"Sa mnom nema šale i zezanja": Optuženi Uroš Blažić ispričao zbog čega je ubio devet, a ranio 12 osoba

Uroš Blažić optužen je da je u selima Dubona i Malo Orašje ubio devetoro ljudi, a pokušao da liši života još 20, od kojih je ranio 12. On se nalazi u pritvoru i očekuje se da će mu uskoro početi suđenje.

Prema našem zakonu može dobiti najviše 20 godina robije jer je masakr počinio, a nije imao navršenih 21 godinu.

Išao sporednim putevima

Auto mu se zaglavio u blatu šumskog puta, na raskrsnici "Kruška". On odlučuje da ostavi vozilo, ali sa sobom je poneo pušku, dve bombe i pištolj, dok je u automobilu ostavio kumulativnu minu, okvire automatske puške i pištolja. Posle izlaska iz auta, nakon 50 ili 100 metara pređenog puta, bacio je mobilni u rastinje da ga policija ne bi locirala preko njega.

- Tog dana sam preko telefona komunicirao sa više ljudi. Dok sam kod kuće punio okvire automatske puške, pozvao me je drug i rekao mi je da će neko da dođe da me ubije od batina, da su to ozbiljni ljudi "iz nekog vrha", ne znam da li je bio državni ili kriminalni milje, a sve zbog toga što sam navodno ja neku devojku otpratio sa društvenih mreža. Pitao sam koja je to devojka, a on mi nije odgovorio, samo je rekao da pripazim. U tom trenutku su krenule da mi naviru misli, šta sam ja kome dužan da mene neko u očevoj kući bije, maltretira. Svestan sam da više ne bih mogao da živim posle takvog srama - rekao je.

Sa automatskom puškom i torbicom u kojoj su bile dve bombe je krenuo od spomenute raskrsnice, skrenuo desno i išao oko 50 metara asfaltnim putem, a potom skrenuo levo i zakoračio u livadu. Oko njega su, ispričao je, bile kuće, rastinje i ograde, a on se kretao pravo, osim kad je nailazio na prepreke koje je morao da obilazi. U jedno momentu se izgubio, a sve zbog toga što nije hteo da se kreće glavnim putem da ga ne bi pronašli policijski službenici. Imao je nameru da dođe do auto-puta i da ode do beograda. Nije imao jasan plan kuda će da ide. Hteo je da se sakrije, ali nije imao ideju gde tačno, cilj mu je bio da pobegne što dalje.

- Mislim da sam hodao oko pola saata i u jednom trenutku sam odlučio da bacim pušku jer sam bio svestan da treba da izađem na put, a posle i na auto-put, da ne bih upadao ljudima u oči. Mislio sam da sam izašao na glavni put, ali se radilo o sokaku. Video sam vozilo ispred jedne kuće. Bilo je parkirano, otključano, a ključ je bio u kontakt bravi. Ukrao sam ga i njima otišao do naplatne rampe Mali Požarevac. Izašao sam iz auta i krenuo peške ka naplatnoj rampi, a pištolj sam slučajno ostavio u autu. Zaboravio sam ga jer više nisam imao nameru da ga koristim - dodao je Blažić.

Kidnapovao taksistu i putnicu

U blizini naplatne rampe video je veliki broj policijskih vozila, ali ipak je krenuo ka njima, odnosno ka naplatnoj rampi, sa namerom da uđe u nečiji automovil i da se na taj način "spase i ode odatle". Video je taksi vozilo koje čeka u redu na naplatnoj rampi i u jednom momentu je ušao na zadnje sedište tog vozila, ne gledajući da li u njemu ima putnika. Taksisti je, kako je ispričao, rekao da vozi i da će sve da bude u redu ako ga budu slušali, inače će da se raznese bombom.

- U jednom trenutku sam bombu držao u ruci, pa onda u krilu. U toku vožnje smo ušli u dublji razgovor. Putnica u taksiju je rekla da je trudna, da je u trećoj nedelji i da ide u mesto kod Uba. U tom momentu sam bio skroz normalan i svestan svega što se dešavalo. Osećao sam nenormalnu grižu savesti i obećao sam im da ću da ih zaštitim ako bude potrebno, da im ništa ne fali, jer su mi u tom trenutku spasili život. Ja sam pristao da taksista prvo odveze devojku kako ne bi doživela stres, pošto je bila trudna. Zamolio sam je da ništa ne priča i ona mi je obećala. Znam da sam joj spomenuo da sam imao konflikte, rekao sam da sam pucao na ljude i da su stradali - ispričao je optuženi za ubistvo.

Rekao je da su odvezli devojku, a onda nastavili put ka selu Vinjište kod Kragujevca. Dodao je da je put trajao dugo, oko dva i po sata, i da ga je taksista ostavio u samom selu. Kuća njegovog ujaka udaljena je 200 metara od mesta na kom je izašao iz taksija. Objasnio je da njegov ujak, koji živi u Vinjištu, ima farmu i da je znao da svi žive u jednoj porodičnoj kući, a da u drugoj, u kojoj su ranije živeli, niko ne živi. Rekao je da on u samu kuću nije ulazio, već da je otišao u kokošinjac.

- Nikome se nisam javljao, niko nije znao da sam došao. Ja sam pretražio taj kokošinjac da vidim šta ima u njemu i na tavanu sam našao dve bombe, iste kao dve koje sam već imao kod sebe i automatsku pušku "šmajser" za koji ne znam da li je bio u ispravnom stanju. Delovao je zarđalo. I bombe i "šmajser" su bili u gredama i bili su u sanduku od municije, a bilo je i municije, ali ne za taj kalibar kakav je bio "šmajser". Ja sam, inače, ranije dolazio kod ujaka na slavu, rošendane, ali od Svetog Luke 2022. godine nisam bio u toj kući. U kokošinjac sam ulazio, ali se po tavanu nisam peo. Ja sam u jednom momentu zaspao. Bio sam samo u majici jer sam duks prethodno bacio. Bilo mi je vruće i znam samo da me je probudila vika: "Specijalne antiterorističke jedinice, policija". Otvorio sam vrata kokošinjca, video ih i predao se - rekao je Blažić i dodao da prema njemu nije primenjena nikakva sila, niti bilo koji drugi vid zlostavljanja ili fizičkog mlatretiranja.

Ponovio je da je sve uradio da bi zaplašio meštane i pokazao im da "sa njim više nema žale i zezanja" i dodao da je shvatio da je u tom trenutku pogrešno razmišljao.

- Nisam imao s kim da popričam, da mi da neki savet. U ovom momentu bih sve drugačije uradio, odnosno ne bih uradio ništa od onoga što jesam. Tek kada sam uhapšen, neko od policijskih službenika mi je rekao da je narod nastradao i pitao da li sam normalan, šta sam to učinio. Rekli su mi da sam ubio osmoro ljudi i da je više ljudi ranjeno. Ja se sada osećam zgroženo i užasno zbog toga i kajem se zbog toga što sam uradio. Najiskrenije se kajem što sam zavio u crno mnoge porodice, meni je neizmerno žao - zaključio je Blažić u svom iskazu pred tužilaštvom.

(Telegraf.rs)