VJT: Na području Beograda od 1. januara do 31. decembra 2023. godine zaposlena je 71 žrtva porodičnog nasilja

Na području grada Beograda od 1. januara do 31. decembra 2023. godine zaposlena je 71 žrtva porodičnog nasilja, čime je nastavljen proces njihovog zapošljavanja u skladu sa doslednom primenom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Od ukupno 425 nezaposlenih žrtava porodičnog nasilja, devet njih su osobe muškog pola, a 416 ženskog pola.

Preporučujemo

Trenutno, 276 žrtava porodičnog nasilja prolazi program za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju za zapošljavanje, dok 78 žrtava iz opravdanih razloga, za sada nije prihvatilo ovaj vid podrške, jer imaju malu decu, psihički nisu u stanju da rade ili trenutno nema edukacije koju bi one mogle da pohađaju.

Kada je reč o starosnoj dobi žrtava, najviše nezaposlenih je bilo u dobi od 36 do 45 godina, njih 135, potom u dobi od 26 do 35 godina, njih 110, zatim u dobi od 46 do 55 godina 97 žrtava, u dobi od 18 do 25 njih 50, a najmanje ih je bilo u dobi od 56 do 65 godina – 31 žrtva, dok su u dobi 66+ bile 2 žrtve.

Podsećamo da u praksi ovo znači da svih šest beogradskih osnovnih javnih tužilaštava sa područja glavnog grada u koordinaciji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, 17 gradskih odeljenja Nacionalne službe za zapošljavanje i 17 odeljenja Centra za socijalni rad u Beogradu, na sastancima grupa sa koordinaciju i saradnju zajedno razmatraju slučajeve porodičnog nasilja i pružaju podršku žrtvama u vidu zapošljavanja.

U radu grupa za koordinaciju i saradnju uključena je organizacija civilnog društva Autonomni ženski centar, koja žrtvama pruža i psihološku i pravnu pomoć, jer postoje žene koje žele da rade, ali nisu još uvek psihički dovoljno jake i stabilne.

Uključivanjem organizacije civilnog društva, žrtvama se pomaže da se osnaže da bi u jednom trenutku mogle i da rade.

Kada je reč o stručnoj kvalifikaciji žrtva, ona se kreće od završene osnovne škole pa sve do završenog fakulteta, poput pravnog, filozofskog, političkih nauka i drugih.

Među žrtvama koje su zaposlene bilo je prodavačica, pekarki, medicinskih sestara, kasirki, negovateljica, do onih koje su uz podršku pokrenule svoje poslovanje otvarajući frizereske i kozmetičke salone.

Žrtve sa visokom stručnom spremom zaposlene su u skladu sa kvalifikacijama koje imaju, odnosno na poslovima za koje su već imale neophodne kvalifikacije.

Grupe za koordinaciju i saradnju pomno prate 276 nezaposlenih žrtava koje trenutno prolaze program za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju i kada se budu stekli uslovi i njima će biti pružena podrška za zapošljavanje.

Ukazujemo da je ovaj vid podrške izuzezno važan, jer dovodi do ekonomskog osnaživanja žrtava nasilja u porodici, budući da mnoge žene ostaju u nasilnim zajednicama upravo zbog nemogućnosti da se same izdržavaju.

Međutim, kada im se omogući ovaj vid podrške one postaju nezavisne, samostalne i u mogućnosti su i da započnu novi život bez nasilja.

(Telegraf.rs)