Blažić će danas detaljno ispričati kako je izvršio masakr: Priznao je zločin, Srbija strahuje od njegovih reči

Danas u zgradi Specijalnog suda u Beogradu danas počinje suđenje Urošu Blažiću koji je optužen za masovno ubistvo koje se 4. maja prošle godine dogodilo u selima Dubona i Malo Orašje, kada je ubio devet, a ranio 12 ljudi.

Uroš Blažić bi trebalo danas pred sudom da iznese odbranu, što bi trebalo da uradi i njegov otac Radiša Blažić, koji se takođe nalazi na optuženičkoj klupi. U naredna dva dana, 22. i 23. avgusta trebalo bi da budu ispitani oštećeni.

Uroš Blažić je na pripremnom ročištu, koje je bilo zatvoreno za javnost, delimično priznao da je počinio masovno ubistvo, dok je njegov otac negirao krivicukada je u pitanju oružje pronađeno u njegovoj kući.

Pripremno ročište u ovom predmetu održano je krajem jula u sudnici Okružnog zatvora u Beogradu, a zbog veličine sudnice samo četvoro oštećenih je moglo da prisustvuje. Prethodno je u maju pripremno ročište prekinuto čim su optuženi uvedeni u sudnicu Višeg suda u Smederevu jer su porodice ubijenih i ranjenih nasrnule na njih.

Predsednica Vrhovnog suda je početkom avgusta donela odluku da se suđenje održi u najvećoj sudnici u zgradi Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, odnosno u Specijalnom sudu. Ova sudnica podeljena je na tri dela rešetkama i debelim staklom.

U prvom delu će sedeti sudija, tužioci, advokati i oštećeni i oni će biti rešetkama i staklom odvojeni od Blažića. Treći deo sudnice je predviđen za publiku.

"Puška je bila podešena na rafaljnu paljbu"

Telegraf.rs je ranije objavio ceo iskaz Uroša Blažića koji je dao u tužilaštvu, a koji možete da pročitate ovde. On je tada priznao krivično delo i pričao o porodičnim odnosima, ali i tome kako je otkrio arsenal oružja, vežbao pucanje, kao i o razlozima zbog kojih se 4. maja dohvatio oružja i kako je izgledala noć koja je za mnoge bila kobna.

On je rekao da nije prišao mladima u školskom dvorištu u Duboni, da se nije upuštao u razgovor sa njima, ali je "osećao bes kao nikada do tada". Odlučio je da "nešto mora da se desi kako bi im pokazao da ne može tako sa njim". Mislio je, kako je ispričao, da će "sutra da dođe neki drugi Uroš, koji se neće uklapati u društvo" i da ne smeju da ga ismevaju, vređao i omalovažavaju.

- Tada sam na tom mestu bio "mercedesom", koji se vodi na mog oca Radišu Blažića. Sa tog mesta ja sam odmah otišao kući i uzeo sam automatsku pušku, pištolj, bombe i municiju. Napunio sam, ne mogu da se setim svih detalja, mislim tri okvira za automatsku pušku i dva za pištolj. Na umu mi je bio bes, pitao sam se što je to mene Bog prokleo da ne mogu da živim mirno, da imam spokoj i da dokažem svim ljudima da ubuduće ne mogu više tako sa mnom i sa mojom porodicom - rekao je Blažić.

Automatsku pušku i pištolj je držao na sedištu suvozača. Prošao je pored školskog dvorišta u Duboni i video mlade u njemu. Rekao je da su se smejali, da mu se nisu obraćali jer je bio u automobilu. Među njima je video neke koje poznaje i neke koje ne poznaje. Nije se zaustavio, već je otišao u Malo Orašje da, kako je rekao, razmisli.

- Prošao sam i pored spomenika, video sam više lica. Nešto su dobacivali. Shvatio sam da su alkoholisani. To sam sad shvatio, tada ne. Prošavši pored njih, ja sam okrenuo vozilo, otišao sam do centra sela, gde nije bilo nikoga. U povratku sam se zaustavio paralelno sa putem, ali ne mogu da se setim tačno svih detalja. Mislim da sam prvo izašao iz vozila bez automatske puške, prišao sam sa namerom da ih pitam što su dobacivali, šta je problem. Jedan dečko, čini mi se s bradom, počeo je opet nešto da mi dobacuje. Nisam mogao dobro da čujem od muzike, bilo je nešto ružno, nisam dobro čuo - dodao je.

