Krvavi jul: Mesec u kojem se najviše siluju i ubijaju u Srbiji, stručnjaci imaju objašnjenje

Najmonstruozniji zločini u Srbiji dogodili su se u julu i neretko se ovaj mesec u medijima spominje kao - najkrvaviji. Crni niz počeo je 2002. godine kada je Dragan Čedić (32) u Leskovcu počinio masakr, a nastavio se silovanjem i ubistvom Katarine Janković (3) nad kojom se u Zvezdarskoj šumi svirepo iživljavao Mališa Jevtović, dok je njena majka Ana Filipović sedela pored i pušila cigaru.

Da li neki "spoljni" faktor utiče na to da se u julu dešava najviše ovakvih zverstava, pitali smo kriminologa Dobrivoja Radovanovića.

Preporučujemo

"Moguće je da se pojačava agresija i da nervoza raste tokom letnjih meseci, pa ljudi lakše pucaju, ali to nije sistemski dokazano. Bila su mnoga istraživanja na tu temu, ali nikada nije dokazano da zaista ima veze sa tim", rekao je Dobrivoje Radovanović za Telegraf.

27. jul, datum kada je ubijeno 16 ljudi, među njima dvoje dece

Foto: MUP Srbije, Pixabay

Dragan Čedić, tada 32-godišnji "žestoki momak" iz Leskovca 2002. godine hicima iz automatske puške ubio je 7 osoba, a ranio četiri. Pet godina kasnije, Nikola Radosaljević ubio je 9 osoba u Jabukovcu, a dvoje ranio.

Masakr u Leskovcu

Čedić je u krvavi pohod u Leskovcu krenuo razočaran u bivšu suprugu, koja ga je godinu dana ranije ostavila, a zatim podnela zahtev za razvod. Za samo 25 minuta, od 23.55 do 00.20 sati, Čedić je na tri lokacije ubio suprugu Biljanu (28), njene dve sestre Jelenu Zdravković (25) i Ivanu Kalčić (30), njenu tetku Biserku Ristić (48). Usmrtio je i Nenada Lukića (30), Jelenu Zlatković (29) i Bobana Zdravkovića (24), a teško ranio Slavoljuba Kržalića, Maju Bojković, Blagoja Ristića (51) i njegovog sina Đorđa Ristića (16).

Naoružan automatskom puškom kalibra 7,62 Čedić je posle zločina pobegao belim "vartburgom". Policija, koja je iste noći krenula u potragu za njim, ubrzo je našla vozilo, ali Čediću nije bilo traga. Tek 40 dana kasnije, u šipražju u selu Donja Jajina, nađeno je Čedićevo telo, a obdukcijom je utvrđeno da je izvršio samoubistvo.

Podsetimo, u vreme ubistva imao je 32 godine. Njegova prva žrtva bio je Nenad Lukić (31), koga je pokosio rafalom u bilijar-klubu, pet minuta pre ponoći. Sumnjao je da je Nenad u vezi sa njegovom bivšom suprugom Biljanom. Meci koje je ciljao u Lukića pogodili su i teško ranili Slavoljuba Kržalića (47), čoveka koji je te večeri takođe bio gost kluba.

Čedić se potom uputio ka domu roditelja svoje bivše žene. Tu je stigao nekoliko minuta posle ponoći i pozvonio na vrata. Čuo se Biljanin glas.

- Evo Čede - bilo je, rekli su tada očevici, poslednje što je izgovorila.

Začuo se pucanj, a onda više rafala. Biljanine sestre Ivana Kalčić, koja je sa osmomesečnom bebom Nađom tog dana stigla iz Požarevca, i Jelena, koja je s mužem Bobanom Zdravkovićem živela u toj kući, ubijene su na pragu trpezarije. Ubijeni su i Boban, i Ivanina dugogodišnja drugarica Jelena Zlatković, profesorka srpskog jezika i književnosti u Srednjoj tekstilnoj školi u Leskovcu. Komšinica Maja Bojković lakše je ranjena.

U vreme ubistva na spratu kuće u kojoj se odvijala drama spavalo je dvoje dece.

