"Vrištao je i šutirao oca dok mu je vezicama davio majku": Potresno svedočenje na suđenju Daliboru Stevanoviću

Suđenje Daliboru Stevanović (36) iz Niša, koji je optužen da je 12. novembra prošle godine pokušao da udavi suprugu Sandru Tanić u ulazu zgrade stežući joj vrat plastičnim vezicama, nastavljeno je danas saslušanjem svedoka Saše Ranđelovića, Zorana Veljkovića i Mladena Tanića.

Ranđelović i Veljković su pred sudskim većem opisali dramatične trenitke spasavanja komšinice iz zgrade u kojoj žive, dok je Mladen Tanić, Sandrin rođeni brat posvedočio da su njegova sestra i Dalibor poslednjih par godina imali nesuglasice zbog kojih su se razveli.

Preporučujemo

Saša Ranđelović kazao je da se dana kada se zbio nemili događaj vratio sa posla i presvukao kako bi sa suprugom išao u nabavku, međutim, iznenada je u prizemlju zgrade čuo užasno vrištanje Sandrinog i Daliborovog sina.

„Dečak je vrištao toliko jako kao da je polomio ruku ili nogu. Izašao sam iz svog stana koji se nalazi na drugom spratu i strčao do prizemlja. Video sam Dalibora kako je plastičnom vezicom pokušao da udavi Sandru. Desnom rukom je vukao vezicu koja je bila obmotana oko njenog vrata, dok ga je dečak šutirao, vrištao i vikao: „Pusti mamu“. Sandra je nepomična ležala na podu, lice joj je bilo tamno plavo, skoro crno. Pritrčao sam i odgurnuo Dalibora koji je bio nagnut nad njom, upitao sam ga šta to radi, ali mi nije ništa odgovorio, već je izašao iz zgrade“, ispričao je Ranđelović.

On je kazao da je, dok je Dalibor izlazio iz zgrade, video da u zadnjem džepu ima još vozica poput one koju je Sandri vezao oko vrata. Dodao je da takvih vezica nije bilo u hodniku i da bi ih on kao električar sigurno ranije primetio.

„Pomislio sam da je Sandra mrtva. Nije disala, a kada sam joj podigao jednu ruku, pala je na pod. Otrčao sam do svog stana da uzmem sečice kako bi je oslobodio plastične vezice koja je bila poput onih kojima se vezuju snopovi kablova u zgradama. Jedva sam provukao prst da bi napravio prostor za sečicu, jer je vezica toliko bila stegnuta oko Sandrinog vrata. Nije počela da diše ni kada sam joj oslobodio vrat. Sa komšijom Zoranom smo je okrenuli da leži na bok, izvadili joj jezik i nekoliko puta sam joj pritisnuo grudni koš da bi počela da diše. Tek pet, šest minuta nakon oslobožađanja od vezice je počela da diše i došla je svesti. Odmah je pitala gde joj je sin“, opisao je Ranđelović dramatične trenutke spasavanje nesrećne žene.

Ranđelović je kazao da je on, kada je krenuo po sečicu, rekao dečaku da uđe u stan, ali pošto su vrata njihovog stana bila zaključana dešak je ušao u stan komšinice koja živi u prizemlju.

„Komšinica je donela vodu i krpu pa smo njome umili Sandru i obrisali joj krv sa lica. Potražila je svoj telefon i pokazala mi na ključeve od stana koji su bili pored nje na podu. Kada sam ušao u stan po telefon, tamo nije bilo nikoga“, rekao je Ranđelović.

Zoran Veljković, čiji se stan nalazi na trećem spratu zgrade u kojoj se zločin dogodio, kazao je na današnjem ročištu da se odmarao kada je začuo galamu i vriske.

„Krenuo sam odmah niz stepenice da vidim o čemu se radi, kada sam na stpeništu sreo komšiju Sašu Ranđelovića kako nosi makaze za sečenje žice. Rekao mi je: „Komšija udavi ženu“. U prizemlju sam zatekao onesvešćenu Sandru. Ležala je plava, skoro crna u licu. Kada joj je Saša isekao plastičnu vezicu, trebalo je još pet, šest minuta da dođe k sebi. Za to vreme smo joj izvukli jezik, prskali je vodom i dozivali. Pozvao sam Hitnu pomoć i policiju“, rekao je Veljković.

On je takođe posvedočio da se plastične vezice nikada ranije nisu nalazile u hodniku njihove zgrade.

Mladen Tanić, Sandrin brat, posvedočio je da su njegovi sestra i sada bivši zet imali nesuglasice u braku i da mu je sestra nagovštavala da će se razvesti.

„Razvela se nakon što je Dalibor došao kod nje na posao, odgurno je i uzeo telefon. Nakon toga imao je zabranu prilaska, ali je prekršio. Nakon što su se razveli Dalibor me je zvao i slao poruke koje tada nisam razumeo. Pominjao mi je groblje i da brinem o njegovom sinu kao o svojoj deci. Pomišljao sam da hoće da naudi sebi. Pomišljao sam i da možda namerava da ubije Sandru, ali sam to odbacio kao mogućnost jer mi je jednom prilikom rekao da je ne bi ubio jer mu je rodila dete“, izjavio je Mladen Tanić.

Branilac optuženog advokat Zoran Saveljić tokom čitavog ročišta pokušao je da ospori kvalifikaciju krivičnog dela kao pokušaja teškog ubistva, insistirajući na tome da delo ne sadrži element podmuklosti.

Kako se navodi u optužnici Sandra je kritičnog dana dozvolila Daliboru da vidi sina mimo termina predviđenim sudskom odlukom. Izvela je dete ispred zgrade, stavila ga u automobil marke „BMW“ kojim je okrivljeni došao rekla: „Dobro čuvaj dete!“.

„Nakon što se okrenula i ušla u zgradu okrivljeni joj je prišao sa leđa i najpre stezao za vrat i gušio a zatim je jednom rukom stezao za grkljan, a pesnicom udarao u glavu. Nakon toga joj je glavu udarao u pod, a zatim joj oko vrata navukao plastičnu vezicu i zategao kako bi je ugušio usled čega je izgubila svest.Dečak je za to vreme izašao iz automobila, vrištao, plakao i udarao oca kako bi pomogao majci da se odbrani pričajući “pusti mamu”. Sadra je zadobila prelom donje vilice i druge povrede koje su zbirno okarakterisane kao teška telesna povreda, kao i niz lakih povreda“, navedeno je u optužnici.

Dalibor se terei za pokušaj teškog ubistva na podmukao način za šta se može izreći kazna od 10 godina do doživotne robije.

(Telegarf.rs)