Šta se dešava sa DNK kada prođe mnogo vremena od momenta smrti: Dve osobe su tad ključne u identifikaciji

Profesor genetike na medicinskom fakukltetu Oliver Stojković izjavio je danas da biološki tragovi, koji se zateknu na nekim predmetima izvršenja krivičnog dela ili na nekom mestu zločina, mogu da se nakon DNK analize povežu sa nekom konkretnom osobom, ali je napomenuo da to nije uvek apsolutno pouzdano.

"U postmortalnom periodu, od momenta smrti pa kasnije, telo se raspada pod dejstvom onih gljivica i bakterija koje mi inače za života imamo u svom organizmu. To truljenje tela dovodi i do propadanja biološkog materijala", rekao je on za Tanjug.

Stojković, koji je objasnio da je DNK molekul, pojednostavljeno, jedna hemikalija koja postoji u organizmu čoveka, predstavlja nasledni materijal, isti je u svim delovima našeg tela i ne menja se tokom života, ali ni nakon smrti.

"U tom smislu DNK analizom, odnosno analizom tog molekula iz bilo kojeg tkiva, telesne tečnosti ili telesnog ostatka koji se pronađe na mestu zločina, mi možemo da vidimo da li su neka dva tkiva poreklom od iste osobe", rekao je on.

Profesor Stojković koji radi i u Institutu za sudsku medicinu rekao je i da je osnovna delatnost instituta, ali i zadatak svake obdukcije utvrđivanje identiteta tela.

Međutim, kako je dodao kada od momenta smrti do momenta pronalaženja tela protekne neko vreme i kada sudski lekari, nakon pregleda i obdukcije tela ne mogu da utvrde njegov identitet, tada se DNK analizama on ustanovljava.

"DNK analizama se može ustanoviti identitet osobe čije je telo pronađeno. To se najčešće i po pravilu radi poređenjem sa srodnicima. DNK je nasledni materijal i mora da se poklapa sa roditeljima, odnosno sa osobama koje su u prvom stepenu srodstva sa majkom i sa ocem", rekao je on.

Prema rečima Stojkovića, oko 100 pikograma, što je bilioniti deo grama molekula DNK, potrebno je da bi dobili potpuno tačan i precizan rezultat DNK analize.

On je dodao da biološki tragovi krvi, ako su u količinama koje su dovoljne za analizu i čuvaju se na način koji onemogućava propadanje, odnosno od toga da ne dođe do bakterijskog ili gljivičnog zagađenja, mogu ostati u stanju podobnom za analizu i veoma dugačak vremenski period, čak i više od 100 godina.

Veoma često tela koja su nađena u prirodi na Institut za sudsku medicinu stižu u stanju podmaklih truležnih promena, ali i sa vidljivim tragovima ugriza različitih životinja koje su se njima hranile, rekao je Stojković.

- Ali i spoljašnja visoka temperatura omogućava bujanje bakterija, gljivica i svega ostalog drugog živog sveta koji uništava našu DNK u prirodi", rekao je on.

Stojković je naveo i da Srbija ima DNK bazu podataka i, kako kaže, taj nacionalni DNK registar je poveren na čuvanje i obradu policiji.

Prema njegovim rečima, postoje i druge privatne DNK laboratorije koje imaju sopstvene manje baze podataka.

(Telegraf.rs/Tanjug)