Svoj smrtonosni pir ubica završio je deset minuta kasnije u Ulici Cara Uroša 49, 500 metara dalje, u kući Biserke Ristić (48), tetke ubijenih sestara. Nesrećnu ženu je ubio, a njenog supruga Blagoja (51) i sina Đorđa (16) ranio. Potom se dao u beksto.

Za hvatanje odbeglog ubice policija je angažovala dotad neviđenu poteru u Leskovcu. Pored lokalnih policajaca, na terenu su i žandarmerija i helikopteri. Ipak, on je, kako je navedeno gore, pronađen tek 40 dana nakon krvavog pira, za koji se veruje da je bio vođen ljubomorom. Njegovo beživotno telo slučajno je otkriveno u ataru leskovačkog sela Donja Jajina, u šipražju pored puta koji vodi do obližnjeg Šišinca. Ubica je sam sebi oduzeo život.

Krvavi pir u Jabukovcu

Nikola Radosavljević je 27. jula 2007. godine uzeo očevu pušku i verujuću da su mu bacili vlašku magiju pucao na komšije.

Srđan Badžikić (15), Dragan Đorđević (22), Branislav Badejević (31), Jelica Banković (37), Draginja (55) i njen suprug Branislav Borongić (57), Veljko Đorđević (58), Anika Čogić (62) i Marina Barbucić (78) žrtve su jednog od najmasovnijih ubistava u istoriji Srbije, a koje je te kobne noći 27. jula, pre 12 godina u Jabukovcu kod Negotina, pobio Nikola Radosavljević.

Prilikom dvadesetominutne pucnjave teško je ranio Sinišu Badžikića (36) kojem je pred očima ubio sina jedinca, i Jovanku Badejević (70), čije je zdravstveno stanje kasnije stabilizovano.

Od tog dana, čak 6 jabukovačkih porodica zavijeno je u crno, a Radosavljević se nalazi u psihijatrijskoj ustanovi.

Tog 27. jula najpre je, podsetimo, brutalno pretukao svoju suprugu, polomio joj nos i vilicu, a zatim pokušao samoubistvo davljenjem u bunaru. U tome ga je sprečio i iz bunara izvukao komšija Dragoslav Badžikić, čiju je majku Jovanku Nikola kasnije ubio.

Ubica je zatim uzeo očevu lovačku pušku, komšiju oterao pod pretnjom da će ga ubiti, a onda krenuo zemljanim putem koji vodi od njegove kuće do asfaltiranog dela ulice Albanske spomenice.

Prilikom pucanja po selu, Radosavljević je ispalio tačno 12 hitaca. Svaki metak je pogodio po jednu žrtvu - jedno dete, 3 žene i petoricu muškaraca, a dvoje teško ranio. Sve žrtve su u trenutku pucanja bile u uspravnom položaju (Radosavljević je, prema rečima jednog od specijalaca koji su učestvovali u akciji hapšenja, poštedeo jednu ženu koja je legla preko svog deteta, kao i staricu koja je pala).

Kada su ga prilikom hapšenja na seoskom groblju na porodičnoj grobnici njegovih roditelja (gde je ponovo pokušao sebi da oduzme život), pola sata posle ponoći pripadnici antiterorističke jedinice pitali da li zna šta je uradio, Radosavljević ih je samo unezvereno gledao i ponavljao da ne zna.

Utvrđeno je da boluje od akutne paranoidne psihoze. Godine 2008. prebačen je u Specijalnu bolnicu za psihijatrijske bolesti "Gornja Toponica" u kojoj se i dalje nalazi gde prima terapiju pod kontrolom i nadzorom lekara.

Tokom boravka u bolnici on je za jedan dokumentarac dao potresnu izjavu novinaru.

U delu svoje stravične ispovesti koji je na videu (u koji naša redakcija ima uvid, ali zbog uznemirujućih scena ga nismo objavili) pod jakim sedativima, dok leži u bolničkoj postelji kaže da mu je žao što je ubio sav komšiluk, ali da mu nije žao samo jedne žene koju je ubio, a koja se, prema njegovim rečima, bavila crnom - vlaškom magijom.

