Ovako su Zoran i policajac kog je zvao tragali za Jelenom Marjanović: Ceo dan bili na nasipu u Borči

Suđenje Zoranu Marjanoviću za ubistvo supruge Jelene Marjanović 2. aprila 2016. godine počelo je ispočetka nakon što je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu kojom je Marjanović osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 40 godina.

Marjanović je tokom prethodnog suđenja detaljno govorio o danu u kom je Jelena nestala, a to je učinio i svedok Boris Pucić, koji je pred sudom i svedočio danas. Svoje svedočenje nije ponavljao, ali jeste odgovarao na pitanja odbrane, tužilaštva i suda.

Preporučujemo

Kada je u pitanju ponovljeno suđenje, Marjanović je rekao da ne želi ponovo da iznosi odbranu i da u potpunosti ostaje pri odbrani koju je dao ranije. Rekao je da je sve ispričao više od 10 puta i da je "sve što je rekao istina". Takođe je dodao da ne želi da odgovara na pitanje suda i tužilaštva, dok su njegovi branioci istakli da oni nemaju pitanja.

Zoran Marjanović je svoju odbranu pred sudom izneo još 5. novembra 2019. godine.

- Nisam kriv. Tog dana je sve bilo kao i prethodnih dana, ništa se nije razlikovalo. Moja supruga je ustala pre mene zbog male Jane. Jedino bih izdvojio to što je taj dan moj sin položio vozački, u popodnevnim satima je došao kod nas, čestitali smo mu i otišao je. Jelena je bila u kuhinji. Bio je lep dan i dogovorili smo se da kada završi obaveze oko spremanja hrane za dete idemo na džoging. To je bila njena svakodnevna aktivnost jer je želela da smrša zbog povratka na scenu - ispričao je tada Marjanović.

Objasnio je da se sa suprugom dogovorio da odu na Labudovo jezero. Ipak, pošto je tamo bila gužva, Jelena je, prema njegovim rečima, rekla da ne želi tu da trči, te su otišli na Dunavski nasip.

- Imao sam crnu majicu kratkih rukava, crni prsluk i maskirne crne pantalone, kao i crne patike. Jelena je vozila auto, Jana mi je bila u krilu na suvozačevom sedištu. Parkirali smo se kod prve rampe, izašli smo iz kola, zaključala je auto i dala mi ključeve. Pogledali smo okolo, nije bili nikoga, ali je bio parkiran jedan auto. Na poljani okolo bilo je dece i jedna žena srednjih godina. Video sam čoveka sa vezanim repom svetlije kose, sa malim detetom. Došao je nekoliko sekundi posle nas. Bila su tu i dva mlađa momka udaljena od nas. Dok je Jelena radila vežbe, oni su tu okolo pravili kolutove i komentarisali da je dobar teren. Jelena je vezala vijaču i preskakala, a onda je vezala takozvani učkur na trenerci u dve duple mašnice. Napomenuću da smo pričali o bolesti njene majke. Onda je Jelena krenula da trči uz reči: "Odoh ja" - dodao je.

Objasnio je da je "perifernim vidom video da se popela na nasip i počela da trči". Prema njegovim rečima, to je bio poslednji put da ju je video. Usput je sreo nekoliko ljudi, ali ga je "brinulo to što nije video Jelenu". Sa ćerkicom je krenuo u smeru u kom je njegova supruga otišla. Rekao je da ne zna kolika je udaljenost između dve rampe, ali da "zna da se zabrinuo jer ni nakon pređene udaljenosti nije video Jeleninu siluetu".

- Ugledao sam beli "jugo" iz pravca mosta u Zemunu. Rekao bih da se kretao malo većom brzinom. To je bio mlad vozač, a iz "juga" je tukla glasna muzika. Ponovo sam pogledao i nisam video Jelenu, čak ni siluetu. U susret mi je išao stariji čovek na biciklu. Zaustavio sam ga i pitao da li je video Jelenu. Opisao sam mu kako izgleda i šta ima obučeno. Rekao je da je nije video. To mi je malo bilo čudno. Nastavio sam da idem sa Janom, a ona je sve vreme vukla vijaču koju joj je Jelena dala pre nego što je krenula da trči. Ne znam koliko smo prešli od prve rampe, ali Jelene i dalje nije bilo. Rešio sam da pozovem Jelenu. Pozvao sam je, bilo je signala, telefon je zvonio, ali se nije javila. U jednom momentu sećam se da sam ugledao "karavan". Stajao je paralelno sa šipražjem. Auto je krenuo prema nama, taj vozač je imao blagi osmeh. Otišao je iza nas. Onda sam odlučio da pozovem Jelenu jer mi je prolazilo kroz glavu da joj nije pozlilo jer je bila na postu - ispričao je Marjanović.

"Nije mi mirisalo na dobro"

Pričao je da je razmišljao, zastajkivao, posmatrao, ali jelene nije bilo. Kada je ponovo pogledao prema drugoj rampi video je automobil tamne boje okrenut ka njemu. Vraza sa vozačece strane su bila otvorena. Ipak, dok su prišli vozilu, ono je otišlo. Ni ljudi koje je sreo, a koji su sedeli na klupi, nisu znali ništa o Jeleni, niti su je videli. Tada je odlučio da, kako je ispričao, pozove brata da dođe kako bi "videli šta da rade".

