"Dok sam ja doručkovao, on je pucao!" Otac Sofije Negić svedočio: U glavi sam čuo samo - "Gotovo je"

Otac Sofije Negić, devojčice ubijene u pucnjavi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", Slobodan Negić svedočio je danas u parničnom postupku koji se vodi protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, kao i njihovog sina. Suđenje je trajalo skoro šest sati, a govorilo je sedmoro roditelja.

Slobodan Negić bio je jedini koji je svoje svedočenje izneo stojeći za sudskom govornicom. On je opisao sreću koja je ušla u njegov život kada se rodila Sofija.

- Krajem aprila 2009. godine smo dobili ultrazvuk na kom je bilo jedno zrno graška. Tada sam Sofiju prozvao Graška. Milanka i ja bili smo mama i tata Graška. Ja sam, ušavši u svet glume, prerano odrastao. Sa Sofijom sam proživeo detinjstvo i odrastanje kako treba. Kad sam je prvi put video, nešto se dogodilo u meni. Prva Sofijina reč bila je tata. Milanka i ja smo bili tim, prijatelji, u podizanju tog deteta. Razveli smo se zbog naših različitosti kada je imala pet godina, a jedini moj zahtev kada smo se razišli bio je da mi se ne ograničava vreme sa Sofijom. Jedini njen je bio da, ako u pola noći osetim potrebu da vidim Sofiju, dođem - ispričao je.

Kako je rekao, Sofija je bila najbolje od njegove supruge i njega.

- Ne kajem se što nisam proveo više pvremena sa njom jer jesam. Sofija je kao mala objasnila razliku između tate i oca. Rekla je da je otac staratelj, a da je tata titula koja se zaslužuje. Ona je pisala tata sa velikim t i ja sam na to ponosan. Imao sam operacije kičme, bilo mi je taško. Tada mi je rekla da mi svi pomažu jer ne odustajem i da sam ja njen heroj. I danas se vodim time. Heroji ne odustaju - dodao je.

"Dok sam ja doručkovao, on je pucao"

Da se u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 3. maja dogodila pucnjava javila mu je bivša supruga Milanka. Drugarica njegove ćerke javila je da je videla da je Sofija ranjena pored toaleta u školi. Išao je u bolnice dok je Sofijina majka bila ispred škole.

- U međuvremenu sam saznao da ima osmoro ubijenih. Milanka je javila da Sofije nema. Onda me je pozvao policajac kom sam ostavio broj telefona u Urgentnom centru. Uputio me je u policijsku stanicu. Portir u policijskoj stanici me je gledao zaleđeno. Kada sam video njegov pogled, znao sam da nije dobro. Kad su nam saopštili šta se dogodilo, u glavi sam čuo samo: "Gotovo je". Ipak, otišli smo u kliničko-bolnički centar jer smo čuli da je tamo devojčica koja je ranjena u ruku i pomislili smo da je to možda Sofija. Ipak, nije bila tamo - ispričao je.

Njegova ćerka išla u odeljenje VII4. Slobodan je ubeđen da je ona krenula da vidi gde je dečak iz drugog odeljenja koji joj se dopadao. Takođe, ubeđen je i da ona nije istrčala iz toaleta jer se uplašila, već zbog toga što je želela da vidi šta se u školi dešava.

- Dok sam ja doručkovao, Sofija je izašla do toaleta i tada je on iz tatinog pištolja pucao u nju. Tu je bio kraj. Ponekad dođe dan kad ne plačem. Jako je teško suočiti se sa realnošću da je dečak od 13 godina sa tatinim pištoljem ubio devetoro dece i čuvara škole. I ja sam pomišljao kakvi su to ljudi koji kažu da se ne osećaju krivim. Onda sam zamislio da je Sofija uzela moje oružje, da sam je, umesto u park, vodio u streljanu, da je ona ubila 10 osoba. Pomislio sam da bih ja otišao sam i rekao da, šta god ljudi kažu, to neka mi se dogodi. Ja ću nastaviti da se borim iz poštovanja prema svom detetu i jer sam ja bio njen heroj - dodao je.

On je istakao da biti roditelj deteta koje je izvršilo zločin "stravično samo po sebi".

- Ljudi koji se ne osećaju krivim nisu psihički zdravi. Voleo bih da vidim javno psihijatrijsko veštačenje roditelja, ali i deteta - zaključio je.

Advokatica Kecmanovića dobila opomene

Punomoćnica tužene porodice Marina Ivelja je na početku današnjeg ročišta zatražila spajanje dva parnična postupka, kao i prekid postupka.

- Ovde su enormni troškovi. Vrednost movine tužene porodice je 598.500 evra, dok će se javnom prodajom dobiti i manje. Ovi postupci su za porodice stradalih beznačajno mali, mizerni i iracionalni za njihovu bol. Ovo nema smisla. Imovina ne može da pokrije čak ni jednu porodicu - rekla je Ivelja.

Istakla je da tuženi "nose teret i odgovornost i osećaju bol".

Ivelja je dva puta opomenuta od strane suda zbog priče o novcu.

- O memorijalnom centru i drugim stvarima možete da se dogovorite van ročišta. Ako ne možete da priđete porodicama, znači da nisu za dogovor van sudskog postupka - rekla je sudija.

Ivelja je potom govorila i o dokazu u vidu video i foto materijala, koji je želela da priloži, a tiče se dozvole koju je dečaku navodno obezbedio streljački klub Partizan, zbog čega su, kako je rekla, roditelji mislili da je dečaku dozvoljeno da odlazi u streljanu i dodala je da je on tamo bio samo tri puta. Tražila je i da se za svedoka pozove sekretar Streljačkog saveza Srbije Nenad Petković.

Punomoćnik porodica stradalih Ognjen Božović, rekao je da bi o spajanju postupaka morao najpre da razgovara sa klijentima, ali da za prekid postupka nema osnova.

Sudija je odbila dokazni predlog punomoćnice Kecmanovića, kao i predlog za saslušanje svedoka.

Na današnjem ročištu su, osim Slobodana Negića, svedočili Bojan i Marija Asović, Dragan i Nina Kobiljski, Dragana i Branko Anđelković, dok je svedočenje Milanke Negić ostavljeno za sutra, kada će svedočiti i braća i sestre četvoro ubijene dece, a njihova svedočenja biće zatvorena za javnost.

Iako je prvobitno trebalo da na sutrašnje ročište budu pozvani Miljana i Vladimir Kecmanović, oni će svoje iskaze da daju na nekom od narednih suđenja.

(Telegraf.rs)