Ovo su najokrutnije ubice dece u Srbiji: Tukli ih, gušili i silovali do smrti, najmlađe imalo svega 2 godine
Većinu tih zločina, zbog njihove prirode, Srbija i danas pamti, a poslednja dva dogodila su se prošle godine
U proteklih 20 godina, dogodilo se barem deset jezivih ubistava čije su žrtve bila deca. Deset zločinaca osuđeno je na stroge kazne, a njih trojica umrli su iza rešetaka. Većinu tih zločina, zbog njihove prirode, Srbija i danas pamti, a poslednja dva dogodila su se prošle godine.
Poslednji takav sučaj dogodio se 10. aprila prošle godine, kada je Stojan Ilić u Ripnju nasmrt izbo Nevenu P. (16) i povredio više članova njene porodice.
Do zločina je došlo tako što je Ilić najpre bio u porodičnoj kući devojčice, odakle je odvezao nju i njenog brata do prodavnice, da kupe baterije. Kada je njen brat izašao do prodavnice, nije ih zatekao na ulici jer je Stojan Nevenu odvezao na put u blizini pruge Beograd-Niš.
Došlo je do svađe, a kada je ona izašla iz vozila, Stojan je, navodno, počeo da je vuče i obnažuje, dok se ona opirala, pa je počeo da je ubada nožem u predelu trupa, vrata i ruke, usled čega je trpela jake bolove i zadobila teške telesne povrede opasne po život, od kojih je preminula.
Potom se vratio u njenu porodičnu kuću i nožem napao članove njene porodice. Neveninoj majci zadao je sedam uboda u rame, leđa, vrat i butinu, dok je njenom ujaku i baki zadao po jedan ubod nožem.
Iako je pobegao automobilom, Stojana je policija pronašla i on se ubrzo predao, ali je pre toga vitlao nožem i krio se iza kombija. Telo tinejdžerke pronađeno je pored puta u šipražju sa ubodima u predelu stomaka.
Optužnica protiv Stojana podignuta je u julu prošle godine, a na teret su mu stavljena krivična dela teško ubistvo i teško ubistvo u pokušaju.
U toku je suđenje Iliću. On je priznao da je ubio devojčicu, ali je tokom suđenja više puta pričao da nije vladao sobom u trenutku ubistva i da mu je porodica ubijene devojčice "bacala crnu magiju".
Tukao dete do smrti
Miloš Nikolić je 21. februara prošle godine ubio dvogodišnju Petru Vladulović i za taj zločin je prvostepeno osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Sve se odigralo pred očima Petrine majke Jelene Todorovske koja ništa nije učinila da ubistvo spreči.
Devojčicu je bez svesti oko 15 sati u Dom zdravlja u Zaječaru donela majka Jelena. Lekari su se sat vremena borili da je povrate u život. Smrt malene Petre konstantovanje u 16.10 sati.
Petru je, krvavu i u modricama tetka Tamara zatekla na podu dok se gušila. Ona je krenula da vodi dete u bolnicu, ali Jelena joj je uzela Petru i sa njom otišla lekaru.
Prema rečima sagovornika Telegrafa iz istrage, devojčicu je tokom svog monstruoznog iživljavanja navodno držao za kosu dok je udarao njenom glavom o zid.
- Policija je na zidu u kući videla krv, a u ćošku na podu komad devojčicine iščupane kose. Urađena je DNK analiza i utvrđeno je da to Petrina krv. Veruje se da je Miloš Nikolić, osumnjičen za njeno brutalno ubistvo, osim što ju je udarao šakama po telu i glavi, digao držeći je za kosu i udarao njenom glavom o zid dok joj nije išupao kosu sa kožom i tu je dete palo na pod - rekao je sagovornik.
Majka je lekarima rekla da je dete palo i ogulilo deo glave o sto, a da je ona za to vreme bila u toaletu i nije uspela da joj pomogne.
Rezultati obdukcije deteta pokazali su da joj je od siline udaraca bila rasccepana jetra i da je smrtonosne povrede imala i na glavi.
Ubio sina
Marko Nikolić nikada nije odgovarao za ubistvo supruge i četovorogodišnjeg sina koje se 12. jula 2017. godine odrigralo u Centru za socijalni rad u Rakovici. On je u pritvorskoj ćeliji izvršio samoubistvo i to tako što je prvo drugog zatvorenika napao stkalom, a potom istim komadom stakla sebi prerezao vrat.
