Zlotvori nikad nisu izašli na slobodu: Njih 4 umrli su u srpskim zatvorima, bili su okrutniji od zveri

Danijel Jakupek, koji je pre 17 godina ubio, petogodišnjeg dečaka Luku Opačića i njegovog ujaka Vasilija, umro je juče u Specijalnoj zatvorskoj Bolnici u Beogradu nakon duge i teške bolesti. Osim njega, još dvojica osuđenika za teške zločine umrla su u zatvoru tokom proteklih godina, dok je jedan izvršio samoubistvo. Ono što im je svima zajedničko jeste što su žrtve njihovih zločina bila deca.

Danijel Jakupek je, umesto u zatvoru, kaznu izdržavao upravo u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, na odeljenju psihijatrije. Njemu je, umesto zatvorske kazne, 2008. godine izrečena mera obaveznog lečenja i čuvanja u instituciji zatvorenog tipa. Do te odluke sud je došao na osnovu mišljenja tima stručnjaka koji su utvrdili da je Jakupek u trenutku izvršenja krivičnog dela bio neuračunljiv i da boluje od šizofrenije.

Jakupek je 27. avgusta 2007. godine ubio dečaka Luku Opačića (5) i njegovog ujaka Vasilija Trbovića (26) u Novim Banovcima. Oni su se vodili kao nestali, da bi nakon tri dana potrage Vasilijevo telo pronađeno bez glave. Tada je klupko zločina počelo da se odmotava.

Naime, Vasilije i njegov sestrić Luka su te večeri otišli u šetnju. Kako se do večere nisu vratili, porodica je pozvala policiju i ubrzo je počela masovna potraga u kojoj su učestvovali meštani Novih Banovaca, među kojima je bio i sam Jakupek.

Četiri dana kasnije, pecaroš je u travi kraj reke zatekao obezglavljeni trup dečaka, bez nogu i jedne ruke. Sutra ujutru, u plićaku Dunava, upleten u travu, isplivalo je i Vasilijevo telo, bez glave i jedne ruke.

Telo dečaka pronašao je Srđan Šimunović, koji je za medije ispričao kako je izgledalo veče tog 31. avgusta.

- Još mi je ta slika u glavi, ne mogu da je zaboravim sve ove godine. Tu stravičnu scenu neću nikad izbrisati. Tog dana sam došao iz škole i otišao na reku da pomognem ocu i donesem mu mreže sa obale. Ugledao sam telo u vodi, ali mi se u prvom trenutku učinilo da je lutka, jer smo i ranije nalazili razni otpad koji ljudi tu bacaju. Probao sam nekom granom da ga okrenem kako bih proverio šta je u pitanju i tada sam se prestravio. Krv je krenula i tada sam shvatio o kome je reč, samo što je telo bilo toliko naduveno zbog vode da sam bio ubeđen da je to Vasilije, a ne Luka - prisetio se on.

Jakupek je te večeri u svojoj kući u Beogradskoj ulici Vasilija i Luku ubio nožem, a potom njihova tela isekao bonsekom. Delove tela stavio je u crne kese za smeće i bacio u Dunav.

Nakon pronalaska tela, policija je krenula ka Beorgadskoj ulici, jer je Vasilije kobne noći rekao da ide kod prijatelja koji tu živi. Pretresene su sve kuće, a u Jakupekovoj su pronađeni tragovi krvi, te je uhapšen. Motiv zločina nikada nije utvrđen, niti je pronađen bosek kojim je Jakupek sekao tela.

Jakupek je hladno, kao da govori o nečem uobičajenom, ispričao sve pojedinosti zločina. Mirnim glasom, bez emocija, govorio je o tome kako je ubio Vasilija i malog Luku. Rekao je da im je odsekao glave "mnogo lakše nego što se nadao" i tada istražiteljima nije delovao nimalo neuračunljivo. Istražnom sudiji kasnije je rekao da je Luku i njegovog ujaka ubio iz besa.

- Ne znam šta mi je bilo, ali stvarno sam uživao dok slušao krike malog Luke - rekao je Jakupek na saslušanju u policiji.