Silovana i ubijena mala Kaja (3)

Foto: Profimedia/Alamy, Foto arhiva Novosti

Mališa Jevtović (50) je 19. jula 2005. godine brutalnosilovao Katarinu Janković (3), a potom je sa njenom majkom Anom Filipović (42) ostavio da umre u najgorim mukama.

Jevtović je, tada silovao malu Katarinu u Zvezdarskoj šumi dok je njena majka sedela u blizini i pušila cigaretu... Malenu je doneo nazad svu prljavu i krvavu. Povraćala je... Takvu su je odneli kući i ostavili da umire u najgorim mukama dok su oni večerali.

Ana i njen partner uhapšeni odmah nakon što je mala Katarina preminula. Tačnije, sve je otkriveno kada su je majka monstrum i njen ljubavnik doneli u Kliničko-bolnički centar "Zvezdara". Tvrdili su da je devojčica pala sa kreveta i da su tada nastale brojne povrede po telu, od kojih je dete preminulo.

Foto: Alo!

Obdukcija je pokazala da je devojčica preminula od rascepa jetre i drugih unutrašnjih organa. U zapisniku je takođe bilo navedeno da je Katarina duže vreme bila seksualno zlostavljana.

Oboje su dobili najdužu zatvorsku kaznu po tadašnjem zakonu, a to je 40 godina.

Misterija nestanka Đorđa Andrejića (13)

Foto: Privatna arhiva

Đorđe Andrejić (13) nestao je 22. jula 2010. godine . Slučaj ovog dečaka iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta, koji bi danas imao 27 godina, i dalje je jedna od najvećih misterija koja je počela navedenog dana 2010. godine kada je dečak sa majkom Marinom krenuo u baštu. Ona se posle dva dana krvava vratila sama u selo, bez sina Đorđa.

Zbog navodne smrti sina, Marina je dva puta osuđena na 20 godina. U pritvoru je provela 703 dana. Međutim, Apelacioni sud ju je oslobodio krivice zbog nedostatka dokaza, a ona je potom tužila je državu i dobila milionsku odštetu za vreme provedeno u pritvoru. Srbiju je tužila i u Strazburu.

Podsetimo, on je navodno tog kobnog dana krenuo sa mamom u baštu, a prema navodima iz optužnice koja je kasnije podignuta protiv majke dečaka, koja je zapravo i jedini svedok, ona i sin su se na putu u baštu izgubili. Koračajući tako kroz šumu, majka je navodno motikom povredila nogu, a ranu je previla dečakovom majicom. Ali, klompe su joj smetale.

Zato ih je izula i ostavila i tako sa sinom nastavila još stotinak metara.

Kako se dalje navodi u optužnici, on se plašio da ide putem koji je zahtevala jer je počeo da pada mrak, te ga je udarila drvenim delom motike, nakon čega je on prvo pokleknuo, a zatim i pao na zemlju. Marina ga je kratko nosila, ali pošto je videla da ne diše, posle nekoliko metara ga je spustila na zemlju, prekrila lišćem i granjem i ostavila.

Posle dva dana je krenula iz šume, i kada je stigla kući, prvo nije priznala suprugu šta se desilo. Istražnim organima je potom priznala zločin i rekla da je to izjavila zbog pritiska, odnosno, prema njenim rečima, batinama policajaca.

Inače, tri meseca od nestnka, lobanja je pronađena kraj puta, a pronašli su je lovci i to u blizini mesta koje je pokazala Marina, koje je značajno udaljeno od njive na koju su ona i sin krenuli 22. jula.

Lobanja je prvo odneta na Biološki fakultet u Beogradu i DNK analizom najpre je utvrđeno da je pripadala nestalom dečaku. Međutim, usledio je šok kada je druga grupa veštaka ustanovila da je lobanja bila oprana u izbeljivaču, što se radi kad se želi uništenje DNK. Marinin branilac je zato zatražio da se zubi lobanje uporede sa Đorđevim zubnim kartonom, ali sud to nije dozvolio.

Silovana i ubijena Ivana Podraščić (14)

Foto: Tanjug/MUP, Facebook/Ivana-Podraščić-je-nestala

Darko Kostić pre deset godina hladnokrvno je silovao i ubio Ivanu Podraščić (14). Iskoristio je poverenje devojčice koja je imala probleme u porodici kako bi je namamio, a potom silovao, ubio ašovom, a njeno telo hladnokrvno sakrio.