On je, navodno, u mesecima koji samoubistvu počeo da žali što je ubio sina, a noću je šetao po ćeliji jer nije mogao da spava. Ipak, sve vreme je isticao da mu nije žao što je ubio suprugu.
Nikolić je sina ugušio, a potom njegovo telo stavio u automobil i krenuo ka Centru za socijalni rad u Rakovici, kako bi ga mrtvog predao majci Maji Đorđević.
Susreli su se u holu. Telo deteta joj je, kako su tada govorili očevici, bacio pod noge i izvadio nož. Maja je pokušala da pobegne, ali ju je sustigao i izbo nožem. Lekari Hitne pomoći četrdeset minuta su pokušavali dečaka da vrate u život, ali nisu uspeli.
Nikolića su na licu mesta obuzdala dvojica komunalnih milicajaca koji su se tu zatekli i predali su ga policiji.
Lekari Hitne pomoći četrdeset minuta su pokušavali dečaka da vrate u život, ali nisu uspeli.
Silovao i ubio trogodišnju devojčicu
Vladica Rajković osuđen je tada maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora zbog silovanja i ubistva trogodišnje Anđeline Stefanović, koje se dogodilo 9. jula 2016. godine.
Mala Anđelina je kobnog dana bila na rođendanu drugarice, na kom je bio i Rajković, rođak domaćina. On je predveče izašao sa slavlja i sa sobom krišom odveo Anšelinu. Gosti su posle oko sat vremena primetili da nema ni njega, ni deteta.
Rajković se ubrzo vratio i rekao je da ne zna šta je sa detetom i da je išao kući da se presvuče. Ljudi mu nisu poverovali, pa je umalo linčovan kad su shvatili da je samo on mogao da otme dete. Iste večeri u policiji priznao da je odveo dete nedaleko od sela, gde ju je silovao i ubio tako što joj je razbio glavu kamenom.
Tokom istrage otkriveno je da je Vladica mesec dana ranije ubio i svoju komšinicu Draganu Stanković (47), kod koje je nadničio i dugovao joj novac. Nakon što ju je ubio, opljačkao ju je, a telo je umotao u tepih i kolicima ga odvezao do Timoka, gde ga je bacio u reku. Policija ga je za to sumnjičila i pre ubistva male Anđeline, ali Vladica je tada uspešno prošao poligraf, pa je pušten na slobodu.
Na suđenju se pravdao da se "ne seća ubistva devojčice jer je bio pijan". Nakon što je na psihijatrijskom veštačenju utvrđeno da je bio uračunljiv, osuđen je na, po tadašnjem zakonu, maksimalnih 40 godina robije.
Namamio, pa svirepo ubio devojčicu
Darko Kostić osuđen je za silovanje i ubistvo Ivane Podraščić (14) koje se dogodilo 31. jula 2014. godine.
Iza rešetaka se nalazi jer je beskrupulozno iskoristio poverenje 14-godišnje devojčice koja je imala probleme u porodici kako bi je namamio, a potom silovao, ubio ašovom, a njeno telo hladnokrvno sakrio.
Ivani pomoći nije bilo - porodica je danima nije tražila. Njen nestanak prijavljen je tek 9. avgusta. Porodica za nju isprva nije bila zabrinuta i tvrdili su da je Ivana često bežala od kuće i da zato nisu nikog alarmirali. Zbog kasne prijave nestanka, policija je nedeljama tragala za devojčicom.
Prema iskazu koji je prvobitno dao policiji, Kostić je rekao da mu se Ivana javila "da cirkaju". Sačekao ju je na okretnici autobusa koji saobraća na liniji 56 i odveo je kući. Isprva je rekao da ju je tamo silovao, što je kasnije negirao, a na sudu nije dokazano da li se seksualni napad dogodio.
Ivana je, prema navodima ubice, nakon toga "počela da vileni" - udarala ga je, histerisala, grebala. Kostić je tvrdio da je pokušao da je smiri, ali nije uspeo, pa ju je udario ašovom u glavu. Posle toga je, navodno, pokušao da je oživi, dozivao ju je, ali uzalud. Otišao je do prodavnice, a kada se vratio Ivana je ležala u lokvi krvi. Uvio je njeno telo u ćebe, odneo je do potoka, pobacao sunđere preko nje i otišao.
