Blažić i njegov otac izneli odbranu: Uroš odbio da priča o masakru, Radiša izbegavao da odgovori na pitanja

Nakon što je završeno postavljanje pitanja Radiši Blažiću, suđenje je završeno za danas.

Glavni pretres će biti nastavljen sutra, kada će početi saslušanje svedoka.

Odgovarajući na pitanja punomoćnika oštećenih, Radiša Blažić je ponovio da mu nije poznato odakle municija u njegovoj kući, a iako mu je rečeno da je njegov DNK pronađen na pištolju tvrdio je da on "pištolj nije pipnuo".

Punomoćnik oštećenih Stefan Stefanović pitao je Blažića ko mu je prvi javio da se desio masakr, a on je odgovorio da je u pitanju "jedna žena iz Donje Dubone", ali nije mogao da se seti njenog imena.

- Na lice mesta stigao sam posle pet minuta. Mojim sinovima Marku i Urošu za 18. rođendan su, pretpostavljam, kupili oni lično. Ja nisam poklanjao pištolje za rođendane. Ne znam da li im je neko pokloni, ne verujem. Od mene su mogli da dobiju neko đubrivo. To da je Uroš sekao komšiji ogradu motornom testerom je dezinformacija. Ne može da postoji konfilkt kada je čovek stavio u moju parcelu stavio motku da ne mogu da uđem, odnosno da Uroš i moj otac ne mogu da izađu iz druge parcele. To je kao kad bi vam neko zabranio da sa parcele izađete na glavni put. Koliko mi je poznato, nije mu suđeno za to. Pozvao sam policiju da vidi o čemu se radi, nisam hteo da ulazim u problem sa čovekom - rekao je.

Na pitanje da li je Uošu suđeno za napad na službeno lice, odgovorio je da nije. Na pitanje da li je Urošu suđeno za tuču u kafani, Blažić je rekao da "prvi put čuje da se njegov sin tukao u kafanu".

- Imao je prekršajno samo kad se posvađao s majstorima. Znam da je bilo nešto za neko oštećenje telefona. Ovo s majstorima je trajalo godinu ili dve i on je krajem septembra 2022. dobio oslobađajuću presudu i to je uticalo na to da ne ode na Vojnu akademiju. Ja nikada nisam uticao na policiju, tužilaštvo ili sud da Uroš bude oslobođen. Nisam uticao ni na Centar na socijalni rad da donesu odluku da će Urošev ponašanje da će da se popravi, ali sam morao da brinem o svom detetu da ne pravi neke ekscese.. U Centru su me pitali kako se ponaša, kakvo mu je društvo, da li se drogira, rekao sam da nije ostajao napolju do kasno. Šta se izdešavao posle punoletstva, ja to ne znam - dodao je.

On je istakao da Urošu nije davao automatsku pušku da puca na svadbi njegovog drugog sina i da je Uroš tada imao osam godina. Na pitanje da li je posle masakra u njegovu kuću dolazio vojni kamion, Radiša Blažić je rekao da "on to nije video".

Punomoćnik oštećenih Nebojša Perović pitao je kada se Uroš preselio u kuću u varovnicama, na šta je njegov otac odgovorio da je to bilo "u godinama njegovog punoletstva".

- Ja sam stekao poverenje u njega i video u njemu volju i želju da radi. On je radio na imanju i u voćnjaku u selu. Nje imao registrovano poljoprivredno gazdinstvo. On je radio i u Beogradu u firmi za dostavu hrane. Nikad nisam dozvolio da nema za osnovne potrebe, iako sam malo tvrđi na dinar - dodao je.

Advokat Perović je rekao da Radiša Blažić, izbegavanjem da odgovara na pitanja "vređa porodice ubijenih, bez obzira na to što im izjavljuje saučešće".

- Uroš je živeo sam jer je počeo da se zabavlja sa devojkom iz Smedereva, želeo je svoju porodicu i da formira svoje gazdinstvo. Zato je sa 18 godina otišao da živi sam. Nismo se mi de fakto podelili, oni su svaki dan dolazili kući po mašine, po hranu. Ja sam njega kontrolisao, nije on tamo bio odbačen, nije bio vezan lancem. Supruga je gledala, nije se drogirao se. Nisam detaljno pregledao kuću, to nije moj posao. Moj posao je da to izgradim, ne da pretresam - rekao je Urošev otac.