Delovi tela pronađeni kasnije

Ni 17 godina nakon zločina nije poznato kako je došlo do toga da inspektori porodici na vrata u plastičnim kesama i providnim kovertama isporuče pet naknadno pronađenih delova tela dečaka - ruku, delove kostiju, tkiva, kao i Vasilijevu šaku.

Osim šake, za koju je bilo poznato da ju je u Batajnici pronašao pas, nije poznato gde su pronađeni ostali delovi tela. Nisu poslati na Institut za sudsku medicinu, niti je "Čistoći" naloženo da ih propisno isporuči. Porodici je, navodno, rečeno da ostaci "mogu da stoje u frižideru narednih 48 sati". Još jedan šok za porodicu bio je to što su sami morali da traže da se DNK analizom utvrdi da li je glava, koju je 21. septembra te godine u Višnjici "upecao" pecaroš, pripadala nekom od njihovih najmilijih.

Silovao i ubio devojčicu

Mladen Ogulinac pronađen je mrtav u zatvorskoj ćeliji Okružnog zatvora. Za jezivi zločin nije dočekao presudu jer je od srčanog udara umro dva meseca nakon hapšenja, na rođendan svoje žrtve.

Marija Jovanović imala je samo osam godina kada ju je pre 14 godina u Starim Ledincima silovao i ubio Ogulinac, koji joj je bio komšija.

Tog 26. juna devojčica je nestala iz kuće u kojoj je bila sa mlađim bratom. Ogulinčeva sestra čuvala je Mariju i njenog brata, te je on iskoristio poznanstvo sa detetom i namamio devojčicu u svoju kuću. Ogulinac je maltretirao i seksualno zlostavljao dete, da bi je, naposletku, ugušio jer je plakala i rekla da će sve da ispriča majci.

- Otišao sam do kuće u kojoj je živela, udaljena je od moje samo 200 metara. Znao sam da je sama sa mlađim bratom kog je čuvala dok su roditelji na poslu. Pokucao sam na prozor i devojčica mi je otvorila. Potom sam joj rekao: "Ajmo kod mene da se igramo". Kada je ona pristala, tražio sam da mi kaže gde je ključ od ulaznih vrata. Pronašao sam ključ i poveo devojčicu. Potom sam zaključao vrata. Njen brat je ostao sam. Bio sam mrtav pijan, nisam znao za sebe. Posle dva-tri sata hodanja sam se otreznio. Došao sam svesti i shvatio šta sam uradio. Pokušao sam da se ubijem presecanjem vena ili ubodom u stomak, ali nisam uspeo. Noć sam proveo u šumi. Ujutru sam čuo viku i lavež pasa. Krenuo sam prema selu. Stotinak metara od kuće opkolili su me meštani i Žandarmerija - rekao je Mladen Ogulinac.

Marijin otac pronašao je telo svoje ćerke u dvorištu ubice. Bilo je pokriveno lišćem

Ogulinac je uhapšen, a dva meseca kasnije, tačno na dan Marijinog rođendana, pronađen je mrtav.

Kako nijedno dete ne bi doživelo Marijinu sudbinu, njen otac Slobodan je pokrenuo inicijativu, zahvaljujući kojoj je 2013. godine usvojen Marijin zakon. Ovaj zakon je otklonio svaku mogućnost da zastari krivično delo pedofilije i silovanja maloletnika, a pooštrene su i mere protiv pedofila i silovatelja. Formirana je i evidencija pedofila sa DNK podacima pedofila.

Oteo i silovao devojčicu

Ninoslav Jovanović, poznatiji pod nadimkom Malčanski berbetin takođe je za žrtve birao devojčice, umro je na isti datum i na isti način kao Ogulinac. Na odsluženju kazne preminuo je od srčanog udara.

Jovanović je bio prvi kom je izrečena kazna doživotnog zatvora. On je na nju pravosnažno osuđen u julu 2021. godine zbog otmice i produženog silovanja dvanaestogodišnje devojčice.

Cela Srbija podigla se na noge 20. decembra 2019. godine i potraga je trajala do. 5. januara 2020. godine, kada je uhapšen.