Darko Kostić i Ivana Podraščić upoznali su se u junu 2014. godine preko zajedničke prijateljice S. S, za koju se sumnjalo da je bila u vezi sa Kostićem. Ta devojčica, koja je Ivanu upoznala dve godine ranije i sa kojom je bila veoma bliska, javila je Kostiću da ju je Ivana pozvala na telefon i rekla da želi da okonča svoj život skokom sa mosta. Kako je navedeno u presudi, to nije bio prvi krik u pomoć male Ivane. I ranije se žalila prijateljici da su je majka i sestra tukle.

Duboko nesrećno dete imalo je probleme i u školi. Đaci su joj se rugali jer je imala pocepane patike. Ivanin otac svedočio je da je Ivani govoreno da "kvari prosek" odeljenju, te da u školi nema prijatelje. Ivanina majka rekla je da je S. S. "veoma pametna devojčica" i da laže da je nasrtala na ćerku.

Nakon što su je odgovorili od samoubistva, Darko i S. S. su sa Ivanom prošetali gradom i smirili je. Tokom juna i jula, Ivana i Darko su se nekoliko puta videli - nekad u društvu S. S, nekada nasamo.

S. S. i Kostić mnogo puta su se svađali - poslednji put je S. S. od njega pobegla kada ju je u kući u kojoj ju je kasnije ubio, vezao, ošamario i pretio joj ašovom kojim ju je naknadno zaista lišio života.

vani pomoći nije bilo - porodica je danima nije tražila. Njen nestanak prijavljen je tek 9. avgusta. Porodica za nju isprva nije bila zabrinuta i tvrdili su da je Ivana često bežala od kuće i da zato nisu nikog alarmirali. Zbog kasne prijave nestanka, policija je nedeljama tragala za devojčicom.

Prema iskazu koji je prvobitno dao policiji, Kostić je rekao da mu se Ivana javila "da cirkaju". Sačekao ju je na okretnici autobusa koji saobraća na liniji 56 i odveo je kući. Isprva je rekao da ju je tamo silovao, što je kasnije negirao, a na sudu nije dokazano da li se seksualni napad dogodio.

Ivana je, prema navodima ubice, nakon odlaska u njegovu kuću "počela da vileni" - udarala ga je, histerisala, grebala. Kostić je tvrdio da je pokušao da je smiri, ali nije uspeo, pa ju je udario ašovom u glavu. Posle toga je, navodno, pokušao da je oživi, dozivao ju je, ali uzalud. Otišao je do prodavnice, a kada se vratio Ivana je ležala u lokvi krvi. Uvio je njeno telo u ćebe, odneo je do potoka, pobacao sunđere preko nje i otišao.

Kasnije je iskaz promenio, rekao da nije ni u kakvoj vezi sa zločinom i da je priznao krivicu jer su ga u policiji na to primorali.

Ubistvo male Ivane možda nikada ne bi bilo rešeno, s obzirom na to da je njeno telo bilo sakriveno u šumi, da devojka K. K, koja je supruga Kostićevog rođaka, nije prijavila policiji da ju je silovao u kući na Petlovom brdu. U tom trenutku, za Ivanom se uveliko bezuspešno tragalo. Kada je K. K. odvela policiju do Kostićeve kuće, usledilo je hapšenje i pronalazak Ivaninog tela.

Ono što je bilo ključno da bi Kostić završio "pod ključem" bili su dokazi koji su forenzičari pronašli. Telo devojčice pronađeno je u šumarku, na oko osam metara od kuće, u fazi raspadanja. Telo je identifikovano upoređivanjem Ivanine DNK sa DNK njene sestre. Bila je umotana u tepih i dva ćebeta. Ruke su joj bile vezane pertlom.

Veštačenje povreda koje je devojčica zadobila potvrdilo je scenario ubistva. Ivana je udarena tupim, metalnim predmetom u potiljak. Odmah nakon toga pala je licem ka zemlji. Kostić je zatim stao iznad nje i udario je još dvaput - još jednom u potiljak i jednom u vilicu. Ašov je pronađen u kući, između ormara i kreveta.