On je istakao da 4. maja nije došlo do sukoba između njega i Uroša i rekao da bi mu "bilo lakše da je bilo sukoba, jer bi onda znao razlog".

Radiša Blažić je, odgovarajući na pitanja tužioca, rekao da mu je jedina želja bila da se Uroš ne bavi kriminalnom.

- Ne znam šta znači da li smo bili bliski, ali osećao sam se da sam mu potreban. Ja sam bio jedinac, najsrećniji sam kad sam bio s ocem. Nije mi rekao da ima problema. Uvek sam ga pitao da li ima problema sa dugovima, sa nekim sumnjivim poslovima. Poznato mi je da je zaustavljen kada je išao motorom i da mu je tada pisana prijava. Savetovao sam ga da do toga ne sme da dolazi i rekao mu da je to njegova krivica. Nikada nisam išao da stanem u njegovu zaštitu. Ako je zaslužio kaznu, neka ga kazne - rekao je Radiša Blažić.

Upitan o intervenciji Centra za socijalni rad, rekao je da je u pitanju tendenciozno pitanje tužioca i tvrdio da je Uroš tada imao osam godina, iako je tužilac istakao da se događaj odigrao 2019. godine.

On je najpre rekao tužiocu da je sa Urošem "veoma retko pričao o oružju", a potom rekao da nikada sa njim nije pričao o oružju.

- Iznenadio me je 2020. godine kad je izrazio želju da konkuriše za Vojnu akademiju. Lovačke puške sam nabavio davno, kada sam položio lovački ispit, ail nisam imao dozvolu i nikad nisam išao u lov. Puške sam kupio da bih sa drugarima iz sela mogao u lov, ali nemam vremena za to i to me ne privlači, pa na kraju nisam išao. Uroš je znao za to lovačko oružje, ali ga nikad nisa učio kako se rasklapa. Stajalo je pod ključem - dodao je.

Rekao je da je Urošu govorio da revolver drž zaključan i da ga u porodičnoj kući, gde mu živi i unuk, ne stavlja pištolj na sto. Dodao je da "nije tačno da se po selu hvalio oružjem".

Kada je rekao da protiv njega nije vođen krivični postupak, tužilac je istakao da je vojni tužilac protiv Radiše Blažića vodio krivični postupak zbog nestanka 11 bombi u kasarni u Rumi.

- A, pa to je bilo '99. - rekao je.

Potom je govorio o kući u kojj je Urož živeo i rekao da "u podrumu nije video džak", kao i da je to previše ali prostor da bi se u njemu vežbalo pucanje, da je to "nerealno i nemoguće".

Tužilac je oca Uroša Blažića ispitivao o različitim kalibrima municije. Za većinu je Radiša Blažić odovorio da ne zna za koje se oružje koriste, a tužilac je istakao da je sva ta municija pronađena upravo u njegovoj kući.

- Uroš se ponašao kao normalan čovek, nije se ponašao kao ludak, da ja intervenišem, da ga prijavljujem - rekao je Radiša Blažić.

Sudija ga je opomenula i rekla da sve vreme priča o sinu i pitala ga da li želi da odgovara na pitanja.

Radiša Blažić rekao je da će da odgovara na pitanja svog branioca. Odgovarajući je rekao da pištolj "tokarev 33" nikad nije video, a kamoli držao u ruci.

- Tog 4. maja otišli smo u Dubonu da kupimo prase i ovcu za slavu. Ja pošto ne prisustvujem klanju, nisam bio tu. Uroš je rekao da če da dođe u sedam ujutru. Probudio me je poziv u ponoć. Rekli su mi da dođem u centar sela, da je Uroš nekog ubio. Tada sam doživeo šok. Mislio sam da se desila neka svađa, da su se sporečkali, nisam očekivao da je došlo do takvog pokolja, zlodela, takve strahote - rekao je.

Do hapšenja je, kako je rekao, bio kod kuće, uz pratnju policije.

