"Bio sam vezan lisicima za krevet, nuždu sam vršio u kanti": EKSKLUZIVNA ispovest otetog Miloša Jakovljevića

Pod pseudonimom Sandra Savić, devojka zanosnog izgleda javlja se tada osamnaestogodišnjem Milošu Jakovljeviću (32) iz Beograda u želji da ga poveže sa drugaricom koja nema društvene mreže, a kojoj se navodno on sviđa. Predlaže mu da dođe ispred Srednje grafičke škole na Novom Beogradu gde se sastaju, a onda im prilaze mladići koji se predstavljaju kao policajci. Ovako počinje priča o filmskoj otmici usred Beograda.

Tada srednjoškolac Miloš Jakovljević u nameri da se upozna sa devojkom koja mu iz dana u dan uporno piše da se sastanu, odlazi sa drugom Petrom do svoje škole na Novom Beogradu gde zatiče devojku koja ne liči na onu sa fotografije fejsbuk profila.

- Ona se predstavila kao drugarica od te devojke sa fotografije i rekla je da treba da obuje druge cipele jer je te žuljaju i da ja krenem sa njom, a da drugar sačeka tu drugu devojku sa fejsbuka koja malo kasni. Krenuo sam sa njom nekih pedesetak metara, čisto da sam van vidokruga mog drugara, kada su nam prišli policajci u civilu od kojih je jedan odmah izvadio značku. U tom trenutku njoj u dekolteu pronalaze paketić belog i shodno situaciji znao sam odmah da sam i ja osumnjičen - podseća se Miloš podmuklog scenarija otmice koja je tada počela.

U civilnog "punta" kojim su se dovezli do njih, policajci smeštaju Miloša i devojku i odmah im oduzimaju mobilne telefone. Kako Miloš pre ovoga nije imao kontakt sa policijom nije ni znao da policija mobilne telefone oduzima u stanici, pa mu nije ni bilo čudno što su i njemu i devojci telefone oduzeli u toku vožnje.

Policajac mu stavlja lisice i tera ga da uđe u gepek 

- Tada odlazimo do nekog groblja gde je ona trebala da pokaže tog glavnog dilera odakle ona uzima tu robu. Izašla je sa jednim od njih dvojice, a ja sam ostao sa drugim. Nakon pet minuta taj koji je ostao sa mnom postaje agresivan u smislu da me tera da uđem u gepek da navodno ne bih imao problema ako me vidi taj diler, ali ja sam to odbio. On nastavlja da forsira to da uđem u gepek pod izgovorom da sam osumnjičen i da mogu imati ozbiljnih problema i stavlja mi lisice napred. Ja tada pristajem da ne bih ulazio u dublju raspravu sa njim - priča Miloš koji samo par minuta kasnije saznaje da je otet.

Nakon pola minuta od ulaska u gepek Miloš čuje glasove "Idemo, idemo, idemo", poput scena iz filmova. U tom trenutku on smatra da svi zajedno kreću ka policijskoj stanici, ali nije bilo tako.

- Znam koliki je Beograd i da nam vremenski do stanice treba maksimalno 15 minuta. Kako vreme prolazi sve više mi postaje sumnjiva čitava situacija - priseća se Miloš prvog alarma koji mu je ukazivao da stvari nisu onakve kako su mu prestavljene.

On tada čuje smeh devojke i, svesan da je u opasnosti, pokušava da razvali gepek u čemu i uspeva. Miloš je tada ugledao njive i autoput gde mu je i poslednja nada da nije sve tako crno utihnula.

- Ja razvaljujem i drugi deo gepeka kod drugog štop svetla što su, nažalost, oni čuli. Tada su stali otvoriili su gepek i izgovorili mi rečenicu "Budeš li još jednom lupio, ubićemo te". Ja sam posle tog trenutka prestao da lupam i udaram - priča Miloš kojeg otmičari voze u Sremske Karlovce, ali njemu govore da je u Mađarskoj.

Dušek, kanta i jedan obrok dnevno 

Nakon što su stigli spuštaju mu glavu i uvode u 30 metara dugačak tunel u podrumu jedne kuće.

- Imao sam jedan obrok dnevno, kantu sa poklopcem gde sam vršio nuždu i dušek koji se nalazio na goloj zemlji na kojem sam ležao sedam dana vezan lisicama za kostur nekog kreveta - Milošu panično prolaze dani u mračnom tunela bez ikakvog dovoda svetlosti osim jedne sijalice.

