Profesor Simeunović tvrdi: U Srbiji postoji višestotina vehabija

U Srbiji je trenutno na snazi crveni nivo pretnje od terorizma, što znači da su sve jedinice Ministarstva

unutrašnjih poslova u najvišem stepenu pripravnosti.

Preporučujemo

U toku je intenzivna istraga o pozadini nedavnog terorističkog napada. Ključno pitanje koje svi postavljaju glasi: ko stoji iza napada na ambasadu Izraela u Beogradu?

Da bismo dobili stručan uvid, u emisiji "Uranak" razgovaramo sa prof. dr Draganom Simeunovićem,

strručnjakom za bezbednost.

Profesor Simeunović kaže, da je supruga ubijenog teroriste verovatno bila obaveštena o njegovim planovima.

Foto: MUP

- Mogla je da zna, a i nije moralo da se on njoj poverava. Takvi ljudi obično svoju nameru saopšte bliskim

osobama iz svoje porodice. Ono što ga odaje jeste da joj je u poslednjem razgovoru rekao da postaje

sveti ratnik i da će položiti život. Svesno se uputio prema ambasadi Izraela, svestan smrtne opasnosti

koja mu prete. Pregled telefonskih razgovora može samo potvrditi sumnje tužilaštva, što će verovatno biti

jedan od dokaza u već pokrenutom postupku- rekao je prof. Simeunović.

"U Srbiji postoji više stotina vehabija. Same po sebi, ne možete ih optužiti za terorizam samo zato što

ispovedaju, za naše okolnosti, neuobičajen tip islama. Radi se o interpretaciji koju je pre par vekova dao

jedan od učitelja, falafista. Vahabizam se odnosi na tu interpretaciju. Što se tiče salafizma, to je verski

fundamentalizam, i veliki broj salafista su mirni ljudi. Za nas je sve to neobično, a sve što je neobično

izaziva određeni oprez. Vahabizam je samo jedna od varijanti salafizma, kako se pravilno izgovara",

dodao je profesor.

"Oni se svojim ponašanjem, načinom molitve, jasno daju prepoznati. Strogo su orijentisani ka izvornom

islamu, prema njihovom tumačenju. U ovoj situaciji prvo treba reći da ne može da se osumnjiči islam ili

bilo koji musliman zbog onoga što se dogodilo u Beogradu. Sve velike religije, među koje spada i islam,

su u osnovi miroljubive. Međutim, kada je reč o islamu, njihov problem je u mogućnosti različitih

interpretacija" - objašnjava profesor.

"Na primer, Jusufspahić na Dorćolu može interpretirati određenu suru ili odlomak u Kuranu na jedan

način, dok je Osama bin Laden, čitajući isti tekst, interpretirao potpuno drugačije. Kod njih svako ko

poznaje Kuran može ga interpretirati na svoj način, što može dovesti do radikalnih tumačenja. Ja ne

govorim o islamskom terorizmu, već o islamističkom, jer to ne vređa muslimane. Kada kažete islamizam,

sufiks "-izam" ukazuje na tendenciju ili sled na interpretaciju. Tu nisu krivi ni islam ni Kuran, zato što je

neko sebi dao za pravo da tumači na takav način", objašnjava profesor.

Da li vahabisti moraju da budu kontrolisani?

"Vahabizam sam po sebi je nešto što postoji; to je zvanična religija Saudijske Arabije i ne možete sve

građane označiti kao vahabiste. Činjenica je da iz redova vahabita poslednjih decenija dolazi najveći broj

terorista. S obzirom na tu činjenicu, države, u koje spada i Srbija, imaju pravo da preventivno kontrolišu

ponašanje pripadnika, i to nije ništa što im oduzima njihova prava" - navodi.

Profesor ističe da apsolutna bezbednost ne postoji

"Kao što ne možete napraviti društvo u kojem ne postoji kriminal, već samo smanjiti ga do granice

podnošljivosti. Naša država je jedna od najbezbednijih kada je reč o islamističkom terorizmu. Ne možete

sve prevenirati, možete smanjiti praćenjem lica koja vam deluju najopasnija, a Žujović nije bio baš lice

koje je bilo udarno interesantno. Zamišljanje idealne situacije i apsolutne bezbednosti je velika greška.

Sa te strane optuživati državu, našu ili bilo koju, je nepotrebno. Napadi se dešavaju i u Americi, pored

tolikih aparata, Rusiji, Francuskoj" - navodi profesor i dodaje:

"Najveća greška bi bila optužiti islam, jer u ovom trenutku postoji milijarda i po muslimana na svetu, ne

daj Bože da su oni svi ekstremisti. Kod nas, to što ima, to su mirni i obični ljudi. Naši mediji ne smeju da

se poigravaju temama terorizma. Moraju da dovode dobronamerne i stručne ljude."

Profesor objašnjava i kako počinje teroristički akt

"Počinje planiranjem, a onda nalaženjem finansija i sredstava, kao što je u ovom slučaju Žujović kupio

samostrel. Postoje različite vrste nerazumenvanja, što promakne i podstakne nekog ekstremistu na novi

čin. Jako je važno da mediji daju svoj doprinos pažljivim komentarisanjem ovih tema" - kaže profesor i

objašnjava šta je rezultat dešavanja nemiilog čina od subote.

"On se može kvalifikovati kao neuspeli teroristički napad zato što terorista nije ostvario svoje ciljeve. Nije

čak ni uspeo da ubije pripadnika žandarmerije jer je njegov cilj bio ambasada. To ne znači da nije

razmišljao o Srebrenici u tom trenutku i smatrao da može ostvariti nešto što bi smatrao revanšom. Da li

će biti napada, to znaju samo ekstremisti. Treba ih loviti, one koji su najradikalniji treba zatvoriti."

Koliko je ljudi potrebno za teroristički napad?

"Ne postoji broj. Može jedan čovek to da uradi. To je slučaj Andreja Brejvika, koji je ubio toliko ljudi. Ti

slučajevi su retki, ali oni s pravom smatraju da ne treba ni govoriti o tom individualnom terorizmu.

Potrebno je dvoje ili troje ljudi, a može i pojedinac, u zavisnosti šta mu je meta i šta želi postići. Oko

dvadesetak ljudi bilo je uključeno u celu akciju koja je izvedena u napadu na Ameriku 11. septembra",

kaže profesor i dodaje da je slučaj u Beogradu bio planiran napad.

"Jasno je da je ovo bio planiran napad. Nije prišao bilo kom policajcu, već onom koji čuva ambasadu

Izraela. Kupio je samostrel, rekao je supruzi da ide u raj, očekujući da će poginuti, i to se dogodilo. Iz

takvih stvari lako je zaključiti da je bio planiran teroristički napad. Da li je imao pomagače? Saznaćemo iz

istrage", zaključio je profesor Simeunović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs, K1)