Kontroverzni biznismen Boško raznet bombom u centru Beograda: O njegovoj likvidaciji kruže 2 verzije priče
Prizor na licu mesta bio je stravičan, Raičevićevi delovi tela bili su razneti po putu, a lakše je povređen vozač službenog "pik apa" jedne firme, koji se nalazio pored
Kontroverzni biznismen Boško Raičević ubijen je u podne 22. juna 2012. godine u eksploziji bombe na uglu ulica Tadeuša Košćuška Cara Dušana, u blizini zoološkog vrta. Ni danas nije najjasnije kako je do likvidacije došlo i postoje dve verzije priče o bombi koja je tog dana eskplodirala. Počinioci su, 12 godina kasnije, nepoznati.
U prvi mah se pojavila verzija događaja koja je manje verovatna, a to je da je Raičeviću nepoznata osoba ubacila bombu kroz prozor automobila, dok je vozilo bilo u pokretu. Verzija, koja je verovatnija, govorila je o tome da je ispod njegovog "citroena" bio postavljen plastični eksploziv, koji je aktiviran daljinskim putem.
Raičević je u eksploziji poginuo na licu mesta, a lakše je povređen vozač službenog "pik apa" jedne firme, koji se nalazio pored, izvesni Aleksandar Simić.
Prizor na licu mesta bio je stravičan. Raičevićevi delovi tela bili su razneti po putu. Prozori na okolnim zgradama popucali su od siline detonacije. Na lice mesta odmah su izašle protivdiverziona ekipa policije, Hitna pomoć i vatrogasci.
Pre ubistva, Raičević je sedeo u bašti kafića u Ulici cara Dušana.
Nakon ubistva kružile su brojne vesti o tome da je Raičevićev atentator bio na uviđaju i komentarisao zločin. Bilo je očigledno da je Raičević praćen, ali su kružile priče i o tome da je ubica morao da bdue u blizini mesta uviđaja jer se bomba daljinski aktivira sa razdaljine od 150 do 200 metara.
Polemisalo se i o tome da je ubica verovatno sedeo u bašti nekog kafića ili u automobilu u blizini, a da je eksploziv, zbog toga što se uplašio, aktivirao ranije, te tako povredio i vozača i pešaka koji su se nalazili u blizini, s obzirom na to da je po Raičevićevim automobilom bila veća količina razornog eksploziva.
Ipak, sve je ostalo na nagađanjima, jer egzekutor nikada nije pronađen.
Čekalo ga suđenje
Raičeviću je 25. septembra 2012. godine trebalo da počne suđenje zbog obračuna u bašti dorćolskog kafića "Pastis" u julu 2010. godine.
Tada je, nakon banalne svađe zbog parkinga, verbalni sukob prerastao u tuču u kojoj je Aleksandar Đerić (38) ispalio Raičeviću četiri hica u noge, prepone i stomak, dok je Raičević njega nožem izbo po rukama.
Obojica su do okončanja suđenja za pokušaj ubistva puštena iz pritvora 23. juna 2011. godine i od tada pred Višim sudom nije održan nijedan pretres.
Detektiv Božo Spasić, bivši funkcioner DB, u ubistvu Raičevića video je klasični "crnogorski rukopis".
- Ovo liči na pečat crnogorskih obračuna, ali na teritoriji Srbije. Ubistvo je verovatno naručeno iz Crne Gore, a ovaj način likvidacije je za ubice sigurniji od korišćenja dugih cevi i sačekuša. Ovaj gradski terorizam liči i na potpise italijanske mafije, a prava je sreća što nije poginulo više ljudi - rekao je Spasić nakon ubistva.
Ko je bio Boško Raičević?
Boško Raičević je bio rodom s Kosova, a poreklom iz Crne Gore.
Posle 1999. godine živeo je na Crnogorskom primorju, gde se bavio biznisom, a onda se preselio u Beograd. U prestonici je važio za bliskog čoveka Andrije Draškovića. Zajedno su sarađivali sedam-osam godina pre ubistva.
Za njega se vezuju sumnjive delatnosti od vremena pre početka bombardovanja.
Raičevića je 2010. godine pokušao da ubije Aleksandar Đerić, koji je u noći između 26. i 27. jula te godine pucao u njega. Tada je u žestokom obračunu u centru Beograda teško ranjen posle svađe oko parking mesta. Očevici su tvrdili da je Raičević s prijateljima napustio lokal i krenuo ka parkingu, gde je ispred njegovog automobila bilo parkirano drugo vozilo.
Pošto nije mogao da se isparkira, vratio se u baštu kafića da bi saznao čije je vozilo. U bašti su s društvom sedeli Đerić i Mirko Č., koji su mu rekli da je vozilo njihovo. Posle toga došlo je do svađe, tuče, obračuna noževima i pucnjave. Svi učesnici sukoba su te noći završili u Urgentnom centru. Đerić je pucao Raičeviću u noge, prepone i stomak, dok je Raičević njega ubo i isekao nožem po rukama.
Raičević je važio za žestokog momka i velikog zaštitnika Crnogoraca na Kosovu.
Rođen je u Prištini, gde je bio vlasnik diskoteka, a posle rata i bombardovanja Jugoslavije 1990. godine živeo je u Budvi. Za vreme boravka u Crnoj Gori on nije imao konflikte ni sa jednom od grupa iz crnogorskog podzemlja.
Tokom ratnih dešavanja spekulisalo se da je Raičević uključen u neku od vojnih jedinica koje su bile raspoređene po Kosovu. Sve vreme ratnih dešavanja 1999. godine i tokom NATO bombarodovanja bio je u Prištini.
Posle potpisivanje mirovnog sporazuma napustio je Prištinu i preselio se u Budvu, gde je odranije imao stan. Nekoliko godina je živeo u Budvi, mirnim i povučenim životom.
U tom periodu je, kako se navodi, stalno bio na relaciji Budva-Beograd, gde su mu bili najuža porodica i prijatelji i gde je razvijao poslovne veze započete još u Prišini.
(Telegraf.rs)
Video: Vučić: Bio sam u Novom Sadu i odao počast preminulima
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Boom
Bole,Pristevacka legenda..Branio je svu decu iz komsiluka,takav dasa se jednom radja.. Kukavicki ubijen..jer niko nije smeo da mu se suprotstavi licem u lice..
Podelite komentar
Zeljko
Jedino u Srbiji, teski kriminalci se zovu "bizmismeni"
Podelite komentar
Vlade
Bosko Raicevic je bio olicenje hrabrosti. Takvu harizmu junastvo cojstvo nije imao niko u Pristini.
Podelite komentar