"Kažu da je dečak bio čudan, kako to odrasli nisu videli?": Majka Andrije Ćikića koji je ubijen u "Ribnikaru"

Dragi roditelji, ne sumnjam da svako moze da se saoseti sa tugom ove jadne zene i zamisli sebe na njenom mestu, oseti nemoc i bes - ali mozete li da se saosetite i sa roditeljima malog Koste? Jer mnogi od vas bas i niste takvi pedagozi da biste odgajili decu kojoj na pamet ne bi palo da budu nasilni prema vrsnjacima. Mozete li zamisliti, pod odredjenim ekstremnim okolnostima, i vase dete kako puca? Treba nam sistemska promena da ZASTITI decu, i kao Kosta i kao sve njegove zrtve, a ne da ih krivicno gonimo. Nedostatak ljubavi i podrske je problem, a ne manjak kaznjavanja i zla prema zrtvama sistema. Kosta je mogao postati i divan clan drustva a obelezen je za ceo zivot tragedijom koju je njegov nerazvijeni mozgic izazvao pre 16. godine istog. "To dete ili drustvo, ko je pucao prvi?“

Čim je zreo da samostalno pređe ulicu ima svest o dobru i lošem (zlu), stoga smatram da snosi punu odgovornost. Jer ako zna da pazi na sebe da ga ne udari auto jer posledice mogu da budu fatalne, tako zna koje posledice ostavlja čin koji je uradio. Sva ta mudrovanja kao "mlad pa ne zna" su šuplje priče. Puna odgovornost za zlo koje je naneo ljudima. Takođe mislim da i roditelji imaju lavovski deo odgovornosti za zločin. Da ima pravde to zlo ne bi videlo sunca do kraja života. Verujem da postoji neka veća sila koja će to da stavi u ravnotežu.

Prvo treba da se istraži zašto je Kosta promenio smenu u školi, i zašto su na njegovom spisku bila bas ta imena. Da li je Kosta bio žrtva vrsnjackog nasilja i u kombinaciji sa njegovom ličnošću i mogućnosti da dodje do oružja desila se tragedija. U zadnjih 10 g ima mnogo slučajeva vrsnjackog nasilja u školama a tek ono što se ne objavi u štampi.Nikada nisam pročitao da su nasilnici odgovarali. Obično je žrtva menjala školu, išla kod psihijatra a nekada izvršila samoubistvo.

Neko se jednostavno rodi takav čudan, ćutljiv, nasilan do neke mere, ali ne znači da je ubica, ovde imam utisak da kao da mu je neko rekao uradi to i to i prelaziš na viši level, kao što ima bombaša samoubica kojima obećavaju da će da ide u raj ako to urade, on jeovde uradio šta je uradio ali je max zaštitio sebe, i sad optužuje roditelje dakle nigde njegove krivice i kajanja nažalost i takvi se rađaju a što mislim da nema odgovora.

Divim se ovoj ženi koja I pored svog neprebola za jedinim detetom ima snage da se bori za drugu decu.

Draga gospođo, čitam Vaše reči, ne mogu da sagledam dubinu tuge i nesreće. Ali ono što vi kao grupa roditelja u istoj tragediji definitivno možete da uradite je da vi inicirate izmene zakona i starosne granice. Da se obraćate svim relevantnim nivoima u zemlji, predsednik vlade, države, tužilaštva, gde god možete. Možda se tako zaštite neka druga nedužna deca kao što su bila vaša.