"Neko želi da ne plačeš, da te ne boli": Suzanina bolna pesmu bratu koji je ubijen u masakru kod Mladenovca

Suzana Ranković, sestra Dalibora Todorovića, mladića ubijenog u masovnog pucnjavi u selu Dubona, jedna je od desetina članova porodica koje i dalje ne mogu da se pomire sa činjenicom da su na takav način izgubili svoje najbliže.

Ona svoju bol kanališe kroz pisanje pesama za svog brata, ali i ostale mlade koji su te noći nastradali, a koji su joj bili dragi.

Preporučujemo

Jednu od Suzaninih poruka koje je uputila bratu kog je izgubila prenosimo u celosti:

Neko te gleda sa neba i želi da si srećan.

Neko te gleda sa neba i boli ga što fizički nije sa tobom, ali tu je.

Kao da jeste.

Neko želi da se danas iskreno nasmeješ,

da sutra sa mirom u duši doručkuješ.

Da ne plačeš.

Da te ne boli.

Neko te gleda sa neba i ponosan je na to što jesi.

Čuvaj se.

"Noću, kad gledaš u nebo, i ti meni namigni.

Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim, kad vidiš neku kometu, da nebo zarumeni, upamti:

To ja još uvek šašav letim i živim".

Suzana često deli fotografije svog brata, obraća mu se, piše mu pesme i trudi se da niko ne zaboravi kakav je bio.

Na taj način oseti da mu je bliže. Iako mora da nastavi sa životom, nikada neće preboleti to što je izgubila mlađeg brata, a naročito način na koji ga je izgubila.

- Moj brat, moj Dača, moja ostvarena želja kao sestre da ima brata... Sreća, radost i ljubav trajala je nepunih 25 godina, samo toliko! Dača je rođen 1. jula 1998. godine. Bio je to naš najsrećniji dan, najlepši mesec, sve dok nije došao 4. maj, kada je jedan monstrum uzeo sve ono što smo imali i sve što dolazi, sve ono lepo što je zajedno trebalo da proživimo. Taj datum je za mene sada crvene boje, podseća na krv koja se te noći razlila - rekla je ranije za Telegraf.rs Daliborova sestra.

O svom bratu govori kao o posebnoj osobi, vrednom, emotivnom, poslušnom i prelepom momku. Opisuje ga kao mladića punog pozitivne energije, koji je uvek bio nasmejan i mio, veseo, ljubazan i pun poštovanja prema drugima.

- Bio je pun planova za budućnost, sin za primer. Naši roditelji su bili ponosni na njega, bio je njihova svetla tačka i njihova budućnost, njihova jutarnja radost i večernja sreća. Naučili su ga da bude takav kakav je bio i ja sam bila srećna što ga imam i što je on takav, a moj. Dača je radio u Elektrodistribuciji u Mladenovcu, bio je vredan i poslušan radnik koji se mnogo zalagao kako bi dobio taj posao, a sada na tom radnom mestu radi neko drugi - dodala je.

Kako kaže, imao je devojku koju je mnogo voleo, a koja je bila jednako dobra osoba kao i on. Cela porodica ju je zavolela, voli je i dalje, a ona je i dalje uz njih.

- Ma gde je život sutra odveo, mi ćemo za nju uvek da budemo tu jer je ona posebna. Ove godine je Dača planirao da je veri, a da sledeće prave svadbu. Svi smo maštali o tom danu. Sanjali smo tu njegovu sreću i ispunjen život, jer je, posle mene, on bio sledeći koji će da se venča i osnuje porodicu. Nažalost, sve je upropastila ta noć, taj monstrum, slabić, koji nije bio čist, ali mu ni roditelji nisu bili bolji jer ga nisu lečili pre tog 4. maja. Normalan čovek ovako nešto ne bi mogao da pomisli, a kamoli da uradi.

Porodicu boli i što Uroš Blažić za masovno ubistvo, zbog svojih godina, može da bude osuđen na maksimalno 20 godina zatvora.

(Telegraf.rs)