Na pitanje zašto mu je ranije oduzeta puška, rekao je da je Uroš imao probleme s majstorima, kad a je povređen.

- Tada su mi rekli da predam sve oružje koje sam imao i sa tim sam završio. Tada mi je oduzeta lovačka puška i malokalibarska puška, to je bilo sve što sam imao - dodao je.

Za sudsku govornicu pozvan je Radiša Blažić koji može da iznese odbranu i da se izjasni na odbranu svog sina.

- Hvala na datoj mogućnosti, želim svima da se obratim. Bol i žal koje osećam od tog strašnog zločina, da je tamna sila prirode učinila da moj sin počini takav masakr... Da sam znao da će da dođe do toga, za najmanju povredu bih dao glavu. Zakletvu otadžbini i narodu dao sam 1987. godine. Ušao sam u oficirski čin pre 40 godina. Dok sam u strahotama devedesetih branio narod, nisam žalio život. Ne mogu da opravdam sina. Imate pravo da me proglasite ludim, da me ubijete u četiri zida, ali ja nisam lud, istina je nepobitna - rekao je.

On je rekao da će patnju porodica ubjenih "više osećati njegovo srce, nego srce bilo koga ko sedi u sudnici".

- U ćeliji, uz post i molitvu, ja se molim za vaskrsenje, Ne mogu da verujem da je moj sin tako nešto uradio. Vaspitan je da bude pošten, da uči školu, bude domaćin. Svi znaju ko sam ja i šta sam ja. Odakle sam potekao i dokle sam stigao. Ipak, ništa ne može da opravda delo mog sina. Ja ovde slušam da je moj sin pucao u džak iz automatske puške u prostoriji tri sa dva metra - dodao je Radiša Blažić.

Rekao je da sinu nikada nije govorio o oružju "jer zna da je to zlo" i, kako je rekao, od toga se kloio od devedesetih.

- Ja sam doveden u situaciju da se dovodi u pitanje moja krivica, da sam sinu dozvolio da tako nešto uradi. Ja nisam išao u lov, a kamoli da dozvolim sinu da usmrti momka kog sanjam noćima, koji se sa mnom veselio na nekom veselju, imao je košulju boje trule višnje. Ja ću njega žaliti kao da je sin. Ja ovde branim istinu, uniformu, čast oficira. Žao mi je što odgovaram pred ovim sudom, što nije međunarodni. Ja nisam lopov, ja sam štedeo - rekao je.

On je upitao šta će oficiru visokog ranga oružje i rekao da mu je svake godine rađena potpuna bezbednosna provera.

- Nemojte da sumnjate da je bilo šta od toga moje. Mene su do tog trenutka zvali domaćin, gazda. Dvadesetak ljudi je staln radilo kod mene, ulazili su u tu garažu. Pa da li bih ja dozvolio da bude razbacana municija tamo gde puštam unuka? Ja nisam kriminalac. Govorio sam sinu da se ne bavi kriminalom, alkoholom, drogom i nečasnim radnjama - dodao je Blažićev otac.

On je potom počeo da plače i rekao da nije kriva porodica.

- Nije kriva ta moja porodica, moja supruga mučenica, kriva je tamna sudbina, viša sila. Dokle ide naša srpska zloba, što sam im smetao? Kažu da se pucal na svadbi, nek se proveri da li fali metak. Sad prvi put čujem da su ga presretali, maltretirali. To je trebalo da kaže svom ocu - rekao je.

Punomoćnici oštećenih skrenuli su pažnju na to da Radiša Blažić priča 20 minuta, a da nije rekao ništa u vezi sa krivičnim delom, kao i da porodice oštećenih "ne zanimaju tirade o tome ko je krvario za svoju zemlju devedesetih".

- Ostajem pri tome da nisam ni u kakvoj vezi sa oružjem. Da li je taj zapisnik kucan pod prisilom ili iznudom ja ne znam. Ne mogu da čitam to u policiji pod prinudom, sa cevi uperenom u grudi - rekao je.

Jedan od punomoćnika oštećenih Nebojša Perović je rekao da je Blažić uskratio oštećenoj strani da izvrši proveru njegove odbrane.