Tada se vratio do automobila i uzeo automatsku pušku. Rekao je da misli da je puška već bila podešena na rafalnu paljbu i dodao da se "tako zadesilo". Pucao je ka mladićima koji su kod spomenika ranije slavili Đurđevdan zbog predstojećih dana žalosti zbog masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

- Sada se svega sećam kao kroz maglu, zacrnilo mi se i ne znam da sam ispalio prema tim licima dva okvira iz automatske puške, bili su zalepljeni selotejp trakom. Kundak nisam rasklapao, pucao sam sa boka, polukuka. Nisam video da pogađam bilo koga od njih. Velika je verovatnoća da sam prethodno tim licima rekao da legnu. Znam da sam u pucanju išao i do samog spomenika. Nikoga nisam "overio" tako što bih u njega pucao dok leži na zemlji, a znam da sam nekoliko hitaca ispalio u vazduh da bih ispraznio okvir i da nemam više municije u puški. Tako da je moguće da su neke čaure pale kod spomenika. Ja koliko sam video, svi su ostali da leže na zemlji, možda je neko pobegao, a da ja nisam video. Znao sam da ima živih, ali nisam čuo njihove jauke, niti da zapomažu - prepričao je Blažić.

Rekao je da nije pojedinačno video ko se nalazi u dvorištu škole u Duboni i da nije video da je na klupi bila devojčica, da nije ni u koga zagledao. Dodao je da niko nije bežao i da im je više puta rekao da legnu na zemlju, ali da ga niko nije poslušao.

- Namera mi je bila da ih nateram da se izvine. Međutim, oni su gledali sa nevericom. Neko se smejao, a sigurno su nešto i rekli. Mislim da su rekli: "Pomeri to". Puška je bila uperena ka njima, a ja sam više puta rekao da legnu. Nakon toga sam "mercedesom" otišao dalje, u nameri da izbegnem policijske službenike i da ne dođem sa njima u konflikt, da me ne likvidiraju jer sam bio naoružan i možda misle da ću da izvršim još neko delo. U tom trenutku sam samo hteo da ostanem živ - pravdao se Blažić.

Otac krivicu svalio na Uroša

Radiša Blažić je, kao i njegov sin, izneo svoju odbranu pred Višim javnim tužilaštvom. Dok je Uroš priznao da je izvršio delo za koje se tereti, njegov otac sve negira i tvrdi da ne zna odakle arsenal oružja u kućama koje su u njegovom vlasništvu, a u kojima su živeli Uroš i on.

- Živim sa porodicom u Donjoj Duboni. Po zanimanju sam vojno lice. Imam čin od 2008. godine, kao pukovnik u Ministarstvu odbrane, kao načelnik vojnog arhiva u Beogradu. Što se tiče krivičnog dela koje mi je predočeno krivičnom prijavom i stavljeno na teret, a u pitanju je krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, mogu da izjavim da je 5. maja u mojoj porodičnoj kući u Donjoj Duboni izvršen pretres od strane policijskih službenika i da je pronađena određena količina oružja. O tome je sačinjen i izdat zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija koji je potpisao moj sin. Nisam siguran gde sam ja tada bio i zašto ja nisam potpisao zapisnik. Nakon što mi je pročitano šta je sve oduzeto i gde, mogu da izjavim, što se tiče vazdušne puške koja je pronađena u pomoćnom objektu na polici, da je to puška mog dede. U pitanju je stara puška koja je dugo stajala tu. Mislim da se vazdušna puška ne prijavljuje. Što se tiče municije koja je kod mene pronađena, a takođe i jednog usnika cevi za automatsku pušku, ne znam šta će to kod mene - rekao je Blažić u tužilaštvu.

On je u tužilaštvu tvrdio da ništa od oružja, osim "karabina" i vazdušne puške nikada nije dodirnuo i rekao da se to odnosi i na delove oružja i na municiju. Tvrdio je da "ne zna ko je to oružje mogao da donese u njegovu kuću".

- Siguran sam da ga žena nije donela, kao ni otac. Moguće je da ga je doneo Uroš. Ne znam odakle je došlo ni oružje koje je pronađeno u kući u kojoj je Uroš živeo. Nisam znao da uopšte ima oružje. Što se tiče te kuće, kupio sam je 2012. godine na svoje ime i overio kod notara. Kad sam kupio kuću, bila je u sivoj gradnji. Podrum je iznutra bio ozidan, u njemu su se nalazile daske i delovi od gradnje. Moja namera je bila da se neko od članova moje porodice preseli jednog dana kada kuća bide sređena jer imam dva sina. Stariji sin je tada već bio oženjen, pa sam razmišljao u tom smeru, da ne živimo svi zajedno. U međuvremenu smo se u porodici dogovorili da kuća bude Uroševa, zbog čega smo rešili da je sredimo, tako da smo pre dve godine počeli da je sređujemo - ispričao je otac optuženog za masovno ubistvo.

Ceo iskaz Radiše Blažića možete da pročitate ovde.

(Telegraf.rs)