Otmičari mu saopštavaju da su javili njegovom ocu da žele otkup u iznosu od 200.000 evra nakon čega traju pregovori, a kako je Milošev otac odugovlačio sa primoprepdajom jedan od otmičara dolazi na jezivu ideju.

- Jedan od njih, ovaj koji nije policajac, mi govori da će mom ocu morati da pošalje moj prst kako bi mu dali do znanja da su ozbiljni, ali na sreću on na kraju odustaje od tog plana - priseća se Miloš teških momenata koji su iskušavali njegovu psihu.

Oslobođenje nakon 7 dana 

Na kosturu za koji su bile vezane lisice Miloš je video oštećenje i sedmog dana boravka u mračnom tunelu on odlučuje da pokuša da se oslobodi. Tada je pojeo sve ostatke hrane koje je čuvao i pomoću male metalne šipke, polugom, pokušao da se oslobodi lisica koje su bile jako zategnute na njegovoj ruci. Nakon nekoliko iscrpljujućih poteza lisice pucaju, a Miloš pod naletom adrenalina odlučuje da se oslobodi po svaku cenu. Bio je spreman na ekstremne potreze. 

- Pronalazim jednu metalnu šipku kojom se na polugu oslobađam od lisica gde me adrenalin udara i krećem na sve ili ništa. Bio sam spreman na ekstremne poteze i tako sam dalje krenuo da se oslobađam. Prvo sam morao da naučim da hodam i odžavam ravnotežu. Nakon toga pronalazim veću šipku kojom na isti sistem, polugu, razvaljujem vrata. Kada sam izašao popeo sam se na drugi nivo kuće koji nije bio dovršen već u ciglama gde čujem srpski jezik i vidim da u dvorištu pored, dve žene razgovaraju. Alarmiram ih, pitam da li sam u Srbiji i govorim da zovu policiju. One mi tada dopuštaju da uđem u njihovo dvorište, govore da sam u Sremskim Karlovcima i policija ubrzo dolazi - priseća se Miloš trenutka kada se oslobodio tamnice i mračnih umova otmičara.

Susret sa roditeljima 

Sedam dana Milošev život je bio u rukama otmičara. Nije se znalo da li će ga pomilovati ili ubiti. Kroz glavu mu je, kako kaže, proleteo čitav život pa je susret sa majkom i ocem, sa kojim do tada nije bio u dobrim odnosima, sa sobom doneo naboj emocija, i probleme koji su se do tada smatrali velikim bacio u drugi plan.

- Oba su bila vrlo specifična. Ja do tada nisam bio u dobrim odnosima sa ocem, nismo razgovarali uopšte 4-5 godina i tada ga prvi put viđam. Taj susret je bio baš emotivan, nisam znao ni kako da reagujem. Bes što sam imao od ranije je potonuo i nisam više razmišljao o tome šta je bilo, nije mi bilo bitno više. Dok sam sa majkom imao drugačiju vrstu povezanosti što opisuje i naš prvi razgovor nakon mog oslobođenja gde ja nju pitam "majko kako si ti?", a ona meni ne odgvara kako je ona već mene pita "kako si ti?" i tako u krug - opisuje Miloš.

Kazna zatvora za otmičare 

Ukupno šestoro učesnika otmice, pet mladića i devojka, dobilo je kaznu zatvora među kojima je Milošev drug iz detinjstva koji je optužen za tipovanje.

- Dvojicu mladića koji su učestvovali u otmici sam poznavao. Jedan od njih je moj prijatelj iz detinjstva. Kao mali dolazio je u moj stan, sto puta je spavao kod mene tako da je znao sve informacije o meni - priča Miloš o prijatelju koji i dan danas živi u istoj zgradi gde i Miloš pa se često i viđaju, ali na tu temu nikada nisu razgovarali.

Za tipovanje za koje je optužen Milošev prijatelj dobio je kaznu zatvora u trajanju od godinu dana, kao i drugi madić kojeg je Miloš znao iz kraja i sa kojim je išao u osnovnu školu.

Devojka koja se sastala sa Milošem dobila je kaznu zatvora od 5 godina.

Dvojica mladića od kojih je jedan bio policijski službenik i koji su bili glavni u otmici dobili su po između 8 i 10 godina zatvora i mladić koji je finanskijski pomagao u otmici kojeg Miloš nije ni video dobio je kaznu zatvora u trajanju od 3 godine.

Zabranjeno preuzimanje teksta bez pismenog odobrenja Redakcije portala "Telegraf.rs". 

(Telegraf.rs)