Uprkos tome, Kostić je pred sudom ostao pri promenjenom iskazu i tvrdio da je nevin. Nije pokazao trunku kajanja.

Silovana i ubijena Tijana Jurić (15)

Foto: Facebook/Tijana Juric, Facebook

Tijana Jurić silovana je i ubijena u noći između 25. i 26. jula 2014. godine kod sela Bajmok. Potraga za Tijanom počela je iste večeri kad je nestala. Policija se uključila u potragu oko pola sata nakon građana, a za njima i žandarmerija. Međutim, potraga je bila neuspešna sve do 7. avgusta.

Trinaestog dana potrage, oko pola sata posle ponoći, objavljeno je da je Tijanin otmičar uhapšen, a da je telo pronađeno 23 kilometra dalje od mesta na kom je oteta - u blizini Sombora.

Javnost, koja je takođe sve vreme bila u neizvesnosti i tragala za Tijanom, saznaje da je devojčicu silovao, a potom ubio Dragan Đurić, mesar iz Surčina.

- On je u noći između petka i subote bio u Bajmoku, udario Tijanu svojim vozilom, prišao joj, nije bila teško povređena kada je počela da traži pomoć, on ju je uhvatio za vrat, udarao, ubacio u svoje vozilo, odvezao u atar - rekao je tada na konferenciji za medije ministar unutrašnjih poslova i dodao da je devojčica tu i ubijena.

Zadavio ju je duksericom, a telo pokrio zemljom koju je kupio majci za cveće.

Dragan je telo najpre ostavio u kućici u ataru i otišao u Sombor, ali je shvatio da će telo brzo da bude otkriveno. U Somboru je kupio kese u koje je stavio telo, a potom Tijanu zakopao na divljoj deponiji. Na internetu je pretraživao koji su načini da se telo što brže raspadne kako bi se otarasio dokaza.

Masakr u Žitištu

Foto: Facebook

Stravičan masakr dogodio se 2. jula 2016. godine u Žitištu, kada je Siniša Zlatić u bašti kafića "Makijato" iz automatske puške rafalnom paljbom ispalio 26 metaka i ubio petoro ljudi - bivšu suprugu Dijanu (30), njenog partnera Stevana Jojića (40), Vladimira Mijatovića (40), Jovanu Popović (20) i Vladimira Kosovića (34) i ranio još 22 osobe.

Do zločina je došlo tokom "Pile festa", kada su se meštani Žitišta i okolnih naselja okupili u lokalnom kafiću. Zlatić je tamo video bivšu suprugu sa momkom, a potom se vratio kući, gde je uzeo oružje. Vrativši se u lokal, naslonio se na šank i pucao, a potom je pobegao. Ubrzo je uhapšen.

Zlatić je automatsko oružje, navodno, doneo sa ratišta. Pucao je, kako je tada rečeno, jer se nije pomirio sa rastankom od supruge Dijane. Ubijeni Mijatović bio je prijatelj njenog partnera Stevana, a drugo dvoje ubijenih samo su sezadesili na liniji vatre.

Dijanin stric Draško je tada ispričao za Telegraf.rs da je Zlatić posle zločina rekao da se "ne kaje, ali ako su svi mrtvi", a potom upitao da li su mrtvi

Zlatić je tad, navodno, kako su preneli mediji, rekao da je svoju ženu ubio jer je bio ubeđen da je bila u ljubavnoj vezi sa Stevanom Jojićem.

- Nisam mogao to da podnesem. Kad sam je video s njim u društvu, pala mi je klapna. Napustio sam kafić. Prošao sam pored nje i pogledao je, a ona se smejala s društvom. Otišao sam kući, uzeo "kalašnjikov" i dok sam išao prema kafiću, razmišljao sam kako ću ubiti nju i njega. Kad sam stigao, stao sam i viknuo: "Gotovo je, bićeš samo moja i ničija više" i ubio sam je. I nije mi žao. Onda sam njega, a onda se više ne sećam - rekao je, navodno, tada Zlatić.