- Bol oštećenih je uvećana ovakvom odbranom jer je probao da nas uvede u priču da su svi bili krivi, a da su njega tako negde za nešto zamišljeno iritirali, pa je samo o tome hteo da priča. O onome zbog čega smo ovde i zbog čega svi pate i nema života, mi nismo dobili odgovor. Odbrana je tendenciozna i sračunata, pogotovu što je imao beleške da se podseti šta to treba da nam kaže. Ovom dokazu ne može da se pokloni ni v od vere, niti su razjašnjene bilo koje okolnosti - rekao je Perović.

Primedbu je stavio i na to što je sud na početku glavnog pretresa dozvolio poverljiv razgovor Blažića i njegovog branioca i rekao da i to izaziva bol porodice.

- Ako se toliko čekalo, ne možete da ostavite sve da ovde dodatno čekaju - rekao je Perović.

Punomoćnik oštećenih Stefan Stefnović takođe je dao primedbu na odbranu i rekao da je Blažić rekao da ne želi da odgovara na pitanje da ne ugrozi svog oca, ali da su tužilaštvo i punomoćnici oštećeni uskraćeni za postavljanje pitanja o samom događaju i njegovom učestvovanju u njemu.

- Trebalo je da možemo da postavimo pitanje, a da on odbije ako ne želi da odgovori. Tako se natavlja sekundarna viktimizacija žrtava i porodice su jako revoltirane ovom odbranom. On je priznao delo, maksimalnou kaznu će dobiti, a ovo samo otežava advokaima, porodicama i javnosti jer treba da znamo detalje o tim događajima - rekao je Stefanović.

Punomoćnik oštećenih Siniša Marović pridružio se primedbama kolega.

Sudija je rekla da "okrivljeni ima pravo da se brani na način u skladu sa svojim najdubljim interesom", te mogu da ne iznose odbranu i da mogu d ne odgovaraju na pitanja.

- Poverljiv razgovor je bio u interesu svih nas, kako branilac ne bi tražio odlaganje suđenja i smatram da tu nema greške veća - rekla je predsedavajuća sudija.

Punomoćnik oštećenih Stefan Stefanović zamolio je sudiju da opomene Uroša Blažića da se ne smeje u boksu u kom sedi i da ne priča sa policajcima jer to, kako je rekao, "iritira porodice žrtava".

Sudija je istakla da nije videla da se Blažić smejao, ali da ga svakako upozorava da to ne čini.

Sudija je odredila pauzu u trajanju od 15 minuta.

Advokat Siniša Mašović, punomoćnik porodica ubjenih maldića iz Malog Orašja rekao je da moli sud da Blažiću postavi pitanja.

- Imamo njegovu odbranu koju je iznao prošle godine u prisustvu branioca. Rekao je da ostaje pri njoj, ali će neke stvari da pojasni. Moje osnovno pitanje bi bilo da li je oružje našao na tavanu kako je opisao u iskazu u tužilaštvu ili ga je sam kupovao? Mora da pojasni svoju odbranu - rekao je punomoćnik oštećenih.

Blažić je rekao da je "većina stvari koje je rekao u tužilaštvu netačna".

- Ja u tom stanju, posle spavanja na podu u stanici, nisam bio u stanju da ispričam ovu rekonstrukciju koju sam sad dao, od prvog pištolja i tada sam samo rekao da sam našao. Ovo sve što sam danas rekao je sušta istina i ja ću ovde da se zakunem. To da je nađeno na tavanu se sad vidi koliko je naivno. Tada nisam znao da će zbog toga da nastradaju mladi, tada sam na to oružje gledao sasvim drugačije. Današnja odbrana je tačna - rekao je Blažić i rekao da na dalja pitanja ne želi da odgovara jer se "potrudio da ispriča celu istinu u vezi sa poreklom oružja" i ne želi da mu s enešto "uzme iz konteksta i okrene protiv oca".

Jedini na čija pitanja Blažić želi da odgovara je njegov branilac. Odgovarajući na pitanja, on je rekao da je steroide koristio od kad se vratio iz Nemačke, pa sve do kritičnog dana.

