Mirković pre tri godine likvidiran u Belvilu: Tejić priznao ubistvo, Hrvatin tvrdi da mu je Belivuk namestio

Bojan Mirković ubijen je 12. novembra 2020. u sačekuši u garaži jedne od zgrada u naselju Belvil. Osumnjičeni za njegovo ubistvo uhapšeni su 21. novembra, a suđenje traje i danas.

Ubistvo Mirkovića zabeležile su nadzorne kamere u garaži u pored tržnog centra "Delta siti". Uz pomoć tih snimaka donekle je rekonstruisano kretanje napadača, koji se do mesta ubistva dovezao električnim trotinetom.

Mirković je napadača u jednom momentu uočio i počeo da beži, ali ga je ubica dostigao u blizini lifta i pucao u njega. Njegovo telo pronašao je jedan od stanara zgrade, koji je, nakon što je izašao iz automobila koji je parkirao u garaži, osetio specifičan miris, nalik na barut. Okrenuo se i ugledao Mirkovića koji je ležao u lokvi krvi.

Za Mirkovićevo ubistvo uhapšeno je pet osoba. Prvi su bili Ivan Nikčević, za kog se sumnja da je Lazaru Tejiću, prvookrivljenom za ubistvo, prodao GPS treker kojim je pratio Mirkovića. Drugi je bio Bojan Kovačević, Tejićev očuh, koji se tereti za to da mu je pomogao u bekstvu.

Potom je uhapšen i osumnjičeni za direktno izvršenje ubistva Lazar Tejić, kao i njegov prijatelj Dušan Kokoruš, koji se tereti da je, između ostalog, putem telefona za kriptovanu komunikaciju Tejiću javljao Mirkovićevu tačnu lokaciju, i Crnogorac Filip Ivanović, kog tužilaštvo tereti da je Tejiću obećao da će ga sakriti posle ubistva, a sumnja se da je to i učinio kada je pokušao Tejića da odveze u Bosnu i Hercegovinu.

Protiv njih petorice podignuta je optužnica, a svima preti kazna doživotnog zatvora.

Priznao da je ubio Mirkovića

Suđenje za ubistvo Mirkovića počelo je krajem novembra 2021. godine, kada je Tejić izneo svoju odbranu i priznao da je izvršio ubistvo. On se prethodno pred tužilaštvom branio ćutanjem.

- Ja sam izvršio ovo ubistvo, ali ostali s tim nemaju veze. 29. novembra 2019. godine sam izašao iz zatvora. Često sam izlazio, znao sam da u svakom lokalu mogu da kupim kokain. Uzimao sam kokain od Bojana Mirkovića, koji mi je ponudio da prodajem. Do konflikta je došlo jer nisam mogao da ispratim tempo prodaje koji mi je nametnuo. Plašio sam ga se jer mi je pretio, zato sam mu pratio kretanje. Nisam hteo da izvršim ubistvo na javnom mestu. GPRS, i dva telefona nabavio sam od osobe koju neću da imenujem - rekao je Tejić.

Dodao je da je Mirkovića pratio uz pomoć aplikacije, a da je Samsung pomoću kojeg ga je pratio ostavio u Batajnici da zavara trag.

- Niko osim mene nije pratio njegovo kretanje, od postavljanja uređaja do ubistva je prošlo nekoliko dana. Ustao sam i krenuo ka Bloku 62 gde sam uzeo elektirčni bicikl. Taksijem sam otišao sam do Batajnice kako bih na telefon preko kog sam pratio njegovo kretanje povezao svoj telefon. Kad sam opet uzeo bicikl, bilo je 12 ili 13 sati. Kretao sam se oko garaže Belvila, prateći njegovo kretanje. Ušao sam za njim i ubio ga, otarasio sam se pištolja, bicikla i uređaja - ispričao je Tejić.

Kako je potom dodao, pitao je majku da ga odveze na Zaltibor da odmori, a nakon toga je na vestima video da je uhapšen Bojan Kovačević, nevenčani suprug njegove majke, koji ga je na Zlatibor dovezao.

Dušana Kokoruža, kako je rekao, dugo zna.

- Izlazio mi je u susret da me vozi i da mi da novac kada mi je potreban. Pristao je da dođe na Zlatibor po mene i da me odveze do rganice. Nije znao da sam počinio ubistvo, rekao sam da dugujem novac i da mi prete. Pitao sam da me odveze do Loznice. Na pumpi je trebalo da me čeka automobil koji je trebalo da me odveze do granice jer sam se uspaničio. Ostale optužene ne poznajem i ne znam zašto su u sudnici. Kajem se, voleo bih da vratim vreme i da ispravim mnoge stavri koje sam uradio - zaključio je Tejić i rekao da ne želi da odgovara ni na kakva dodatna pitanja.

