Ubistvo Jelene Marjanović i posle osam godina pod velom misterije: Oružje nije pronađeno, Zoranu se opet sudi

Pevačica Jelena Marjanović ubijena je pre tačno osam godina, a slučaj njenog ubistva i dalje je pod velom misterije. Njen suprug Zoran Marjanović prvostepeno je osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, ali je odlukom Apelacionog suda ta presuda ukinuta i slučaj je vraćen na ponovno suđenje zbog nedostatka dokaza.

Vest o ubistvu Jelene Marjanović je pre osam godina odjeknula kao bomba, a interesovanje za slučaj ne prestaje ni danas. Zoran Marjanović je od prvog dana bio glavni osumnjičeni.

Preporučujemo

Tog po Jelenu kobnog 2. aprila 2016. godine, sa suprugom Zoranom i ćerkom otišla je na nasip u Borči. Prema rečima svedoka, krenula je da trči, a on je odmah krenuo za njom. Prema navodima optužnice, "navukao" ju je da se spusti u podnožje nasipa, na samom kanalu, koje sa ulice nije vidljivo, te je to, samim tim, bio "idealan" teren za ubistvo. Dete je, navodno, ostalo na delu nasipa sa kog se ništa ne vidi od drveća.

Zločin je "doživeo" nekoliko verzija, a ono što se sigurno zna je da je Jelena nestala oko 15 sati dok je trčala nasipom u borčanskom naselju Crvenka. Njen suprug je tada rekao da je nakon Jeleninog trčanja trebalo da odu kući, a potom da poseti bolesnu majku Zoricu, koja je živela u Borči. Umesto toga, 3. aprila je pronađeno njegovo telo.

Zoran Marjanović je nastanak prijavio 2. aprila nešto pre 20 sati, posle čega je policija otpočela potragu. Najpre je pronađen Jelenin mobilni telefon, a potom i njeno telo. Obdukcija je pokazala da je ubijena između 16.30 i 17 sati tupim predmetom, kojim joj je zadato oko 20 udaraca po glavi i telu, kao i da se mesto zločina nalazi na oko 50 do 100 metara od mesta na kom je telo naposletku pronađeno.

Po prvim informacijama, pevačica je oteta i ubijena na nasipu. Zatim se pojavila verzija da je usmrćena sa jedne, a zatim bačena u kanal sa druge strane nasipa. Jedna od verzija je bila i da je oteta na nasipu, strpana u automobil u kom je ubijena izvan Borče, a zatim bačena u kanal. Spominjalo se i da je Jelena bila živa kada je bačena u kanal sa žabokrečinom, jer joj je tokom obdukcije nađena voda u plućima.

I sumnja na to ko bi mogao da bude ubica menjala se iz dana u dan. Svaki biciklista, čovek sa štapom, vozač plavog karavana postao je sumnjiv. Tokom istrage je saslušano više od 300 svedoka, a cela Zoranova porodica poligrafski je testirana.

Oružje nikada nije pronađeno

Optužnica navodi da je Zoran iskoristio poverenje svoje supruge i činjenicu da nije očekivala da će da je napadne, te da ju je "besomučno udarao u potiljak metalnom šipkom koju je znao gde treba da sakrije, a da nikada ne bude pronađena".

- Svirepost ubistva dokazuje se upravo navedenim veštačenjem Komisije veštaka, kojim je utvrđeno da je ubistvo izvršeno na grozan način, koji izaziva gnušanje okoline, kao i zbog činjenice da je Jelena ubijena uz nanošenje velikih fizičkih i psihičkih bolova i patnje i to dok je bila pri svesti, pa sve do gubitka svesti tek u samom kanalu. Žrtvi je pričinjen bol i nepotrebna patnja koja prevazilazi patnje koje prate svako lišavanje života, dok izvršilac hoce da je ubije na svirep način, pa čak i da uživa u tome - navedeno je tada iz Tužilaštva.

Nagađanja po pitanju oružja bila su razna. Policija je na nasipu, u blizini mesta na kom je pronađeno telo, iskopala 10 predmeta koji su poslati na veštačenje. Pronađeni su tesarski čekić, šrafciger, ključ za točkove, kao i kamenje različitog oblika, koje je tada poslato na analize da bi se, na osnovu povreda na glavi i telu, utvrdilo da li je napadač neki od tih predmeta koristio tokom izvršenja ubistva.