- Kupovao sam ih u Beogradu, držao sam ih u kuhinji u viseđem delu. Dosta ljudi je znalo da koristim steroide. Na saslušanju kod tužioca nisam rekao da sam koristio steroide jer nisam mogao da se setim i jer nisam imao vremena za odbranu koliko imam ovde. Advokatu nisam rekao odmah jer sam mislio da nije značajno - rekao je Blažić.

On je opisao i kako se osećao nakon prepiske u kojem su mu iznete pretnje i uvrede i koja se dogodila pre zločina.

- Osećao sam se poniženo, uvređeno. Ceo sam bio obliven znojem, drhtavica. Nikada se nisam tako osećao. Bio sam unezveren. Bio sam sam u kući, ali da me je neko tada video ili bi pozvao Hitnu pomoć ili seo sa mnom da popriča. Još je tu pala roletna. Da je neko bio tu, mogao je da me zaustavi - dodao je.

Povodom svega što se desilo se, kako je rekao, "oseća zgroženo".

- Da je toliki broj povreda... Kada sam čitao optužnicu osećao sam se katastrofalno. Toliko mojih vršnjka je izgubilo život, ali život i sudbina ne mogu da se vrate - rekao je Blažić.

On je ponovio da na pitanja bilo koga osim svog branioca ne želi da odgovara da se njegovi odgovori ne bi protumačili tako da njegov otac ispadne kriv.

- Želim da još jednom ponovim da ću da prihvatim svaku kaznu. Kriv sam i spreman na to. Nisam hteo nikoga da zastrašim. Neposredno pre izvršenja su mi stizale poruke od Viktora Đorđevića i njegove devojke kako će da me isprebijaju, da mi pokupe motor i sve... Jednostavno pretnje. Kao da je to bila inicijalna kapisla da se sve desi. Oblio me je znoj, nisam znao šta mi se dešava. Ja sam to svesno uradio. Poređao sam svo oružje koje imam po stolu, ako se nešto desi. Ispalo je još gore. I opet sve što sam hteo da priznam da je moje od oružja, nakačili su mi na oca - rekao je Blažić.

Rekao je da ga je obuzeo strah, da se pitao "šta je kome s krivio da sa 20 godina neko treba da ga prebija".

Na pitanje sudije da li je ikada imao neki fizički napad, rekao je da jeste od strane Milomira Mijalovića.

- Znam da porodica sad sluša, ali imao sam negativan događaj sa ubijenim policajcem Milanom Panićem jednom kad sam dolazio iz Beograda. Sa stariijim kolegom su me presreli na pumpi. Preturali su mi po kolima, maltretirali me. Bilo je dosta napada i po kući, i krađe i svašta. Ali šta god da je bilo, ovo niko nije zaslužio. Ne želim sebe da pravdam i slobodno sve što sam rekao okrenite protiv mene - dodao je.

Blažić je rekao da je rekao sve što ima i da nema potrebe da odgovara na pitanja.

- Trenutno nisam u psihičkom stanju i ne želim da odgovaram ni na kakva pitanja. Mislim da sam bio dovoljno jasan - rekao je Blažić.

- Ne želim da kažem kakve gadosti su se dešavale u tom selu. Nisam hteo da kažem porodici da su mi upadali u kući, da su mi krali alat. Bilo me je sramota da kažem da mi je neko upao u kuću i da me je pokrao. Nisam znao ko to radi, znao sam da nema svrhe da prijavljujem. Znao sam da ništa neće da se reši. Osim što sam ubica, ispao sam i razbjnik. Nije tačno da sam ja taksisti tražio sve pare, pitao sam ga da mi da dve-tri hiljade dinara, valjda da imam da jedem. Ne želim da ispadnem razbojnik, ja nikada nisam krao, nisam tako vaspitan - rekao je Blažić.

Dodao je da je hteo da bude domaćin, da završi Vojnu akademiju, da radi kao oficir, dali da mu se "nije dalo" i da ne zna da li su to njegovi postupci ili mu je "neko napakovao".