- Sve to mi nije mirisalo na dobro. Javio sam se kumu da se raspita po bolnicama da nije negde primljena. Pozvao sam oca, brata, i Borisa - prijatelja koji radi u policiji. Pitao sam ga šta da radim, i odmah sam pozvao policiju. Molio sam ih da pošalju patrolu, ali oni ništa nisu uradili i rekli su sa sačekam još malo. Otac i brat su došli zajedno, i objasnio sam im šta se desilo. Potom smo srebrnim jugom otac, brat i ja sa malom Janom krenuli da obilazimo nasip. Ne sećam se ko je bio vozač, ali znam da sam ja bio suvozač. Kada ništa nismo uspeli da pronađemo, odlučio sam da Janu odvedem kući jer je dete već bilo umorno. Vratili smo se nazad do automobila kojim smo došli Jelena i ja, brat je ostao na nasipu. Moj i Jelenin automobil vozio je moj otac. Janu smo ostavili kod kuće gde ju je čekala vaspitačica koju je prethodno pozvala naša kuma Vera - ispričao je.

Vratili su se na nasip, a za to vreme je njegova kuma pozvala 29. novembar da prijavi nestanak. Međutim, rečeno joj je da Zoran mora tamo da ode, što je, kako je rekao, i uradio.  Podneo je prijavu i u sumrak se vratio u Borču. Tvrdio je da je nastavio da traži Jelenu. Članovi porodice doneli su Jeleninu odeću, kako bi psi tragači mogli da krenu u potragu. Ispričao je da je sa policijom pregledao Jelenine mejlove, a da mu je kasnije tokom večeri rečeno da je pronađen njen telefon. Rekao je da je nastavio da traži suprugu bez obzira na to što je u toku bila policijska potraga.

- Policajci su me nakon zadržavanja od 48 sati vratili u Borču i ostavili nedaleko od kuće. Krenuo sam da trčim ka svom dvorištu videvši mnogo ljudi ispred i dobro pamtim taj trenutak kada sam na kapiji video umrlicu. Nisam pristao na treći poligraf zato što mi je svega bilo preko glave. Meni je vremenom postalo jasno da sam ja žrtveno jagnje. Ali, da vam kažem, ne plašim se. Ja to delo nisam počinio - ispričao je Marjanović pred sudom pre pet godina.

"Zoran me je pitao šta da radi"

Policajac Boris Pucić, kog je i Marjanović spomenuo u svom iskazu kao jednu od osoba koje je pozvao posle nestanka supruge, svedočio je pred sudom 27. debruara 2020. godine.

- Zoran me je pozvao u 17.30 sati, možda koji minut ranije, i pitao me je šta da radi. Rekao mi je da je Jelena nestala. SMS-om sam mu poslao brojeve telefona na koje može da prijavi nestanak. Posle toga sam se samoinicijativno spakovao i otišao do nasipa. Nisam tada bio na dužnosti, bio sam kod kuće. Na nasipu sam sreo Zorana, Janu, Vladimira i Miloša. Pitao sam šta se desilo. Zoran mi je rekao da je Jelena trčala ispred njega i nestala.  Dok sam pretraživao nasip, dalje sam sretao samo Miloša. Pitao sam gde su Zoran i Vladimir, rekao je da su otišli da odvedu Janu kući. U jednom trenutku je došao Uroš sa dva drugara, pa sam deci rekao da potpuno pešice pretraže nasip. Sa svog telefona sam, čim sam došao, zvao jelenu. Niko se nije javljao, ali je telefon zvonio. Na nasipu nisam primetio ništa neobično, video sam samo tragove guma 50 metara desno od rampe gde je deponija. I video sam samo jednu devojku koja je pokušavala da ubaci psa u auto i njoj sam pomogao. Na nasipu sam ostao do dva, tri sata posle ponoći i nisam se sutradan tamo vraćao - ispričao je tada.

On je svedočio i danas, kada je rekao da ostaje pri ranije datom svedočenju, ali je odgovarao na pitanja tužilaštva, suda i odrane. Odgovarajući na ta pitanja, ponovo je objasnio da ga je Zoran pozvao kako bi ga pitao šta da radi i da mu je on u poruci poslao brojeve telefona na koje može da prijavi nestanak. Takođe je rekao da je u roku od 10 minuta izašao iz kuće i krenuo na nasip zbog toga što je mislio da je Jeleni pozlilo "jer je držala dijetu", ali nije precizno objasnio kako je znao da je Jelena drži dijetu i želi da se vrati u formu.

Pucić je ispričao i da je u jednom momentu sa Zoranovog telefona razgovarao sa policijom.

- Pri jednom našem susretu je razgovarao sa policijom. Tada sam uzeo njegov telefon i jqvio mi se kolega, vođa smene. On mi je objasnio sve oko protokola. Sećam se da sam rekao da je Jelenin telefon i dalje dostupan. Ja sam tražio prema Dunavu. Deo prema kanalu se lepo video, dok je deo ka Dunavu bio manje pregledan, pad je bio veći. Nisam obraćao pažnju na tu stranu ka kanalu jer sam pretpostavio da može da se vidi sa nasipa - rekao je na današnjem ročištu.

On je rekao da je na nasipu bilo drugih ljudi. Kako je ispričao, video je devojku koja je šetala psa dok je išla ka svom automobilu i dodao da je kasnije čuo da su njega ljudi videli dok je silazio s nasipa tako da "pretpostavlja da je još ljudi prolazilo nasipom".

Ispričao je i da se sa Zoranom tokom dana sreo nekoliko puta, a da se na kraju sreo sa njegovim bratom Milošem, koji mu je rekao da su istali članovi porodice otišli kući. Dodao je da su njih dvojica još neko vreme tragali za Jelenom.

Kada je u pitanju ubijena pevačica, rekao je da je nije viđao često, da su se sretali u prolazu u gradu i kada je ona išla na trčanje. Istakao je da ne zna da li je ona uvek trčala istom rutom.

(Telegraf.rs)