Goran je majku i ćerku ubio sa po dva hica, a brata gađao u glavu: 2 godine od zločina, Srbija oplakuje Đokiće

Dve godine je prošlo od mučeničkog stradanja Aleksinčanina Gorana Đokića (57), njegove supruge Gordane (56) i dvadesetpetogodišnje ćerke Lidije koje je na podmukao način usmrtio njihov rođak Goran Džonić (56) i to da bi ih opljačkao.

Tokom istrage i sudskog postupka, ubica porodice nije pokazao ni zrnce kajanja, ustrajao je u tvrdnjama da je nevin te u pritvor oterao četvoro ljudi među kojima i oba svoja sina. Juna ove godine izrečena mu je doživotna robija ali ni u tom trenutku Džonić je odbio da se pokaje i otkrije kako je i zašto ubio blisku rodbinu već je vikao i udarao glavom u sto optužujući sudiju i porotnike da zatvaraju nevinog čoveka. I dalje uveren da može proći nekažnjeno, Džonić će posredstvom svog advokata Biljane Pešić na dvogodišnjicu zločina podneti žalbu na prvostepenu presudu kojom mu je izrečena najteža kazna.

Preporučujemo

Golgota porodice Đokić počela je u noći između 26. i 27. septembra 2021. godine kada su iz Moravca, gde su posetili Goranovu majku Stojanku, krenuli kući u Aleksinac. Šta se tačno posle toga dešavalo verovatno se nikada neće saznati jer su Đokići mrtvi a Džonić dve godine ćuti. Međutim, dokazi do kojih je došla policija bili su dovoljni da se ta kobna noć rekonstruiše u dovoljnoj meri da ubicu zauvek smesti iza rešetaka.

- Kako se navodi u prvostepenoj presudi, Džonić je neutvrđenog dana u drugoj polovini 2021. Godine odlučio da ubije brata od tetke znajući da on sa sobom uvek nosi značajnu sumu novca s obzirom na to da se bavi menjačkim poslovima. Novac mu je bio potreban da vrati pozajmicu od 10.000 evra koju je upotrebio da bi sinu kupio kuću u Moravcu. Pratio je Đokićevo kretanje pa kada je 26. septembra 2021. video da je Goran sa suprugom i ćerkom došao u posetu svojoj majci u selo Moravac a znajući da će se iste večeri vratiti u stan u Aleksincu, odlučio da ih u povratku zaustavi, liši života i oduzme novac. U toj nameri otišao je do obližnje raskrsnice gde ga je Đokić video i zbog rodbinskih veza i odnosa poverenja zaustavio automobil. Džonić je seo na sedište iza vozača i izvadio pištolj „Pietro Beretta Garone V.T. mod 34“ kalibra 9 x17mm koji je neovlašćenabavio, držao i nosio pa je uperivši pištolj u pravcu oštećenih naveo Đokića da sa magistralnog puta Aleksinac Tešica, siđe na zemljani put koji vodi ka Južnoj Moravi i pucnjima iz pištolja lišio život svo troje, Gorana jednim hicem u vozilu, a Gordanu i Lidiju koje su izašle iz kola, sa po dva metka u grudi i glavu. Zatim je njihova tela polio gorivom i zapalio pa ih bacio u jamu. Njihovo vozilo odvezao je do mesta zvanog „Vladine bare“ i uzeo novac različitih valuta. Vratio se u Stefanovu kuću, 160 dolara je ostavio u kupatilu,u pomoćnoj prostoriju policija je pronašla 768.000 dinara a zakopano u voćnjaku, otkriveno je još 618.000 dinara, 3.940 franaka, 1.690 dolara i 7.130 evra dok je 10.000 evra vratio čoveku od kojeg je uzeo pozajmicu.

Nestanak porodice policiji je prijavila rodbina ali isprva se nije sumnjalo na zločin jer su oni običavali da otputuju na par dana. Međutim, kako je vreme prolazilo a od Đokića nije bilo ni traga ni glasa, strepnja za njihovu bezbednost je sve više rasla. Posle par dana usledila je velika potraga u kojoj su učestvovali policija i Žandarmerija, pretraženo je ogromno područje uključujući i Bovansko jezero jer se sumnjalo da je porodica možda završila na njegovom dnu. Prvi trag, koji je nažalost ukazao da Đokići najverovatnije više nisu među živima, otkriven je 2, oktobra kada je na obali Južne Morave nedaleko od Tešice, pronađeno njihovo spaljeno vozilo. Samo par sati kasnije, 12 kilometara dalje u ataru sela Moravac policijska patrola primetila je da iz jame viri nešto za šta su najpre pomislili da je grana. Kada su prišli, ustanovili su da je reč o spaljenoj ruci koja je virila između dasaka kojima je rupa bila pokrivena. Unutar jame pronađena su ugljenisana tela svo troje Đokića.