Ubijena i silovana Anđelina (3)

Foto: Lična arhiva, Telegraf

Mala Anđelina je 9. jula 2016. otišla u komšiluk na rodendan svoje vršnjakinje, a tamo se zadesio i rođak domaćina Vladica Rajković. Predveče je izašao sa rođendana i krišom poveo sa sobom malu Anđelinu. Posle jednog sata gosti su primetili da nema ni Vladice ni male Anđeline, ali on se ubrzo potom vratio. Kad su ga pitali gde je Anđelina, on je tvrdio da ne zna šta se desilo s njom i da je išao kući da se presvuče.

Ljudi mu nisu poverovali, pa je umalo linčovan kad su svi shvatili da je samo on mogao da otme dete. Iste večeri u policiji priznao da je odveo dete nedaleko od sela, gde ju je silovao i ubio tako što joj je razbio glavu kamenom.

Policajci koji su pronašli unakaženo telo devojčice nisu mogli da zadrže suze.

Tokom istrage otkriveno je da je Vladica mesec dana ranije ubio i svoju komšinicu Draganu Stanković (47), kod koje je nadničio i dugovao joj novac. Nakon što ju je ubio, opljačkao ju je, a telo je umotao u tepih i kolicima ga odvezao do Timoka, gde ga je bacio u reku. Policija ga je za to sumnjičila i pre ubistva male Andeline, ali Vladica je tada uspešno prošao na poligrafu, pa je pušten na slobodu.

Monstrum se na suđenju pravdao da se ne seća ubistva male Anđeline jer je bio pijan. Nakon što je na psihijatrijskom veštačenju utvrđeno da je bio uračunljiv, osuđen je na, po tadašnjem zakonu, maksimalnih 40 godina robije.

Kamenom u glavu ubio Olgu ispred Centra za socijalni rad na Novom Beogradu

Udarcima kamenom u glavu Milan Lovrić zverski je oduzeo život suprugi Olgi ispred Gradskog centra za socijalni rad na Novom Beogradu. Stravičan zločin počinio je 5. jula 2017. godine i to naočigled žrtvine i svoje troje dece. Nekoliko sati kasnije oduzeo je i sebi život skočivši pod voz.

Beograđanka Olga Lovrić proživljavala je pravu torturu od strane supruga Milana Lovrića.

Nasilje je trajalo deset godina.

Nakon decenije torture na kraju joj je oduzeo život i to pred decom.

Milan i Olga su se venčali 2007. godine. Posle šest meseci braka žrtva je počela da doživljava psihičko i fizičko zlostavljanje.

Zlostavljač je bio osuđen na dve godine robije jer je pretukao i njihovog najstarijeg sina. U aprilu 2017. godine je pušten na slobodu zbog primerenog vladanja.

Od tada je Olga čak sedam puta podnela policiji prijavu protiv Milana, ali je on uprkos zabrani prilaska dolazio na vrata njihovog stana i pretio im.

Tri mališana M.L. (7), A.L. (13) i O.L. (15) ostala su bez majke koja je ubijena na brutalan način.

Njihov zakonski staratelj postala je njihova baka po majci.

Ispred CZSR u Rakovici ubio sina Mihajla (4) i suprugu Maju (38)

Foto: Srpskitelegraf

Marko Nikolić je 12. jula 2017. godine ubio svog četvorogodišnjeg sina, a potom i njegovu majku. Zločin se odigrao u Centru za socijalni rad u Rakovici. Nikolić nije odgovarao za dvostruko ubistvo jer je 30. decembra 2017. godine izvršio samoubistvo u pritvoru tako što je sebi presekao karotidu.

Tog 12. jula, mali Mihailo proveo je dan sa ocem. Kada je trebalo da ga vrati majci, doneo ga je u besvesnom stanju i sa penom na ustima. Naime, Nikolić je dete ugušio, a potom je njegovo telo stavio automobil i krenuo ka Centru za socijalni rad u Rakovici, kako bi ga mrtvog predao majci Maji Đorđević.

