev kolega Uroš Veljković ispričao je pred sudom da je sa kolwgom svakodnevno na pauzama od rada dolazio u lokal na pumpi jer u blizini nije bilo drugih kafića, te da su tamo sedeli svakodnevno.

- Kolega je naručio kafu i ja sam krenuo ka njemu. Nisam stigao ni da sednem kada sam čuo pucnje. Leđima sam bio okrenut ulazu. Mislio sam da su petarde, ali sam po reakciji kolege shvatio da je pucnjava. Zalegao sam i zaklonio se foteljom. Čuo sam pucnje i unutra. Mislio sam da je pljačka - rekao je Veljković.

Kako je ispričao, iza fotelje je sačekao dok sve nije utihnulo, a onda je ustao, izašao kroz vrata na suprotnoj strani kafića i rekao zaposlenima da pozovu policiju.

- Ja sam osetio da je neko ušao u kafić, alinisam video. Bio sam iza fotelje, a mislim i da sam sve vreme žmurio. Čuo sam pucnje u lokalu, na pet-šest metara od mesta na kom sam bio. Sve je trajalo desetak sekundi, bilo je munjevito. Kad sam ustao video sam telo. Nisam znao ko je, nisam poznavao Radoševića - dodao je.

Veljković je rekao i da su u kafiću, u šanku, bile radnice, koje je čuo da vrište, kao i treći svedok.

On je rekao sudu da se ne priključuje krivilnom gonjenju i da ne ističe imovinsko pravni zahtev.

Azrina porodica povećala sumu za jemstvo

Branilac okrivljene Azre Šabanović ponovo je predložio sudu da njenu branjenicu pusti iz pritvora.

On je istakao da je Šabanović dva i po sata iznosila odbranu i da je sve detaljno ispričala, kao i da je osudila svaku vrstu nasilja.

- Rekla je da, osim svog dečka, ne poznaje niloga od okrivljenih. Uzoran je student, uhapšena je na fakultetu, što ukazuje na to da se nije skrivala. Već 15 meseci je u pritvoru i to jako reško psihički podnosi. Devojka je iz čestite porodice - rekao je.

Branilac je dodao da, uz saglasnost Azrine majke, iako okrivljena nije državljanin Srbije, odobri puštanje iz pritvora uz jemstvo od 25.000 evra i rekao da je okrivljenoj Šabanović "u interesu da opravda poverenje porodice koja će teškom mukom da sakupi 25.000 evra za jemstvo", ističući da je Šabanović nevina.

Sud je predlog za ukidanje pritvora odbio kao neosnovan.

Zlatanović tražio da iznese odbranu

Na samom kraju suđenja prvookrivljeni Stefan Zlatanović zatražio je reč i rekao da će na sledećem suđenju da iznese odbranu.

- Daću odbranu na sledećem suđenju. Nisam hteo još da iznosim odbranu jer se nisam konsultovao sa braniocem oko toga, ali, evo, sad sam odlučio. Hteo sam da se branim ćutanjem, ali sad sam odlučio da ću da iznesem odbranu. Govoriću 20 do 30 minuta kako bih sve što detaljnije ispričao, jer ne želim da odgovaram na pitanja. Znam šta bi me tužilaštvo i sud pitali, nije mi prvo suđenje. Neću odgovarati ni na pitanja advokata, da se nešto ne protumači na ovaj ili onaj način, imao sam loše iskustvo sa pitanjima - rekao je Zlatanović.

Zlatanović priznao da je ubio Eskobara

Zlatanović je odbranu izneo 16. septembra, kada je priznao da je izvršio ubistvo. Njegov advokat po službenoj dužnosti zatražio je da bude razrešen i rekao da, iako je redovno išao u službene posete Zlatanoviću, njih dvojica već neko vreme ne razgovaraju, te ne može savesno da obavlja ulogu branioca po službenoj dužnosti. Zlatanović je rekao da ga je advokat posećivao, ali da "verovatno postoji problem sa njegove strane" jer je hteo da iznese odbranu, a "braniocu to ne odgovara" i dodao da sudija treba da čita između redova.

- Hoću da kažem istinu, pa ako možete da mi nađete advokata jer nemam novca. Da bude malo više upućen u predmet i to ko je bio oštećeni Radošević - rekao je Zlatanović.

Sud je odbio da branioca razreši i sudij ajenistakao da Zlatanović i dalje ima pravo da iznese odbranu kako želi, čak i ako advokat nije saglasan sa načinom na koji je iznosi. Zlatanović je naknadno dodao da "ne veruje da će moći da nastavi saradnju sa braniocem" i da će da pokuša da pribavi novac kako bi angažovao advokata, a da bi u suprotnom voleo da se brani sam, a da branilac "samo sedi u sudnici jer mora da ima advokata".

Iako se Zlatanović dosad branio ćutanjem, on je odlučio da progovori, a tokom iznošenja odbrane priznao je izvršenje ubistva.

Zlatanović je ispričao da je 2020. godine izašao iz zatvora, gde je bio četiri godine i tri meseca, da je teško živeo, a nije mogao da nađe posao kao roštilj majstor ili bilo koji drugi posao jer su svi poslodavci tražili potvrdu o tome da nije osuđivan i da se ne vodi krivični postupak protiv njega. Tako je, na poziv druga kog nije imenovao, ali je rekao da sada živi u Kanadi, pozvan u Beograd. Rečeno mu je da će mu drugovi njegovig druga "srediti posao".

- Te njegove drugove znam kao Vladu i Baneta. Rekli su mi da će mi reći o čemu se radi kad dođem u Beograd. Oni su se bavili kupovinom polovnih automobila, tako mi je rečeno. Vlada me je čekao na autobuskoj stanici i odvezao u stan u Prvomajskoj ulici u Zemunu, gde je čekao Bane. Rekli su da imaju posao za mene, da prevezem tri automobila iz Beograda i u Beograd i za to sam dobio 1.000 evra - ispričao je Zlatanović.