Kasnije je iskaz promenio, rekao da nije ni u kakvoj vezi sa zločinom i da je priznao krivicu jer su ga u policiji na to primorali.
Ubistvo male Ivane možda nikada ne bi bilo rešeno, s obzirom na to da je njeno telo bilo sakriveno u šumi, da devojka K. K., koja je supruga Kostićevog rođaka, nije prijavila policiji da ju je silovao u kući na Petlovom brdu. U tom trenutku, za Ivanom se uveliko bezuspešno tragalo. Kada je K. K. odvela policiju do Kostićeve kuće, usledilo je hapšenje i pronalazak Ivaninog tela.
Ono što je bilo ključno da bi Kostić završio "pod ključem" bili su dokazi koji su forenzičari pronašli. Telo devojčice pronađeno je u šumarku, na oko osam metara od kuće, u fazi raspadanja. Telo je identifikovano upoređivanjem Ivanine DNK sa DNK njene sestre. Bila je umotana u tepih i dva ćebeta. Ruke su joj bile vezane pertlom.
Veštačenje povreda koje je devojčica zadobila potvrdilo je scenario ubistva. Ivana je udarena tupim, metalnim predmetom u potiljak. Odmah nakon toga pala je licem ka zemlji. Kostić je zatim stao iznad nje i udario je još dvaput - još jednom u potiljak i jednom u vilicu. Ašov je pronađen u kući, između ormara i kreveta.
Uprkos tome, Kostić je pred sudom ostao pri promenjenom iskazu i tvrdio da je nevin. Nije pokazao trunku kajanja.
Silovao i ubio Tijanu Jurić
Dragan Đurić je 25. jula 2014. godine oteo, silovao i ubio Tijanu Jurić (14), koja se vraćala sa turnira u fudbalu i usput shvatila da je zaboravila drugu da vrati duks koji je pozajmila i odlučila da se vrati nazad. Drug joj je krenuo u susret, ali Tijane nije bilo, a na zemljanom putu pronađena je njena bela patika i veštački nokat.
Potraga za Tijanom počela je iste večeri oko jedan sat posle ponoći. Policija se u potragu uključila oko pola sata kasnije, a za njom i žandarmerija. Dani su proticali bez ikakvih informacija o Tijani, a onda je 13. dana potrage, 7. avgusta oko pola jedan noću, objavljeno da je uhapšen njen otmičar, a da je telo pronađeno u blizini Sombora, 23 kilometra od mesta na kojem je oteta. Devojčicu je silovao, a zatim ubio Dragan Đurić, mesar iz Surčina.
On je u noći između petka i subote bio u Bajmoku, udario Tijanu svojim vozilom, prišao joj, nije bila teško povređena. Kada je počela da traži pomoć, on ju je uhvatio za vrat, udarao, ubacio u svoje vozilo, odvezao u atar.
Zadavio ju je duksericom, sakrio telo i prekrio ga zemljom koju je kupio majci za cveće. Došao je kući i 12 dana se ponašalo kao da se ništa nije desilo.
Do Tijaninih najmilijih užavajuća vest da je njeno telo pronađeno na zapuštenom smetlištu u naselju Čonoplja u opštini Sombor stigla je 7. avgusta. U njegovom pronalaženju je na neki način pomogla i sama Tijana, koja je bila dovoljno prisebna da u njegovom automobilu sakrije svoj mobilni telefon.
Policija ga je uhapsila u na poslu. Sekao je meso. Ispričao je sve o zločinu, ali ne i kako ga je počinio.
Tokom suđenja nije izjavio saučešće porodici niti je iskazao bilo koji vid kajanja. Na pitanje sudije zašto je počinio zločin, odgovorio je: "Ne znam". Osuđen je na tada maksimalnih 40 godina robije.
Silovao i ubio devojčicu iz komšiluka
Mladen Ogulinac pronađen je mrtav u zatvorskoj ćeliji Okružnog zatvora. Za jezivi zločin nije dočekao presudu jer je od srčanog udara umro dva meseca nakon hapšenja, na rođendan svoje žrtve.
Marija Jovanović imala je samo osam godina kada ju je pre 14 godina, u Starim Ledincima silovao i ubio Ogulinac, koji joj je bio komšija.
