"Puška je bila podešena na rafaljnu paljbu, nisam čuo jauke mladića": Objavljujemo ceo iskaz optuženog Blažića

Uroš Blažić optužen je da je u selima Dubona i Malo Orašje ubio devetoro ljudi, a pokušao da liši života još 20, od kojih je ranio 12. On je u tužilaštvu priznao krivično delo i dao je detaljan iskaz.

Blažić je na početku iznošenja odbrane ispričao da je njegova porodica "bespravno isterana iz stana" i da je njegovom ocu "samo saopšteno da mora da se iseli iz tog stana i da nema više prava da boravi u njemu iako je to stan njegovog ujaka, jer će u protivnom da dobije otkaz".

Preporučujemo

- Ja sam to u to vreme shvatio kao ogromnu nepravdu prema njemu i porodici, osećao sam se zgroženo. Tu smo moj brat, koji je stariji od mene 10 godina, i ja odrastali, tu su me vezivale najlepše životne uspomene. Posle toga smo otišli u Mirijevo, gde smo izvesno vreme bili podstanari. Nas četvoro smo živeli u jednosobnom stanu. Mislim da sam tada bio prva ili druga godina srednje škole i tamo sam ostao do završetka srednje škole. Nakon toga, moj otac je kupio kuću u Šepšinu, mislim da je to bilo 2010. godine i u tu kuću nije ulagano ništa do pre dve godine, kada sam ja odlučio da se bavim poljoprivredom i iz porodične kuće koja se nalazi u Donjoj Dunoi prešao sam da živim u voj kući na Varovnici. Otac, rat, majka i sinovac ostali su da žive u dedinoj kući - ispričao je Blažić u tužilaštvu.

Dve godine pre zločina živeo je u kući u Varovnicama i, kako je ispričao, izdržavao se sopstvenim radom, prodajom poljoprivrednih proizvoda, radio je dostavu hrane u Beogradu, a roditelji su mu pomogli da sredi kuću i povremeno ga posećivali.

- Kuća u kojoj živim ima podrum, prvi sprat, tri sobe i potkrovlje. Nakon otprilike dve godine, odnosno negde u proleće 2021. godine i u jesen iste te kodine, na tavanu, pod daskama, pronašao sam automatsku pušku "kalašnjikov". Bila je prekrivena staklenom vunom. Pretraživao sam na društvenim mrežama i video da se radi o tom modelu proizvodnje "Zastava". Pronašao sam i kumulativnu minu, dveručne bombe "kašikare", bila je i veća količina municije za kalibar 7,62 milimetra, samo što su neki bili veći, a neki manji. Našao sam i neki manji pištolj "tetejac", siguran sam da je imao broj na njemu. Bio je i pištolj koji izbacuje svetleće metke - dodao je.

U podrumu vežbao pucanje

Blažić nikoga nije obavestio o oružju koje je pronašao, pa ni oca koji je vojno lice, a to je objasnio time što "nije želeo da bude krivično odgovoran i da ide na robiju, da se ne pomisli da je on to kupio i da stavlja to oružje u neku distribuciju i dalju prodaju". Naveo je i da povremeno voleo da ide u streljanu i naveo u koju je streljanu išao kako bi vežbao pucanje.

- Inače sam, u podrumu kuće, takođe pucao iz pištolja i automatske puške, pucao sam u metu, u džak sa peskom. Kod mene u kuću je dolazio drugar koji je povremeno pucao sa mnom u metu. Verovao je da za taj pištolj imam dozvolu. Ja sam ga uverio u to, strahujući da će da me prijavi policiji. Inače, ja u toj kući nisam pravio neke žurke, niti bilo šta slično, živeo sam skromno, nikad raskalašno. U toj kući sam slavio slavu sa porodicom i familijom 20. januara 2023. godine. U tu kuću je dolazila moja devojka, sa kojom sam se zabavljao od avgusta do decembra 2022. godine - rekao je Blažić.

Uroš Blažić; Foto: MUP

Kako je naveo, on se u selu ni sa kim nije prisno družio, nije izlazio po kafanama i kafićima, a povremeno je voleo da igra fudbal sa drugovima. Naveo je da je čak igrao fudbal sa određenim ubijenima i da je imao površne kontakte sa mladićima koje je ubio u Malom Orašju.