U jednom momentu mu je, kako je rekao, rečeno da je posao sa automobilima smanjen jer je zimski period i da tu više nema posla ta njega, ali da imaju neki drugi posao koji bi mogao da radi.

- Rekli su da će da donesu torbu koju treba da pričuvam i da će to posle neko da pokupi, ali da je ne diram zbog DNK. Ja sam stavio rukavice i otvorio je i video da je unutra oružje. Uglavnom su to bili pištolji. U jednom momentu su rekli da pozovem druga kom verujem, kako bi uvek neko bio u stanu ako treba da se dođe po torbu i ja sam pozvao Luku. Kad je Luka došao, dobili smo kriptovane telefone i dalje smo sa Vladom i Banetom komunicirali preko njih - dodao je.

Stefan Zlatanović; Foto: Facebook/stefan.b.zlatanović

Kako je objasnio, znao je da je u pitanju štek stan jer mu je to rečeno, a 24. januara prošle godine dobili su poruku da je "stan vruć" i da moraju da se presele odatle. Kako je rekao, u jednom momentu stigla im je poruka da se posao sa oružjem obustavlja i da Vučetić i on mogu da uzmu po jedan pištolj, nakon čega su dobili zadatak da prate jednog muškarca.

Zlatanović je rekao da im je 7. marta prople godine donesena bomba u stan i da su dobili i daljinski za aktiviranje.

- Kad su Vlada i Bane došli, rekli su da oko tri-četiri sata posle ponoći eksploziv stavimo ispod vozačkog sedišta tog čoveka, da se pravim da vezujem pertlu zbog kamera. Rekli su da parkiramo 20 metara dalje i čim neko uđe, nebitno da li je on, žena, dete, aktiviramo eksploziv - ispričao je okrivljeni i rekao da je nalogodavcima odgovorio da neće nikog da ubije i da su tada počeli problemi. Ispričao je da su Vlada i Bane nekom poslali poruku i da je taj neko odgovorio da se sutradan, 8. marta, "nacrtaju na benzinskoj pumpi u Rušnju", kao i da im je rečeno da će da se nađu sa Rankom Crnogorcem, odnosno Rankom Eskobarom.

- Ja nisam čuo za njega, pa sam guglao. Rekli su da rade za njega, da je preko njega išlo oružje i bomba i da je prodaja polovnih automobila samo paravan za profaju oružja. Luki tog 8. marta nije bilo dobro, pa sam poveo devojku jer sam znao kakav je kodeks, da me neće maltretirati pred porodicom ili devojkom. Vlada i Bane su mi poslali da čekam kod "golfa 8" i da će Ranko da dođe - dodao je.

On je rekao da je u optužnici navedeno da je on išao da kupi auto, a da je to tačno da bi on onda seo na vozačni mesto da auto isproba.

- Ranko je vozio, ja sam sedeo na suvozačkom sedištu, a devojka iza. Na okretnici kod Sremčice je stao i zvao me da izađem iz auta na pet minuta. Rekoa je da sma namazano poveo devojku, da bi me išamarao zbog toga. Rekao je da sutra u isto vreme vratimo, automobile, telefone, bombu i pištolje i da imamo 48 sati da ubijemo tog čoveka kako znamo i umemo, rukama, kamenom, lukom i strelom - rekao je Zlatanović.

Zlatanović je rekao da im je Radošević pretio da će "prvo da im pobije porodice, da pusti da ih sahrane, pa da će onda žive da ih odere".

- Luka i ja smo imali oko 8.000 evra. Mislili smo da mu odnesemo to i da pitamo koliko još trwba da nadoknadimo što su plaćali stan i da vratimo sve pare koje su nam dali jer nismo hteli da ubijemo čoveka. Na kraju jesam ispao ubica, ali meni to nije bila namera. Svaki dan kad se probudim imam misao: "Ubio si čoveka". Nosim ga na duši. Kad smo se približili pumpi, Vlade i Baneta nije nigde bilo, a videli smo Ranka, pričao je na telefon. Video nas je i krenuo je da izvadi pištolj. Ja to nisam video, Luka mi je rekao da Ranko vadi pištolj iz torbice i onda izvadio pištolj i počeo da puca u Ranka. Ispalio je četiri-pet metaka, ali Ranku nije bilo ništa, pa smo mislili da ima pancir - ispričao je Zlatanović.

Kako je rekao, Radošević je krenuo da uđe u kafić, a on je krenuo za njim i "sve mu je bilo kao između sna i jave".

- Stigao sam ga i počeo da pucam. U optužnici sam video da je upucan u glavu više puta, ja sam mislio da mu pucam u leđa. Pošto sam mislio da ima pancir, kad je pao, prišao sam mu i pucao mu u glavu. Molio sam Boga da me uhvati policija, a ne Vlada i Bane ili neko od njihovih ljudi. Čuo sam policijske helikoptere. Kada je policija pokucala, otvorio sam, odmakao se i podigao ruke. Svanulo mi je kada sam odveden u CZ. Omladina ne treba da se meša u ovakve poslove, posle ne mogu da se izvuku. Vidite gde sam ja završio i kako ću proći. Možda je postojao neki drugi način, ali ja ga nisam video, borio sam se za život. Žao mi je njegove porodice, moje porodice, ali i Lukine jer su me prihvatili kao člana svoje porodice. Kajem se zbog svega i kunem dan kada sam došao u Beograd - zaključio je.

Celu odbranu Stefana Zlatanovića možete da pročitate ovde.

(Telegraf.rs)