Tog 26. juna devojčica je nestala iz kuće u kojoj je bila sa mlađim bratom. Ogulinčeva sestra čuvala je Mariju i njenog brata, te je on iskoristio poznanstvo sa detetom i namamio devojčicu u svoju kuću. Ogulinac je maltretirao i seksualno zlostavljao dete, da bi je, naposletku, ugušio jer je plakala i rekla da će sve da ispriča majci.
- Otišao sam do kuće u kojoj je živela, udaljena je od moje samo 200 metara. Znao sam da je sama sa mlađim bratom kog je čuvala dok su roditelji na poslu. Pokucao sam na prozor i devojčica mi je otvorila. Potom sam joj rekao: "Ajmo kod mene da se igramo". Kada je ona pristala, tražio sam da mi kaže gde je ključ od ulaznih vrata. Pronašao sam ključ i poveo devojčicu. Potom sam zaključao vrata. Njen brat je ostao sam. Bio sam mrtav pijan, nisam znao za sebe. Posle dva-tri sata hodanja sam se otreznio. Došao sam svesti i shvatio šta sam uradio. Pokušao sam da se ubijem presecanjem vena ili ubodom u stomak, ali nisam uspeo. Noć sam proveo u šumi. Ujutru sam čuo viku i lavež pasa. Krenuo sam prema selu. Stotinak metara od kuće opkolili su me meštani i Žandarmerija - rekao je Mladen Ogulinac.
Marijin otac pronašao je telo svoje ćerke u dvorištu ubice. Bilo je pokriveno lišćem
Ogulinac je uhapšen, a dva meseca kasnije, tačno na dan Marijinog rođendana, pronađen je mrtav.
Ubio petogodišnjeg dečaka, pa isekao telo
Danijel Jakupek, koji je 30. avgusta 2007. godine ubio, petogodišnjeg dečaka Luku Opačića i njegovog ujaka Vasilija, umro je pre nekoliko dana u Specijalnoj zatvorskoj Bolnici u Beogradu nakon duge i teške bolesti.
Danijel Jakupek je, umesto u zatvoru, kaznu izdržavao upravo u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, na odeljenju psihijatrije. Njemu je, umesto zatvorske kazne, 2008. godine izrečena mera obaveznog lečenja i čuvanja u instituciji zatvorenog tipa. Do te odluke sud je došao na osnovu mišljenja tima stručnjaka koji su utvrdili da je Jakupek u trenutku izvršenja krivičnog dela bio neuračunljiv i da boluje od šizofrenije.
Jakupek je 27. avgusta 2007. godine ubio dečaka Luku Opačića (5) i njegovog ujaka Vasilija Trbovića (26) u Novim Banovcima. Oni su se vodili kao nestali, da bi nakon tri dana potrage Vasilijevo telo pronađeno bez glave. Tada je klupko zločina počelo da se odmotava.
Naime, Vasilije i njegov sestrić Luka su te večeri otišli u šetnju. Kako se do večere nisu vratili, porodica je pozvala policiju i ubrzo je počela masovna potraga u kojoj su učestvovali meštani Novih Banovaca, među kojima je bio i sam Jakupek.
Četiri dana kasnije, pecaroš je u travi kraj reke zatekao obezglavljeni trup dečaka, bez nogu i jedne ruke. Sutra ujutru, u plićaku Dunava, upleten u travu, isplivalo je i Vasilijevo telo, bez glave i jedne ruke.
Jakupek je te večeri u svojoj kući u Beogradskoj ulici Vasilija i Luku ubio nožem, a potom njihova tela isekao bonsekom. Delove tela stavio je u crne kese za smeće i bacio u Dunav.
Nakon pronalaska tela, policija je krenula ka Beorgadskoj ulici, jer je Vasilije kobne noći rekao da ide kod prijatelja koji tu živi. Pretresene su sve kuće, a u Jakupekovoj su pronađeni tragovi krvi, te je uhapšen. Motiv zločina nikada nije utvrđen, niti je pronađen bosek kojim je Jakupek sekao tela.
Jakupek je hladno, kao da govori o nečem uobičajenom, ispričao sve pojedinosti zločina. Mirnim glasom, bez emocija, govorio je o tome kako je ubio Vasilija i malog Luku. Rekao je da im je odsekao glave "mnogo lakše nego što se nadao" i tada istražiteljima nije delovao nimalo neuračunljivo. Istražnom sudiji kasnije je rekao da je Luku i njegovog ujaka ubio iz besa.
