Ispovest oca Stefana Filića o bolu za ubijenim sinom: Po Božijoj pravdi očekujemo pravdu na ovozemaljskom sudu

Četiri godine posle njegove smrti, porodica Stefana Filića živi najgoru noćnu moru proživljavajući bol koji ni jedan roditelj ne treba da doživi i oseti.

Stefan je ubijen kada su mladići pijani, bez povoda, napali maloletnika koji je bio u njegovom društvu. Kada je pokušao da zaštiti druga, brutalno su ga pretukli. Krvnički su ga šutirali dok je ležao na zemlji i naneli mu kobne povrede glave od kojih je 30 sati kasnije preminuo.

Ova velika tragedija zauvek je ostavila dubok trag u životima svih koji su Stefana poznavali.

U svojoj ispovesti za Telegraf, njegov otac Nenad se priseća kako je jedan poziv u cik zore zauvek promenio život jedne normalne porodice koja se borila za bolje sutra svoje dece.

- Gledam svoju uništenu porodicu, ženu koja kao neka sena prividno obitava na ovoj zemlji, rastrgnuta od bola kao i ja. Mlađeg sina koji u trenutku postaje star, ne raduje se životu kao njegovi vršnjaci, gledam sestriće koji više ne slave rođendane, ni punoletstva, ženine roditelje i braću i sestre koji su se odrekli pređašnjeg života. Gledam stare roditelje, ljute što nisu oni tada otišli, posebno majku nad čijom humkom već mesec dana plačem jer nije mogla da izdrži, nije dočekala da Stefanove ubice odu u zatvor - govori Stefanov otac Nenad za naš portal.

Kaže da oseća da su im je pola srca otišlo sa Stefanom dok druga polovina pokušava da živi i da se izbori sa bolom i teretom. Roditelji ponajviše brinu za Stefanovom mlađeg brata.

- Svojski se trudimo da ga utešimo i pomognemo da zaboravi trenutak kad su mu pred očima ubijali brata, a on nemoćan sa svojih malih šesnaest godina, dok su ga tukla tri mladića istovremeno od 21 godine, a Boga mi, sa kilažom od preko osamdeset kila - kaže Nenad.

- Razarajuća je ovo bol koju kao otac moram da ponesem, kao rak u poodmaklom stadijumu, živim kao po nekoj kazni, boli me, želim da odem a ne mogu. Mnogo se bojim da mu ne zaboravim miris, da mu ne zaboravim glas, i ako krenem jednim korakom napred, da nešto uradim, vratim se dva nazad, strahujući da sam ga nečim povredio, da sam ga izdao - dodaje.

Nenad kaže da se ponekad pita koja je svrha njegovog ostajanja ovde kad mu je pred očima njegovo dete, "prebijeno i ubijeno od strane bahatih i bednih kukavica bez časti".

- Veliki je greh ubiti, oduzeti nečiji život. Veliko je to breme koje treba poneti, ali to je za časne ljude, za one koje imaju svest o tome šta su učinili. Još veći je greh što svojim nepoštovanjem žrtve i lažima kukavički izbegavaju odgovornost, što su zakonom već privilegovani samim tim što mogu da odgovaraju malo. Veliki je greh i propust što se u društvu ne prepoznaje ovaj problem, ova kategorija problematičnih starijih maloletnika. Što Stefanova žrtva nije prepoznata i nije dovela do osvešćivanja u društvu i promene zakona. Da jeste, ne bi nam se desila Dubona i Malo Orašje, a da i ne pričam o streljanoj deci u Ribnikaru. Ne bi bile tregedije sve crnja od crnje - naglašava Nenad.

Foto: Privatna arhiva

Kaže da je, kao roditelj ubijenog deteta, povređen i ljut što roditelji koji tuguju za svojom nastradalom decom počinju da "smetaju društvu, sredini u kojoj žive, što budu napadani od strane baš onih koji su im uništili živote".

- Povređen sam što imaju svakakva prava da se brane, što im je omogućeno da menjaju i angažuju nove advokate i tako odugovlače već predugačak proces. Ljut sam što naša dobra deca prilikom odabira vojnih škola i policije i pored ostvarenih fantastičnih rezultata nisu podobni našem društvu da časno i pošteno ponesu službenu legitimaciju i oružje - kaže on.

Nenad u svojoj tužnoj ispovesti navodi da je mnogo toga što je nepravedno te ne može stati u jedno pismo kao i da ima mnogo toga nedorečenog.

- Nadam da ću preživeti da, ako ne ja, ono moji unuci vide šta će se desiti onima koji su jednom pravedniku oduzeli život. Ne mrzim njih, mrzim zlo u njima. Svojom su me drskošću i hladnokrvnošću naterali da ne osetim grižu savesti kad poželim da im se seme zatre. Nego, kletva i roditeljske suze padnu obično na nevine, a krvlju vezane....- dodaje Nenad.

- Nisu oni uopšte svesni anateme na koju su osudili svoje pokolenje. No, dok bude volja Božija i po njegovoj pravdi očekujemo i pravdu na ovozemaljskom sudu gde čekamo odluku Apelacionog suda koja se odnosi na dvojicu optuženih, Bojovića i Pandurevića, sada u maju i nadamo se da će sud prepoznati koliko je važno kazniti prestupnike maksimalnom kaznom baš iz razloga da nam se ne ponove ovakve tragedije i da više ne padne nekom na pamet da se lati pesnice i šutiranja nemoćnih u glavu. Uporedo sa tim čekamo i potvrdu Višeg suda u Smederevu, a koja se odnosi na optuženog Predraga Stoiljkovića, koji se tereti za nasilničko ponašanje i koji je prvostepeno osuđen na kaznu zatvora od 2 godine i osam meseci - zaključuje Stefanov otac.

(Telegraf.rs)