Susreli su se u holu. Telo deteta joj je, kako su tada govorili očevici, bacio pod noge i izvadio nož. Maja je pokušala da pobegne, ali ju je sustigao i izbo nožem. Lekari Hitne pomoći četrdeset minuta su pokušavali dečaka da vrate u život, ali nisu uspeli.

Nikolića su na licu mesta obuzdala dvojica komunalnih milicajaca koji su se tu zatekli i predali su ga policiji.

Lekari Hitne pomoći četrdeset minuta su pokušavali dečaka da vrate u život, ali nisu uspeli.

Nikolić se ubio 30. decembra iste godine u zatvorskoj ćeliji.Lomio ogledalo u toaletu, kako bi došao do sečiva. Ka njemu su potrčala trojica cimera kako bi videla o čemu se radi, ali dok su stigli on je već počeo da se seče po vratu. Prvi zatvorenik koji je stigao do Nikolića i pokušao da mu otme staklo zadobio je ubodne rane.

Iako hitno operisan, umro je u Urgentnom centru od posledica povreda. Sahranjen je u tajnosti na Centralnom groblju u Beogradu.

Noa nađena isečena na komade

Foto: Telegraf, Privatna arhiva, Printskrin: Instagram/@noa.diva

Noa Milivojev imala je samo 18 godina kada ju je, u noći između 17. i 18. juna prošle godine, ubio optuženi Ognjen Dabetić (34) u iznajmljenom stanu u centru Beograda. Telo je nađeno 6. jula.

Prema navodima optužnice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, postoji opravdana sumnja da je okrivljeni 17. i 18. juna prošle godine u iznajmljenom stanu u centru Beograda u kojem je prijavljeno stanovao, iz niskih pobuda - mržnje i netrpeljivosti na podmukao način, lišio života Nou Milivojev (18), sa kojim je prethodno bio u emotivnoj vezi.

To je, kako se sumnja, učinio zbog subjektivnog osećaja izneverenosti i ponašanja Noe Milivojev prema okrivljenom, koje je posledica njegove nemogućnosti da prihvati prekid veze i komunikacije i insistiranja oštećenog na nastavku veze.

Ognjen Dabetić se tereti da je najpre obnovio kontakt i susrete sa Noom, pa je kritičnog dana zloupotrebio poverenje i emotivnu vezanost tek punoletne transrodne devojke, pozvavši je da dođe kod njega u stan, gde je sa njom ušao u svađu i fizički sukob, a potom je stezanjem vrata električnim kablom lišio života.

Nakon toga je telo vukao po drvenom podu galerije, zatim niz stepenice do kupatila, gde je u tuš kabini uz pomoć noža raskomadao telo oštećenoe, a potom delove tela rasporedio u jednu pvc kutiju sa poklopcem, jedno pvc bure sa poklopcem zatečeno u prethodno navedenoj kutiji, jednu pvc kantu zatečenu u tuš kabini i jednu pvc kantu sa slavinom zatečenu u tuš kabini.

Potom je delove tela zalio hemikalijama bazne reakcije i dodao supstance koje sadrže amfetamin, mirtazapin, klozapin, paracetamol i ibuprofen, što je sve pronađeno 6. jula.

Optužnicom, koja je predata Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju, okrivljenom se na teret stavlja krivično delo teško ubistvo na podmukao način i iz drugih niskih pobuda.

Majku udavila kesom

25. jula ove godine u kući na Voždovcu nađeno je telo Marije (93) koju je ubila njena usvojena ćerka Vesna (53). Ona je pored tela starice ostavila oproštajno pismo u kojem je priznala zločin.

Motiv ubistva bio je u neraščišćenim imovinskim odnosima.

Vesna se potom ubila, a njeno obešeno telo nađeno je u stanu na Vračaru.

Policajac Nikola Krsmanović ubijen od strane Albanca Fatona Hajrizija

Nikola Krsmanović (34) ubijen je u noći između 17. i 18. jula u Lipničkom Šoru kod Loznice kada je u njega pucao Faton Hajrizi koji se nalazio u taksiju tutinskih registracija koji su Nikola i njegov kolega Vjekoslav Ilić zaustavili radi rutinske kontrole, a sve ovom stravičnom zločinu pročitajte OVDE.

(Telegraf.rs)