Misterija oružja ipak je, naposletku, ostala nerešena.

Nestao signal telefona

Signal Zoranovog telefona izgubio se u 16.38 sati, dok se vratio u 17.04. Do danas veštaci za telekomunikacije nisu objasnili šta je Zoran uradio kako se njegov telefon ne bi pojavljivao na baznim stanicama.

Deset minuta nakon što je njegov telefon ponovo registrovan, kamera ga je snimila kako sa ćerkom ide iz smera od mesta na kom je ubijena Jelena.

Tužilaštvo tvrdi da je susret Jelene i Zorana oko 17 sati na otvorenom prostoru u zoni mesta kritičnog događaja "bio neizbežan". Istakli su da je "evidentno da je Zoran više puta zvao suprugu telefonom iz zone esta ponovnog uključenja na mrežu". On je potomp ozvao brata i to pre nego što su kamere registrovale njegov prolazak prema rampi Šljunkara.

Ukinuta presuda

Marjanović je u julu 2022. godine osuđen na 40 godina robije, ali je odlukom Apelacionog suda koja je doneta u oktobru prošle godine, ta presuda je ukinuta i slučaj je vraćen na ponovno suđenje.

Pripremno ročište održano je 14. februara, a Marjanović je u Palatu pravde došao sa slobode, s obzirom na to da mu je Apelacioni sud 3. oktobra ukinuo pritvor.

Slučaj je vraćen na ponovno suđenje jer su, prema mišljenju Apelacionog suda, razlozi kojima je obrazložena presuda nejasni i nerazumljivi. Navedeno je i da su "izostali razlozi o odlučujućim činjenicama", imajući u vidu da prvostepeni sud u izreci presude navodi da je Marjanović suprugu lišio života na svirep i podmukao način, a da pritom nije navedeno kako se došlo zaključka da je ubistvo izvršeno na svirep način, dok se podmuklost opisuje u tome da je ugasio mobilni telefon.

Apelacioni sud je takođe naveo da prvostepeni sud nije naveo kako se trag krvi Jelene Marjanović pronađen u porodičnom automobilu dovodi u vezu sa ostalim dokazima.

Sud je prihvatio nalaze i mišljenje veštaka, a onda dao sopstvenu ocenu u pogledu traga krva na grani u blizini nasipa i doneo zaključak da bi na odeći Zorana Marjanovića morali da se nađu tragovi krvi, navodeći da sudski veštak koji je biolog - genetičar nije kompetentan da se o tim tragovima izjašnjava, kao i da sudski veštaci medicinske struke izvode pogrešan zaključak da je krv na granama neposredno iznad traga okliznuća "najverovatnije naneta od strane izvršioca". Sud nije uzeo u obzir to da je veštak istakao da trag krvi nikako nije mogla da ostavi Jelena, već da je on "sasvim sigurno naneo napadač nakon izlaska iz kanala".

Na taj način je sud, koji je prvobitnoprihvatio mišljenja veštaka i njihove zaključke, te zaključke zamenio svojim mišljenjem, za šta nije bio ovlašćen. Sud je, ukoliko je imao sumnje, morao da odredi novo veštačenje.

Kada je u pitanju gašenje mobilnog telefona, sud je prihvatio nalaz i mišljenje veštaka koji je ostao u ubeđenju i pri iznetom mišljenju da je Marjanović telefon učinio nedostupnim svesno i namerno. Ipak, nije dao jasne razloge na koji način je Marjanović telefon učinio nedostupnim - da li je izvadio karticu, ručno izabrao neku drugu mrežu te je telefon postao nevidljiv za mrežu kojoj pripada ili koristio aluminijumsku foliju kao prepreku za prijem signala. Sve to je veštak naveo kao mogućnosti, a ne kao nesporno utvrđene činjenice.

Marjanović je na ponovljenom suđenju rekao da ne želi ponovo da iznosi odbranu, niti da odgovara na bilo kakva pitanja jer je "sve već ispričao"

(Telegraf.rs)