Na poslednjem održanom suđenju, tokom pregledanja video snimaka sa lica mesta, Tejić je rekao je on muškarac sa kacigom koji se vidi na snimku kako drži pištolj sa prigušivačem i trči za Mirkovićem unutar garaže.

Dušan Kokoruž, koji je uhapšen kada i Tejić, istakao je da od optuženih poznaje Lazara, a Bojana Kovačevića samo iz Lazareve priče.

- Ubijenog nikada nisam video. Lazara poznajem dugo. On je 2019. godine izašao iz zatvora. Svi smo gledali na njega kao na suštinski dobrog klinca. Zvao me je da ga vozim, kada nisam mogao davao sam mu auto, pozajmljivao sam mu novac. Krajem novembra me je zvao da ga odvezem od Zlatibora do Loznice. Prvo sam rekao da ne mogu. Kada je opet zvao, zvučao je uplašeno, rekao je da mu je život ugrožen. Video sam da nešto nije u redu, te sam pristao da odem - objasnio je Kokoruš.

Kako mu je Tejić rekao da se zadužio, Dušan je, kako je ispričao, poneo nešto manje od 6.000 evra. Tejića je pokupio na ulazu na Zlatibor.

- Rekao je da prodaje kokain, ali da je većinu iskoristio za sebe i da je potrošio pare. Nije mi rekao ko me juri, nije hteo da me upliće. Ja sam otišao u jedan hotel, on u drugi. Sutradan smo se našli i rekao sam da ću da mu pozajmim novac. Rekao je da ta suma nije dovoljna i da ima dogovor da ga sakriju u BiH, ali je taj čovek mogao da ga preveze tek 23. novembra. Tog dana je trebalo da se nađemo u Užicu. Nisam mogao da osposobim auto, pa sam otišao taksijem - dodao je.

Kako je objasnio, "sve vreme do hapšenja Lazar je bio uplašen, odsutan, zbunjen".

- Ostao sam s njim jer me je zamolio. Rekao je da na pumpi treba da nas čeka sivi "pasat". Mene je trebalo da odveze na autobusku stanicu, da se vratim po automobil. Seli smo u auto, vozača nije bilo. Posle pet sekundi smo uhapšeni - rekao je Dušan.

On je dodao da je prihvatio da preveze Tejića jer nije pomišljao da je sposoban da uradi tako nešto, kao i da ne zna odakle njegov otisak na kartici GPRS uređaja za praćenje. Za Lazara je istakao da je "po kraju načuo čime se bavi", ali da nije hteo da pita.

Bojan Kovačević, koji je sa Tejićevom majkom u vanbračnoj zajednici istakao je da sa tim krivičnim delom nije u vezi. Objasnio je da je sa lazarevom majkom počeo da se zabavlja 2018. godine, a da su počeli da žive zajedno u junu 2020. godine.

Kako je objasnio, Lazara je upoznao 2019. godine kada je on izašao sa izvršavanja zatvorske kazne i nakon toga ga je često vozio gde treba, jer Lazar nema dozvolu. Dodao je i da je Lazara odezao na Tlatibor, ali su on, njegova nevenčana supruga i njena ćerkica kući vratili iste večeri.

Ivan Nikčević takođe je porekao da je u vezi sa smrću Mirkovića, kog je poznavao. On je pred sudom ispričao gde se nalazio u vreme ubistva i dodao ad je poznavao ubijenog matkovića i da je sa njim bio u dobrim odnosima.

Poslednji osumnjičeni, Filip Ivanović, rekao je da nije kriv i da ne poznaje nikog od optuženih, kao i da je na dan ubistva bio na proslavi rođendana.

Na početku suđenja, svi okrivljeni bili su u pritvoru, dok se danas sa slobode brane Kokoruš, Kovačević i Nikčević.

Ubistvo spomenuto na suđenju Belivuku

Okrivljeni saradnik na suđenju kriminalnom klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića Bojan Hrvatin, u zasvršetku svog iskaza pred sudom spomenuo je i ubistvo Bojana Mirkovića.

On je, isprovociran Miljkovićevim pitanjem rekao da je Belivukova grupa Lazaru Tejiću i ostalim optuženim za ubistvo Mirkovića to ubistvo namestila.

Naime, Miljković je Hrvatina pitao da li ostaje pri tvrdnji da su odnosi među pripadnicima grupe bili bratski, a potom i pitao zbog čega je sklopio sporazum ako je odlika bratskog odnosa lojalnost.

- Ako Miljković i Belivuk dok su na slobodi mogu da nameste momke koji su optuženi za ubistvo Bojana Mirkovića u naselju Belvil, što ne bih i ja govorio sada ovako kada smo svi "popadali" - rekao je Hrvatin.

(Telegraf.rs)