- Mislim da sam se sa jednim od lica za koje ste mi pročitali da je mrtav vozio na mom motoru prošle godine. Ja se nisam družio ni sa kim iz Malog Orašja, nisam odlazio kod bilo koga ko živi u tom selu. Uopšteno gledano, nisam imao lepo mišljenje o meštanima, ali ni oni nisu imali dobro miljenje o meni i mojoj porodici. Mislim da su bili ljubomorni na mog oca, majku, na mene, zato što se družim sa poznatim ličnostima koje su bile u rijaliti programima, zbog toga što vozim motor, dobra kola, zbog prisustva lepih devojaka i slično. Ja sam u njihovom ponašanju osećao podsmeh - dodao je.

Ispričao je da se sve to "pojačavalo jer je podigao lestvicu više" u odnosu na svoj i život onih koji su se u selu redovno bavili, kao i činjeniu da se druži sa poznatim ličnostima.

- Meštani su stvarali zaveru protiv mene, to mi je preneo jedan maloletnik još prošle godine. Da se skupe ljudi iz sela, nije ih imenovao, i da me prebiju od batina. Mislim da ih je možda i imenovao, ali ja sam zaboravio ko je tačno bio. Prisećam se i dešavanja od pre više godina kada su mi napadali starijeg brata koji je tada bio sa decom i govorili su da nam je otac sve nakrao i da je kriminalac, da je stekao imovinu na taj način, iako je čovek prolio krv na ratištima za ovu državu, uništio svoje mentalno zdravlje, a koje se i dalje odražava na ukućane. Sve to jer je postao vojni beskućnik i živi kao posdstanar, a imao je svoj stan. To sve nisam mogao da shvatim ni da dozvolim - rekao je Blažić pred tužiocem.

Blažić je rekao da je "sve to gledao od malih nogu kao nepravdu i tugu" i da se nepravda društva reflektovala na njega. Zbog svega je, rekao je, osetio bes.

- Za sebe mislim da sam svoj čovek, nemam idole kojima se divim i neke posebne vrednosti kojima stremim. Pravoslavac sam, Srbin, hrišćanin, nikakve poroke u životu nemam, ne konzumiram cigarete, niti alkohol. Ne znam što su svi bili tako ljubomorni i zavidni prema meni. Ja do 4. maja nisam ni pomišljao da se osvetim meštanima. Tog dana jesam jer sam u poslepodnevnim satima svratio u školsko dvorište u Duboni. Bio sam kod male kapije, a bilo je neko društvo i čuo sam da pričaju loše o meni, odnosno o mom ocu - da je kriminalac, da je kupio kola, kuću i motor od toga - dodao je.

Otišao po oružje

On je rekao da nije prišao mladima u školskom dvorištu, nije se upuštao u razgovor sa njima, ali je "osećao bes kao nikada do tada". Odlučio je da "nešto mora da se desi kako bi im pokazao da ne može tako sa njim". Mislio je, kako je ispričao, da će "sutra da dođe neki drugi Uroš, koji se neće uklapati u društvo" i da ne smeju da ga ismevaju, vređao i omalovažavaju.

- Tada sam na tom mestu bio "mercedesom", koji se vodi na mog oca Radišu Blažića. Sa tog mesta ja sam odmah otišao kući i uzeo sam automatsku pušku, pištolj, bombe i municiju. Napunio sam, ne mogu da se setim svih detalja, mislim tri okvira za automatsku pušku i dva za pištolj. Na umu mi je bio bes, pitao sam se što je to mene Bog prokleo da ne mogu da živim mirno, da imam spokoj i da dokažem svim ljudima da ubuduće ne mogu više tako sa mnom i sa mojom porodicom - rekao je Blažić.

Automatsku pušku i pištolj je držao na sedištu suvozača. Prošao je pored školskog dvorišta u Duboni i video mlade u njemu. Rekao je da su se smejali, da mu se nisu obraćali jer je bio u automobilu. Među njima je video neke koje poznaje i neke koje ne poznaje. Nije se zaustavio, već je otišao u Malo Orašje da, kako je rekao, razmisli.