- Maltretirali su me i bili, ja sam otišao da prijavim. Mislim da zbog oštećenih žrtava ne treba da se vraćam na to veče. Opravdanja nema, ali postoji uzrok. Oko Nove godine sam koristio testosteron. Pitate se šta će to tetetu sa sela, ali, eto, družio sam se sa takvim ljudima. Koristio sam i "trenbolon". Branilac je tražio da veštak ispita kako to utiče na agresivnost. Posle Nove godine sam otišao u Nemačku da radim. Hteo sam na hiljadu strana, ne znam ni sam šta sam hteo da postignem. Otišao sam 21 januara, a vratio sam se posle tri meseca. Tada sam opet počeo da koristim testosteron - nastavio je Blažić priču, okružen četvoricom sudskih stražara.

Rekao je da se, kad se vratio, osećao kao da smeta drugima i da ga mrze, "da ne mogu očima da ga vide". Blažić je o tome govorio kroz smeh.

Blažić je pred sudom rekao da mu se ljubav prema oružju javila 2020. godine.

- Živeo sam u kući u Šepšinu i prvi put sam imao veću količinu novca, da sebi nešto kupim. Nisam hteo da pravim punoletstvo, osećao sam se nebitno i ugroženo. Kupio sam revolver i prateću opremu. Pokajao sam se što sam ga kupio jer nije zadovoljavao sve što sam hteo. Shvatio sam da njime mogu da se povredim, a ne da se zaštitim. Oružje nije kupljeno odjednom - rekao je Blažić.

On je rekao da je "iz svog okruženja video da je bezveze imati legalno oružje", jer su njegovom ocu oduzeli malokalibarsku i lovačku pušku koje je legalno posedovao, "zbog neke neosnovane prijave".

Na pitanje sudije št aće mu oružje, rekao je da se nije bezbedno osećao, a da nije hteo legalno oružje da mu ga ne bi "tek tako oduzeli".

Kada ga je sudija zamolila da s evrati na predmet optužnice, Blažić je odbio.

- A, ne, ne, ne može, moram redom - rekao je.

Dodao je i da mu otac nikada nije daao oružje, ali da ga je on uvek voleo.

- Morao sam da vidim kako radi oružje. U podrumu sa stavio okvir i onda je krenuo začarani krug mog nabavljanja oružja. Ne znam ja da li sam ja očekivao neku sigurnost, ne znam šta mi je bilo u mozgu. Kao šro miš dovlači sir, ja sam dovlačio oružje. Mislio sam, kad imam automat, onda sam bolji, da mi treba ceo komplet, prigušivač. Hteo sam da imam jedan pištolj, a za godinu dana sam sakupio pravi vojni arsenal oružja - rekao je Blažić.

Rekao je da je naknadno kupio i "tokarev 33" iz kog je pucao kobne noći. Takođe je, potpuno smrenim tonom, kao da govori o nekoj svakodnevnoj stvari, objasnio i kako je isprobavao pištolje i rekao da ni dinar nije ulagao ni u šta drugo, osim u oružje.

- Moj otac nije ni u kakvoj vezi s tim. Radi se o profesionalnom oficirom koji nikada pred porodicom nije pričao o oružju, a kamoli da zna da ja imam puške, bombe. Pogotovu što sam mu dete. Ne da nije znao... Njega to nije zanimalo, stekao sam takav utisak još kao mali. Posle je radio civilni posao u Generalštabu i ministarstvu.

Uroš Blažić počeo je sa iznošenjem odbrane, a najpre je izjavio saučešće porodicama.

- Želim da izjavim saučešće porodicama. Vreme ne mogu da vratim. U moju odbranu, neću da me tužilac pita o kritičnoj večeri. Odgovaraću na ptitanja samo svog advokata. Sramno je da se vraćam na to veće, niko svojim ponašanjem nije zaslužio da dođe do pucnjave. Ostajem pri odbrani koju sam dao u tužilaštvu, ali tamo mi je dodato da sam hteo da se svetim i da sam hteo da izvršim teroristički akt, ali to nije tačno. Kriv sam i spreman sam da odgovaram i prihvatim svaku osudu, ali nisam za to da odgovara nevin čovek koji je kriv samo zato što je moj otac. On nije ni u kakvoj vezi sa oružjem - rekao je Blažić.