On je oko 7.25 sati u naselju Brzi Brod u Nišu, obmanom i pretnjom odveo maloletnu devojčicu iz Suvog Dola, u nameri da sa njom ima seksulane odnose, tako što je putničkim vozilom "fiat punto" sustigao oštećenu, zaustavio vozilo i pozvao je da uđe u kola. Kada mu je ona rekla da ne sme, predstavio se kao Bojan iz Niša i rekao da radi kao električar u njenoj školi.

Zatražio je da mu pokaže gde je škola i na taj način ju je obmanuo i naveo je da uđe u vozilo. Kada je oštećena počela da mu objašnjava gde je škola, rekao joj je da će joj pokazati kraći put. Kada su krenuli dalje, rekao joj je da je oteta, da je njen otac ukrao dijamant od neke babe iz Niške Banje i da ona mora da bude sa njim dok njen otac ne vrati dijamant. Zatim joj je uputio reči pretnje i tako je odveo do mesta zvanog Malčanska petlja, gde je sišao sa glavnog puta i zaustavio vozilo.

U jednom trenutku ju je izveo iz vozila i tada je devojčica pokušala da mu pobegne tako što je potrčala prema kolima, ali ju je Jovanović sustigao, udario je po galvi i odsekao joj pramen kose, a zatim je odvukao do kolibe.

Do 29. decembra, kada je nađena, dok je devojčica osećala glad, umor, bila iscrpljena i plakala, govorio joj je da mora da nastavi, da ne sme da stane, da mora da hoda. Ona je plakala i molila je da je pusti kući, jer se plašila, a on ju je udarao u glavu i stomak i pretio joj daće joj ubiti roditelje, što je devojčicu plašilo jer je verovala da to može da se dogodi.

Kada bi nailazili na ljude, da ne bi tražila pomoć, govorio joj je da su oni zli, da mogu da ih ubiju, da mora da trči. Ona se plašila mraka, zvukova koje je čula, a okrivljeni joj je dodatno plašio sekući joj kosu, skidao joj je malje, govorio joj je da će joj ubiti roditelje.

Ona se branila, pokušala da ga udari ciglom, a on joj je makazama sekao kosu da bi je kaznio što je pružala otpor. To je činio sve do 29. decembra kada je pobegao, a devojčica je pronađena.

Na taj način je izvršio otmicu u sticaju sa produženim krivičnim delom silovanja, pa mu je sud za otmicu izrrkao kaznu zatvora od 11 godina, a za produženo delo silovanja doživotnu robiju, te mu je izrečena jedinstvena kazna doživotne robije.

Malčanski berberin jedini je osuđenik na doživotnu robiju koji više nije iza rešetaka, s obzirom na to da je preminuo u zatvoru 7. jula prošle godine, nekoliko sati nakon što mu je pozlilo.

Izvršio samoubistvo u ćeliji

Marko Nikolić nikada nije odgovarao za ubistvo supruge i četovorogodišnjeg sina koje se 2017. godine odrigralo u Centru za socijalni rad u Rakovici. On je u pritvorskoj ćeliji izvršio samoubistvo i to tako što je prvo drugog zatvorenika napao stkalom, a potom istim komadom stakla sebi prerezao vrat.

On je, navodno, u mesecima koji samoubistvu počeo da žali što je ubio sina, a noću je šetao po ćeliji jer nije mogao da spava. Ipak, sve vreme je isticao da mu nije žao što je ubio suprugu.

Nikolić je sina ugušio, a potom njegovo telo stavio u automobil i krenuo ka Centru za socijalni rad u Rakovici, kako bi ga mrtvog predao majci Maji Đorđević.

Susreli su se u holu. Telo deteta joj je, kako su tada govorili očevici, bacio pod noge i izvadio nož. Maja je pokušala da pobegne, ali ju je sustigao i izbo nožem. Lekari Hitne pomoći četrdeset minuta su pokušavali dečaka da vrate u život, ali nisu uspeli.

Nikolića su na licu mesta obuzdala dvojica komunalnih milicajaca koji su se tu zatekli i predali su ga policiji.

Lekari Hitne pomoći četrdeset minuta su pokušavali dečaka da vrate u život, ali nisu uspeli.

(telegraf.rs)