- Ne znam šta mi je bilo, ali stvarno sam uživao dok slušao krike malog Luke - rekao je Jakupek na saslušanju u policiji.
Htela da mu pomogne, on je ubio
Jedan od najjezivijih zločina koji su se dogodili kada je jedna osoba drugoj pokušala da ukaže pomoć, dogodio se 25. novembra 2005. godine kada se Tamara Ivanović (13) vraćala iz škole. U naselju Šangaj u Batajnici videla je pijanog čoveka koji se sapleo, pružila ruku da mu pomogne da ustane, a on ju je 19 puta ubo nožem.
Tamara je te večeri krenula kući preko pruge, gde je i ubijena. Ukućani su bili zabrinuti jer je kasnila iz škole, pa su je pozvali na mobilni telefon oko 20 sati. Nije bila dostupna, pa su krenuli da je traže. Oko 21.30 sati ju je pronašao deda. Njeno telo bilo je u šiblju pored pruge, a desetak metara dalje pronađen je i nož kojim je ubijena.
Policija je za Draganom Nikolićem tragala nekoliko dana, a kada je uhapšen ispričao je da je devojčicu tog dana sreo oko 18.15 sati, nakon što je pao jer je bio u alkoholisanom stanju. Devojčica je prišla da mu pomogne, a on ju je istog trena, bez ikakvog povoda, napao nožem koji je nosio u džepu. Prve ubode, od ukupno 19 koje je zadobila u predelu grudi i leđa, zadao joj je u srce, zbog čega je devojčica preminula na licu mesta.
Nikolić je tokom sudskoj procesa ispričao da je sutradan u novinama pročitao da je devojčica ubijena i da je "shvatio da je to verovatno on uradio". Tamarin telefon prodao je na Pančevačkoj pijaci, bez kartice, koju je u noći ubistva izvukao, što je bio još jedan dokaz da je bio pri svesti kada je počinio zločin.
Nikolić je osuđen za ubistvo Tamare Ivanović, ali je objedinjenom presudom osuđen i za obljubu devojčice S. N. (12), koju je, posle razgovora sa nastavnicom, izveo iz škole i odveo je ka izlasku iz Opova, gde ju je u šumarku pored presušenog kanala pretukao, a potom je i silovao kada je izgubila svest.
Silovao i ubio trogodišnje dete
Mališa Jevtović (48) je 17. jula 2005. godine silovao Katarinu Janković (3), a potom je sa njenom majkom Anom Filipović (42) ostavio da umre u najgorim mukama.
Jevtović je tada silovao malu Katarinu u Zvezdarskoj šumi dok je njena majka sedela u blizini i pušila cigaretu. Malenu je doneo nazad svu prljavu i krvavu. Povraćala je. Takvu su je odneli kući i ostavili da umire u najgorim mukama dok su oni večerali.
Ana i njen partner uhapšeni odmah nakon što je mala Katarina preminula. Tačnije, sve je otkriveno kada su je majka monstrum i njen ljubavnik doneli u Kliničko-bolnički centar "Zvezdara". Tvrdili su da je devojčica pala sa kreveta i da su tada nastale brojne povrede po telu, od kojih je dete preminulo.
Obdukcija je pokazala da je devojčica preminula od rascepa jetre i drugih unutrašnjih organa. U zapisniku je takođe bilo navedeno da je Katarina duže vreme bila seksualno zlostavljana.
Oboje su dobili najdužu zatvorsku kaznu po tadašnjem zakonu, a to je 40 godina.
Ana je prva Srpkinja koja je dobila maksimalnu kaznu, ali joj je kasnije smanjena za tri godine, te je njena robija svedena na 37 godina.
(Telegraf.rs)
Video: Ne znam ko je ubio Đinđića, ali znam ko sigurno nije: Veruović iskreno o atentatu i seriji "Sablja"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Tijana
A gde su imena i slike onih nekoliko desetina žena-robijašica koje su pobile decu? Neke od njih su čak i na slobodi. Prikažite žene-monstrume, koje su bacale svoju decu sa terase, kasapile ih i bacale u smeće.
Podelite komentar
Kiza
Ovo treba muciti na dnevnom nivou, a ne da im se pegla i pere odeca, spema 3 obroka i ostalo,
Podelite komentar
Гаргамел
Све их треба затворити у заједничку ћелију, дати НЕдовољно хране и воде па нека се међусобно касапе, силују и убијају ...
Podelite komentar