Ovde se krije prava istina o Danki?! Za 7 dana stižu rezultati hitnih veštačenja 3 sprave, a evo šta to znači

U Beogradu se trenutno veštače 3 kamere koje su, kako se nezvanično navodi, skinute sa ulaza u Boru u kojem živi porodica nestale Danke Ilić (3), odnosno, njeni majka i otac Ivana i Miloš, kao i dve kamere iz Banjskog polja u kojem je devojčica nestala. Veštačenje bi trebalo da bude gotovo za nedelju dana, a svi se pitaju da li se na tim snimcima krije istina o Danki i šta uopšte znači to veštačenje, obzirom da je rok za podizanje optužnice protiv Dejana Dragijevića i Srđana Janković, osumnjičenih za njeno ubistvo 26. septembar.

"Ne mora da znači da je reč o nečem novom, ali jednostavno javnost nije bila upućena u to. Moguće da imaju neki dokaz, moguće da imaju sve vreme, ali su sada odlučili da sa tim izađu u medije. Ovo su sve predistražne radnje koje mogu da se nastave i kada se podigne optužnica, odnosno da se nastavi da prikupljanjem dokaza. Validnost dokaza ocenjuje sud. Slobodna ocena dokaza kao jedno od načela, daje mogućnost sudu da odlučuje na osnovu svog slobodnog uverenja, ali tako da to uverenje mora proizići iz savesne i brižljive ocene dokaza i rezultata celokupnog postupka. Inače, rok za podizanje optužnice protiv osumniičenih se bliži, ali ja iskreno ne verujem da će ih pustiti napolje, već da će im produžiti pritvor", rekao je forenzičar Časlav Ristić za Telegraf.rs.

Podsetimo, slučaj nestanka dvogodišnje Danke Ilić duže četiri meseca je u fazi istrage, a optužnice za ubistvo još nema ni u najavi. Maksimalan period koji osumnjičeni Dejan Dragijević i Srđan Janković mogu da provedu u pritvoru čekajući optužnicu je šest meseci. Dakle, ukoliko optužnica ne bude podignuta do 26, septembra, njih dvojica će biti pušteni na slobodu.

Slučaj ubistva Danke Ilić preti da postane jedan od onih koji nikada nisu rešeni. Zbog toga što je od hapšenja osumnjičenih prošlo više od četiri meseca a, prema do sada poznatim informacijama, i dalje nema konkretnih dokaza, počele su ponovo da kruže glasine da je dete živo i da je u inostranstvu.

Na dva ključna pitanja nema odgovora - gde se nalazi telo deteta i kako na mestu zločina nisu pronađeni devojčicini DNK tragovi?

Do sada je analizirano više od 500 tragova pronađenih na različitim predmetima, uključujući automobil, pantalone, sekiru, noževe, motornu testeru i tepih, a veći deo stvari iznesen je iz kuće porodice Dragijević. Ni na jednom predmetu nisu pronađeni DNK tragovi devojčice. Takođe, kapljica krvi otkrivena u automobilu, koja je mogla da bude krunski dokaz, nije Dankina. Krv pronađena u službenom automobilu, kao i ona uočena na pantalonama Dragijevića, navodno pripadaju njemu.

Dvojica osumnjičenih najpre su u policiji priznali zločin i dali detaljne iskaze o tome šta se dogodilo, ali još nije utvrđeno da li su govorili istinu. Pred tužiocem je Dragijević priznao delo, ali je ispričao da je on premeštao telo, što je bilo u suprotnosti sa onim što su ispričali u policiji. Međutim, zatražio je da bude dopunski saslušan od strane Višeg javnog tužiaštva u Zaječaru, te je na saslušanje doveden 11. jula i tada je negirao da je učestvovao u ubistvu devojčice.

Tako se njegov iskaz poklopio sa iskazom drugog osumnjičenog, Srđana Jankovića, koji se najpre branio ćutanjem, a potom odlučio da želi da bude saslušan i u potpunosti je negirao krivicu.

Iako je priznanje dato u tužilaštvu validan dokaz, ono ne može da bude i jedini dokaz. Međutim, nakon što je Dragijević "promenio ploču", ni iskaza više nema. Pritom, nedostatak dokaza može da dovede do potpunog obustavljanja krivičnog postupka.

Tužilaštvo optužnicu može da podigne, ali je potrebno da je potvrdi sud. Ukoliko pred sud pristigne optužnica bez dokaza, ona može da bude oborena. Ukoliko bi Viši sud odbio optužnicu, a Apelacioni sud potvrdio tu prvostepenu odluku, Dragijeviću i Jankoviću ne bi moglo da se sudi čak ni ako naknadno budu prikupljeni dokazi protiv njih.

Sve to vodi do činjenice da tužilaštvo ima dve opcije - da podigne optužnicu ili da, po isteku šest meseci, osumnjičene pusti iz pritvora i nastavi da prikuplja dokaze, s obzirom na to da, nakon puštanja osumnjičenih na slobodu, ne postoji zakonski rok u kom istraga mora da bude završena, s tim što suđenje mora da počne u razumnom roku, kako ne bi došlo do zastarevanja slučaja.

I dalje ostaje misterija kako na osnovu priznanja osumnjičenih nije pronađen nijedan dokaz. Takva situacija ukazuje na mogućnost da su osumnjičeni dali u potpunosti lažno priznanje ili da su barem neki delovi priznanja, koji bi mogli da budu ključni, bili neistiniti.

(Telegraf.rs)