"Mislio sam da je gotovo": Novi svedoci na suđenju Belivuku, među njima mladić kog su seksualno zlostavljali

Suđenje Veljku Belivuku, Marku Miljkoviću i njihovom kriminalnom klanu nastavlja se danas, a tokom četiri ročišta trebalo bi da svedoče Aleksandar Nuždić i Filip Golubović, vlasnica kuće u Surduku Aleksandra Živković, kao i svedok oštećeni I. S.

Svedok oštećeni I. S. je u svedočenju pred tužilaštvom ispričao da je sredinom oktobra 2020. godine došao u Beograd kao turista, da je prvo bio na Kalemegdanu, a zatim otišao na stadion Partizana oko sedam sati. U momentu kada je fotografisao selfi, kako tvrdi, "savatali" su ga pripadnici južne tribine, odnosno optuženi Mijat Simeunović, Aleksa Šejić i Miloš Lukić Selak.

Oni su pošli ka njemu i pitali ga: "Požarevac, šta radiš tu?". I. S. je istakao da su ga neki od navijača prepoznali jer on ide na utakmice od 2017. ili 2018. godine i da je "išao na mnoge utakmice po Srbiji jer voli Partizan".

- Sa svakim sam bio okej, od njih sam tražio stare stvari, ako neko ima da mi da patike, trenerke, da imam šta da obučem. Oni su me prvo povukli za duks, rekli da pođem s njima, tukli su me, a Aleksa Šejić mi je udario šamar - rekao je I. S. u tužilaštvu.

Kako je objasnio, pripadnici Belivukovog klana uveli su ga na stadion i rekli mu da sedne u baštu. Osim Simeunovića, Šejića i Lukića Selaka, prisutan je bio i "jedan kog zovu Krivi".

- Nešto su se domunđavali, a posle toga je došao Šejić i tražio mi telefon. Ja sam mu dao, on je gledao slike i sve to, a ja nisam znao o čemu se radi. Onda su došli i ostali, uveli me unutra. Vezali su me izolir traku i onaj kanap kafenaste boje što se koristi za poštu, to su mi vezali za ruke. Tukli su me pesnicama. Unosili su mi se u facu i govorili: "Šta je bilo, doš'o si da cinkariš, doš'o si da pratiš Velju, doš'o si 'vamo-tamo". Rekao sam da nisam i da sam došao da se slikam, a onda je trebalo da idem na Autokomandu i da idem kući autobusom za Mladenovac - dodao je.

I. S. je ispričao da su ga udarali po prstima, po nogama, da su ga maltretirali celo veče, nakon čega su mu stavljene lisice na ruke i odveden je ispod istočne tribine.

- Oni su bili ubeđeni i imali su nešto u glavi da sam ja neka cinkara i da sam tu da "nameštam" Velju i Mareta i da cinkarim za "Alkatraze". Nije bilo cinkarenja ni namere da cinkarim. Došao sam u Beograd da se slikam, da odem malo po kantama da vidim šta ima pošto mi sestra prodaje na pijaci. U telefonu su mi našli broj od Kiće, pokojnog Ljubomira Markobića koji je nastradao i imao sam od Pere "Alkatraza" iz Jerkovića, od njih dvojice sam imao brojeve. Pera je hteo da me zaposli u nekoj fabrici za "samsungove" delove, zato smo razmenili brojeve - rekao je oštećeni svedok.

Maltretiranje se nastavilo, a I. S. je naveo da ga je Aleksa  Šejić odveo u sobu govoreći mu: "Polazi, debeli, 'ajde cinkaro, 'ajde marš tamo".

- Abnormalno su me istukli i tada mi već nije bilo dobro. Imam slabo srce, mislio sam da je gotovo, drhtao sam, nije mi bilo dobro. Treći dan bih želeo da što pre izbrišem iz glave, bio je pakao. Tukli su me držaljama od sekire, glava mi je bila ovolika od udaraca, nisam mogao da stojim na nogama. Udarali su me i štapovima za bilijar, dva puta po leđima i jednom po vratu. Sreća da su me udarali onim štapom koji je tanji, a nisu debljim. Od udaraca sam pao na zemlju, a štap se polomio - dodao je.

Seksualno ga zlostavljali

On je, između ostalog, ispričao i da ga je Belivukova grupa seksualno zlostavljala.

On je opisao da je, sa rukama vezanim na leđima prilegao na krevet i da je to uradio onako kako je navikao kod kuće, da skine trenerku i stavi pored kreveta, te je bio samo u majici i gaćama. Primetio je da neko leži pored njega i zamolio Aleksu Šejića da ga pokrije, nakon čega ga je Šejić, kako tvrdi, seksualno napastovao.

Takođe je rekao da su mu Šejić i Krivi, kog još zovu i Kruška, gurali štapove za bilijar u zadnjicu.

Nakon tri dana je pušten, zaprećeno mu je da ne govori o onome što se desilo i rečeno da ne dolazi u Beograd godinu dana, a pripadnici Belivukovog klana ostavili su ga na naplatnoj rampi Vrčin.

- Sve mi se ljuljalo, poljubio sam zemlju zato što sam video svetlost dana jer sam tamo bio zatočen i svašta je moglo da bude sa mnom - rekao je I. S.

Đorđević govorio o otmici

Kada su u pitanju optuženi, Vojislav Đorđević jedini je u svom iznošenju odbrane pred tužilaštvom detaljno govorio o danu kada je grupa maltretirala I. S. Ipak, on je tvrdio da je oštećeni na stadion došao pola sata iza ponoći i da je fotografisao, a da su u njegovom telefonu videli da je dolazio da bi prikupljao informacije za drugu navijačku grupu "Alkatraz".

