Htela da traži vizitku da joj srede dvorište, Belivuk rekao "morali bismo i nju": Žena svedok umalo stradala?
Verica Predić, koja je zatekla Veljka Belivuka i njegov klan dok su spaljivali telo svoje prve žrtve u Surduku, svedočila je danas u Specijalnom sudu. Ona zbog bezbednosti ima status posebno osetljivog svedoka i nije u sud ulazila na isti ulaz kao okrivljeni koji dolaze sa slobode, a ono što je ostalo upečatljivo sa prethodnih suđenja jeste da je okrivljeni saradnik Nikola Spasojević istakao da je Belivuk rekao: "Da je prišla bliže, morali bismo i nju!"
Iako je, odgovarajući na pitanja advokata Ivana Ninića, Verica Predić rekla da mladića s kojim je pričala verovatno ne bi prepoznala, Veljko Belivuk, koji dosad nijednom nije propustio da postavlja pitanja, ovog puta nije izašao iz prostora u kom sede okrivljeni, već je pitanja postavljao Marko Miljković. Ukoliko su navodi iz optužnice tačni, takva odluka Belivuka može da znači samo jedno - da nije izašao da postavlja pitanja Verici Predić kako ga ona ne bi prepoznala.
- Nije bio požar, ljudi su kontrolisano palili vatru. Otišla sam tamo čim sam osetila dim kad sam izašla u dvorište. Otišla sam sama, muž je bio bolestan. Između mog i tog placa ima jedan između. Taj plac ima dva dela. Oni su bili na samom prolazu, kad bih išla dalje do komšija s kojima pijem kafu, prolazila bih tuda. Bila je vatra, ne sećam se u čemu. Samo su grančice bile, to sam i osetila. Momak je bio vrlo ljubazan, ja sam htela da tražim vizit kartu da i meni počiste dvorište - rekla je Predić na današnjem suđenju.
Kako je rekla, muškarac je bio "visok, šlank i crnomanjast", imao je radničke pantalone sa tregerima.
- Mislim da su bile još dve osobe, ali dalje. Radili su nešto po dvorištu. Bilo je vozilo, da li je pikap ili kamiončić. Mladić je bio jako fin i ljubazan. To je bilo na oko 50 metara od moje kuće - rekla je.
Dodala je da joj je mladić rekao da su novi ljudi kupili plac i da su želeli da očiste dvorište. Kako je rekla, "nije u pitanju bila vatra, već vatrica". Nakon razgovora je otišla, a posle toga nije videla nikakvu veću vatru.
Advokat Ivan Ninić pitao je svedoka da li bi danas, ako bi videla tog čoveka, uspela da ga prepozna, na šta je ona odgovorila da "nema toliku moć zapažanja" i da misli da ga ne bi prepoznala. Dodala je da nije razmišljala o tome da li se plaši za svoju bezbednost.
Ona nije precizno odgovorila na pitanje Marka Miljkovića da li je videla šta se nalazi u vatri.
- Da sam gledala, videla bih. Sigurno sam pogledala i videla da je sve u redu, da je vatra konrolisana, što je meni bilo važno - rekla je.
"Da je prišla bliže, morali bismo i nju"
Okrivljeni saradnik Nikola Spasojević je tokom svog neometanog izlaganja opisao kako je izgledao dan kada su spalili telo Gorana Mihajlovića.
- Sekao sam drveće i grane kako bi vatra bila što jača. To je trajalo do kasno uveče. Pre nego što će se smračiti, komšinica s desne strane, koja ili živi u toj susednoj vikendici ili je samo svratila, u jednom momentu je prišla ogradi. Ja sam se nalazio iza šupe, blizu te ograde, gde sam čuo da Veljko razgovara s tom gospođom. Posle određenog vremena, prestaje da priča s njom, vraća se i komentariše: "Da je prišla bliže, morali bismo i nju!" - ispričao je Nikola Spasojević.
Miljković je, iznoseći primedbe, rekao da se Spasojevićev i iskaz svedoka ne poklapa.