Radiša Blažić rekao je da nije kriv, da ne zna odakle oružej u njegovoj kući i izjavio je saučešće porodicama.

Uroš Blažić rekao je da je kriv, a sve vreme se drži hladno.

Tužilac Olivera Milojević čita dispozitiv optužnice u kom je opisano na koji način je Blažić izvršio masovno ubistvo, a o čemu je Telegraf.rs već detaljno pisao u tekstu ispod.

Tužilac čita sve detalje Blažićevog kretanja i ubistava, kao i opise povreda koje su zadobili ubijeni i ranjeni.

Nakon čitanja za šta se tereti Uroš Blažić, tužilac čita dispozitiv optužnice u odnosu na njegovog oca Radiše Blažića, kog tužilaštvo tereti za dva krivična dela - nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija i teško delo protiv opšte sigurnosti.

U porodičnoj kući i vikendici Blažića pronađeni su pištolji, delovi oružja, bombe i minska stredstva, kao i veliki broj municije, te tužilaštvo tvrdi da je Radiša Blažić na taj način sinu posredno omogućio da izvrši masovno ubistvo.

Radiša Blažić, inače potpukovnik Vojske Srbije, tvrdi da oružje nije njegovo i da ne zna da se ono nalazilo u njegovoj kući.

Tužilac je istakao da nema razloga za isključenje javnosti, osim u situaciji ako punomoćnici zahtevaju da delovi suđenja u kojima se ispituju maloletni oštećeni, u kom slučaju može da dođe do zatvaranja za javnost.

Advokat Petar Luković, branilac Uroša Blažića, zatražio je zatvaranje za javnost zbog uznemirenja javnosti. Ipak, branilac Blažićevog oca rekao je da ne traži isključenje javnosti.

Sud je doneo odluku da suđenje bude otvoreno za javnost.

Petar Luković, branilac Uroša Blažića javio se za reč i rekao da juče nije mogao da obavi poverljiv razgovor sa klijentom u pritvorskoj jedinici.

- Dobili su naredbu da Uroš bude premešten u Beograd. Na pitanje po čijoj naredbi i gde se nalazi dobio sam odgovor da to nisu pitanja za sudsku upravu i prekinuta mi je veza. Sudija mi je rekla da razgovor mogu da obavim u prostorijama Okružnog zatvora, ali nisam imao vremena da nabavim dozvolu za posetu i odem za Beograd da obavim poverljiv razgovor od sat vremena. Nisam spremio odbranu, te sam hteo da tražim odlaganje, ali spreman sam da danas prihvatim taj poverljiv razgovor kako se glavni pretres ne bi odložio - rekao je.

Sudija je rekla da je braniocu rečeno da će danas vanredno moći da obiđe Blažića do devet časova, a da je Blažić zbog bezbednosti prebačen u Okružni zatvor.

- Branilac je poslednji put obišao branjenika 5. juna u pritvorskoj jedinici okružnog zatvora - rekla je sudija.

Tužilac je rekao da je odbrana imala dovoljno vremena da pripremi odbranu i da je "odlaganje potpuno neprihvatljivo i neosnovano".

- Ako sud dozvoli razgovor sada, mi ne bismo imali ništa protiv, ako je to u nekom primerenom vremenu, ali da nema odlaganja suđenja - rekao je tužilac.

Advokat Nebojša Perović rekao je da poverljiv razgovor nije zakonit u ovom momentu, kao i da je branilac imao dovoljno vremena da pripremi odbranu. On je istakao da je branila morao da bude upoznat sa tim da će da dođe do premeštaja okrivljenog jer se postupak odvija u Specijalnom sudu.

Sud je doneo rešenje da se odobri poverljiv razgovor u trajanju od deset minuta.

Petočlano sudsko veće ušlo je u sudnicu i počeo je današnji glavni pretres.

Predsedavajuća Sudija Lidija Jovanovska proziva advokate i oštećene koji su došli u sud.

Porodice oštećenih došle su u sud kako bi čuli odbranu Uroša Blažića i njegovog oca.

Svi na sebi imaju majice sa natpisima kao uspmenu na one koje su izgubili.