- Prošao sam i pored spomenika, video sam više lica. Nešto su dobacivali. Shvatio sam da su alkoholisani. To sam sad shvatio, tada ne. Prošavši pored njih, ja sam okrenuo vozilo, otišao sam do centra sela, gde nije bilo nikoga. U povratku sam se zaustavio paralelno sa putem, ali ne mogu da se setim tačno svih detalja. Mislim da sam prvo izašao iz vozila bez automatske puške, prišao sam sa namerom da ih pitam što su dobacivali, šta je problem. Jedan dečko, čini mi se s bradom, počeo je opet nešto da mi dobacuje. Nisam mogao dobro da čujem od muzike, bilo je nešto ružno, nisam dobro čuo - dodao je.

"Puška je bila podešena na rafalnu paljbu"

Tada se vratio do automobila i uzeo automatsku pušku. Rekao je da misli da je puška već bila podešena na rafalnu paljbu i dodao da se "tako zadesilo".  Pucao je ka mladićima koji su kod spomenika ranije slavili Đurđevdan zbog predstojećih dana žalosti zbog masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

- Sada se svega sećam kao kroz maglu, zacrnilo mi se i ne znam da sam ispalio prema tim licima dva okvira iz automatske puške, bili su zalepljeni selotejp trakom. Kundak nisam rasklapao, pucao sam sa boka, polukuka. Nisam video da pogađam bilo koga od njih. Velika je verovatnoća da sam prethodno tim licima rekao da legnu. Znam da sam u pucanju išao i do samog spomenika. Nikoga nisam "overio" tako što bih u njega pucao dok leži na zemlji, a znam da sam nekoliko hitaca ispalio u vazduh da bih ispraznio okvir i da nemam više municije u puški. Tako da je moguće da su neke čaure pale kod spomenika. Ja koliko sam video, svi su ostali da leže na zemlji, možda je neko pobegao, a da ja nisam video. Znao sam da ima živih, ali nisam čuo njihove jauke, niti da zapomažu - prepričao je Blažić.

Posle pucnjave vratio se u automobil i vratio se ka Duboni. Na jednoj kapiji je video četiri osobe koje su nešto brusile. Uzeo je pištolj, a rekao je da ne zna da li ga je repetirao ili je metak već bio u cevi. Prišao je muškarcu kog je poznavao na tri ili četiri metra razdaljine, prešao put i bez reči ispalio ceo šaržer ka ljudima. Rekao je da su svi stajali u grupici, da je nanišanio u njih držeći pištolj u visini ramena, a video je i da u jednom momentu iz kuće izlazi čovek u crvenoj majici.

- Mislio sam da je naoružan i pucao sam ka njemu, ali ne znam da li sam ga pogodio. Nisam video da li sam pogodio bilo koga od njih. Nisam ni gledao u koji deo tela pucam, pištolj je samo bio okrenut ka njima. Video sam da su svi oni pali na zemlju, osim onog u crvenoj majici. To je sve trajalo minut. Još sam bio pod dejstvom adrenalina i nastavio sam ka školskom igralištu osnovne škole. Auto sam zaustavio nasred ulice u svojoj traci, stavio sam nov okvir u automatsku pušku i krenuo da pucam u pravcu grupice ljudi koja je tu bila. Oni su sedeli na dve klupice. Siguran sam da je bila pojedinačna paljba, a ne rafalna - dodao je optuženi.

Rekao je da nije pojedinačno video ko se nalazi u dvorištu i da nije video da je na klupi bila devojčica, da nije ni u koga zagledao. Dodao je da niko nije bežao i da im je više puta rekao da legnu na zemlju, ali da ga niko nije poslušao.

- Namera mi je bila da ih nateram da se izvine. Međutim, oni su gledali sa nevericom. Neko se smejao, a sigurno su nešto i rekli. Mislim da su rekli: "Pomeri to". Puška je bila uperena ka njima, a ja sam više puta rekao da legnu. Nakon toga sam "mercedesom" otišao dalje, u nameri da izbegnem policijske službenike i da ne dođem sa njima u konflikt, da me ne likvidiraju jer sam bio naoružan i možda misle da ću da izvršim još neko delo. U tom trenutku sam samo hteo da ostanem živ - pravdao se Blažić.

(Telegraf.rs)