Toga dana istraga nestanka se pretvorila u istragu ubistva koja je 20. oktobra rezultirala hapšenjem Gorana Džonića, sina Đokićeve rođene tetke koji je sve vreme izigravao ožalošćenog rođaka, prisustvovao sahrani svojih žrtava i tešio njihovu rodbinu. Vrlo brzo iza rešetaka su se našla i njegova dva sina Stefan i Milan koje je Džonić u očajničkom naporu da se oslobodi krivice doveo u vezu sa ubistvom. Njima su se pridružila i braća Kostadin i Aleksandar Milošević, Džonićeve komšije jer ih je on označio kao direktne izvršioce zločina.

Kako je istraga tekla, gomilali su se dokazi koji su listom teretili samo jednu osobu, Gorana Džonića. U kući njegovog tasta u Aleksincu pronađen je pištoljkojim je likvidirao porodicu, na njemu je otkriven Lidijin biološki trag, na novcu i kesama koje je zakopao u voćnjaku pronađen je Džonićev DNK a video nadzor na benzinskoj pumpi zabeležio je njegovu kupovinu goriva kojim će spaliti ubijene rođake. Video zapisi na kamerma u Tešici biće ključni i u dokazivanju da je baš Džonić upravljao vozilom Đokića nakon njihovog ubistva, pojavio se i svedok koji je potvrdio da ga je uoči zločina povezao od mosta u Tešici do kuće. Ispostaviće se da mu je prevoz bio potreban jer je svoj skuter dan pre zločina ostavio na mestu gde će spaliti vozilo Đokića, kako bi se njime vratio u Moravac. Drugi svedok bio je čovek koji je govorio o alatu koji je Džoniću pozajmio kako bi, što je utvrđeno tokom istrage, njime napravio prigušivač za pištolj.

No i pored silnih dokaza Džonić je tokom sudskog postupkatvrdio da je nevin, da mu je sve namešteno, da je policija pidmetnula dokaze zbog čega su saslušavani i službenici MUP –a kojisu učestvovali u pretresu njegove i Stefanove kuće. Sudsko veće kojim je predsedavao sudija Mirko Drašković nije bilo u nedoumici da Džnićev zločin zaslužuje najtežu kaznu.

- Mi smo većali sve dokaze i našli smo da ste krivi. I vi ste priznali da bste bili na licu mesta te ste umešali i druge osobe za koje je utvrđeno da nisu bile sa vama. Na glavnom pretresu ste izmenili odbranu, tvrdili ste da vas je tukla policija zašta nije bilo dokaza. Tvrdili ste da niste krivi, da su sve besmislice. Međutim, niste odgovorili na pitanja kako to da su čaure pronađene na mestu zločina ispaljene iz pištolja koji je oduzet iz stana u Aleksincu. A rekli ste da ste vi jedina osoba koja jeimala kontakt sa tim pištoljem. Niste objasnili odakle Lidijin DNK na pištolju niti odakle vaš DNK na novcu oduzetom od Đokića i kesama u kojima se nalazio. Postoji čitav niz drugih dokaza, izjave svedoka, snimci video nadzora kako kupujete benzin koiji dokazuju da ste baš vi izvršili zločin – kazao je Drašković.

Komentarišući visinu kazne, sudija je rekao da je samo najstroža odgovarala zločinu.

- Ovakva kazna je jedino ispravna za ovako monstrouzan zločin. Ona neće vratiti Đokiće ali predstavlja satisfakciju porodici i odgovor društva da postoji nulta tolerancija na ovakva dela. Niste pokazali kajanje a o monstrouznosti zločina govori to što ste tela zapalili – kazao je Drašković.

O Džonićevoj žalbi na prvostepenu presudu za teško ubistvo u sticaju sa nedozvoljenim držanjem oružja, odlučivaće Apelacioni sud. Ukoliko žalba bude odbačena, Džoniću preostaje još samo da se vanrednim pravnim lekovima obrati Vrhovnom sudu Srbije.

(Telegraf.rs)