- Da je pričala sa Veljkom Belivukom, ona bi odmah zanala da je to Veljko Belivuk, ne bismo morali ni da radimo prepoznavanje kako se radi po zakonu. Spasojević je rekao da smo rekli "dobro je da nije videla, morali bismo i nju". Svedokinja je bila dovoljno blizu da vidi da li je u pitanju telo ili ne. Ne stoji spasojevićeva teza da smo palili čoveka, a ni da smo bili tamo - tvrdi Miljković.
Otrovan u Ritopeku, spaljen u Surduku
Goran Mihajlović otrovan je u skrivenoj prostoriji kuće u Ritopeku, a potom je okrivljenom saradniku Nikoli Spasojeviću, koji je sklopio nagodbu sa tužilaštvom i dobio manju kaznu u zamenu za informacije, rečeno da doveze kamion sa peskom. Telo su umotali u najon i preneli u tovarni deo kamiona, prekrili peskom i odvezli na plac kuće u Surduku.
Tamo su napravili lomaču od starih automobilskih guma, koju su polili benzinom i zapalili, te tako spalili telo. Svedok Verica Predić spominjala je da je nešto gorelo u buretu, ali nije poznato da li je tačno to, ili su gume koje je klan navodno doneo, bile poslagane u krug.
Kako je navedneo u optužnici, Belivuk je nakon spaljivanja delove tela koji nisu izgoreli usitnio macolom, a nakon toga su usitnjeni delovi tela skupljeni u džak koji je bačen sa neosvetljenog Pupinovog mosta u večernjim satima.
Okrivljeni saradnik Nikola Spasojević je tokom svog neometanog izlaganja detaljno govorio o poslednjoj noći života Gorana Mihajlovića, s obzirom na to da je upravo on bio taj koji je Mihajlovića trebalo da čuva. On je tada opisao i na koji način je Mihajlovićevo telo spaljeno na placu u Surduku kako bi se klan rešio tragova ubistva.
Kada je došao u kuću u Ritopeku nakon ubistva Mihajlovića, najlon u prostoriji je, kako je rekao, najlon bio smotan. Rečeno mu je da probudi momka, što je i pokušao, ali su ostali počeli da mu se smeju kada je shvatio da je mrtav, što nije odmah primetio jer, kako tvrdi, nije bilo vidljivih znakova povreda. Podsetimo, okrivljeni saradnik Srđan Lalić je tokom svog svedočenja rekao da je Mihajlović ubijen cijanidom.
- Izneli smo momka iz prostorije i ubacili smo ga u kamion. Džakove sa peskom sam stavio preko umotanog tela Gorana Mihajlovića. Krneuli smo u kuću u Surduku. Oni su išli "golfom" i rekli da će da mi budu pratnja. Ako vide policiju, zakucaće se u policijsko vozilo da bih ja mogao da prođem. Izbacili smo gume iz šupe i Veljko je od njih napravio kao neku lomaču, a između njih je sipao ćumur. Kad je to uradio, ja sam ušao u tovarni prostor, sklonio sam džakove sa peskom i neko je ušao sa mnom da izvučemo telo Gorana Mihajlovića. Telo je i dalje bilo umotano u najlon. Držali su ga uspravno i tražili su od mene da navučem gume preko njega.Stavili smo par guma preko umotanog tela i telo smo položili na tu lomaču. Veljko je uzeo neki benzin, polio je sve i zapalio.U tom momentu se razvila velika vatra, pa sam morao da pomerim kamion jer je duvao jak vetar. Lomača se nalazila blizu šupe. Između kuće i šupe. Bliže Dunavu - ispričao je Spasojević.
S obzirom na to da je svedok objasnila da je grupu mladića zatekla u poslepodnevnim satima, kada je još bio dan, a da je Spasojević rekao da su ostatke tela skupili kada se smračilo, ukoliko oboje govore istinu, to bi moglo da znači da je žena prišla pre nego što je smao telo Gorana Mihajlovića stavljeno na lomaču. Ona je rekla da vatra nije bila velika, ali i da je posle razgovora ušla u kuću i da iz kuće ne bi mogla da primeti da li je posle bilo veće vatre, s obzirom na to da je i manju vatru zapazila jer je u dvorištu osetila miris dima.
(Telegraf.rs)
Video: Goran Mihajlović je prva žrtva klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.