- Prišao sam I. S, rekao sam ostalima da se sklone da bih razgovarao sa njim, da vidim zašto je to radio i da li je istina što mi je on indirektno priznavao, ali mi je sve vreme govorio da to nije radio. Zbog nekih svojih privatnih problema, ja sam u tom momentu loše reagovao i udario sam mu par šamara - rekao je Đorđević, navodeći da su I. S. kasnije zaključali u sobu i otišli kući.

On je rekao da su ujutru došli Belivuk, Miljković, Srđan Lalić i čovek sa nadimkom Deda, da su ga tukli bilijarskim štapobima i da su mu ih gurali u analni otvor.

- Čuo sam, i mislim da je to sigurna priča, da ga je Aleksa Šejić silovao - dodao je.

Iako je bio prilično detaljan kada je iznosio odbranu pred tužilaštvom, Đorđević je pred sudom rekao da ne ostaje pri iskazima koje je dao u tužilaštvu, kao i da ne priznaje krivična dela koja mu se stavljaju na teret i da nije deo Belivukovog klana. Kako je rekao, svoj prvi iskaz je "dao pod prisilom tokom privođenja i saslušanja u SBPOK".

Prijatelj prve žrtve klana

Aleksandar Nuždić, koji će takođe da svedoči ove nedelje, u Tužilaštvu za organizovnai kriminal je rekao da prvu žrtvu Belivukovog i Miljkovićevog klana Gorana Mihajlovića zna od detinjstva.

- Goran je kao mlađi bio povučen, miran, sve dok jednog dana nije otišao negde. Posle dve godine ili godinu i po dana se vratio i ond aje ušao u neke priče. Kad se vratio nastavili smo da se družimo, bili smo nerazdvojni sve do tog 1. aprila 2019. godine kada je nestao - rekao je Nuždić u tužilaštvu i dodao da se Mihajlović bavio prodajom narkotika.

Nedelju dana pre nestanka, Mihajlović je Nuždića zamolio da ide sa njim na rođendan i da, dok je on na rođendanu, Nuždić sedi u njegovom automobilu.

- Rekao je: "Brate, ne ide mi s ena tja rođendan, 'ajde ideš sa mnom da sediš u kolima, samo dok ja odem gore, izblejim 10-15 minuta i izlazim napolje i idemo". Ja kažem dobro, šta ću ti ja, a on kaže: "Brate, da sediš u kolima, da mi neko nešto ne stavi pod auto". Goran nikada ranije tako pričao. Nije mi rekao o čemu se radi, ali sam po njemu primetio da nešto nije u redu. Par puta sam pitao da li ima neki problem, ali mi je on odgovarao kao i uvek kad ima neki problem, da mu nije ništa, da mu se spava i da je umoran. Bio je zatvoren i nikada mi se nije poveravao - dodao je.

Kobnog 1. aprila Mihajlović je došao kod Nuždića da traži komadić marihuane da da nekom na probu. Rekao je da ide da se nađe sa Ninom Šuntićem, koji je bio jedini za kog svedok zna da mu je Mihajlović dugovao novac.

Goranov automobil je ceo dan stajao na brdu u Resniku, a Nuždić je u jednom momentu pored njega prošao svojim automobilom i za volanom video čoveka sa kapom i naočarima i dugom bradom.

- To mi ništa nije bilo sumnjivo jer su Goranov auto vozili svi, čak je davao svoja kola i motore i na mesec dana. Međutim, kad je pao mrak zvao me je Filip Golubović i rekao da se hitno nađemo da mi da telefon sa "Skaj" aplikacijom. Filip je bio Goranov drug i saradnik od kog je dobavljao marihuanu tri ili četiri meseca unazad od momenta nestnaka. Ono što je u tom druženju bilo čudno je što se Goran izjašnjavao kao škaljar, a za Filipa su znali da je kavač - rekao je svedok.

Kako je ispričao, kada je upalio telefon pošto je stigao kući, video je poruke od Gorana MIhajlovića koji piše Goluboviću da je morao da se skloni da ga je neko namestio, da hitno očisti kuću i da skloni ukradeno vozilo.

- Pitao sam da li da sklonim oružje, a on je tražio da mu kažem šta sve ima od oružja. To je bilo čudno, jer je Goran jako voleo oružje i znao je tačno šta od oružja ima u kući i bio je vrlo precizan u izražavanju - dodao je Nuždić i rekao da je "u jednom momentu sve bilo identično kako on piše i onda mu se na svo to pisanje desi neka rečenica ili reč koju on nikada nije izgovarao".

Filip Golubović, koji je takođe pozvan da svedoči, u Tužilaštvu za organizovnai kriminal je rekao da je, na zahtev Gorana Mihajlovića, Aleksandru Nuždiću nabavio "Skaj" telefon.

- Nuždić mi je pisao da je Goran nestao, da ga nema i tada su krenule da kruže priče. Prvo su svi mislili da ih je Goran sve redom prevario, da je svima ostao dužan para i sve to i tad se bukvalno sve to izdešavalo i ja sam uhapšen i tada se dešava prekid. Nakon toga, pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala dolaze kod mene u Centralni zatvor, ispituju me za to i ja sam im isto ispričao šta se izdešavalo i na tome je ostalo. Kad sam izašao, ta priča se više nije pominjala - rekao je Golubović.

On je naveo da mu je Goran ostao dužan 50.000 evra i da je rekao da će za taj dug da mu da automobil "porše kajen", ali da se to nikada nije desilo i da je automobil kasnije zaplenjen i da se nalazi u SBPOK-u.

- Goranova majka je, zbog svega što se deislo imala neki pogrešan utisak o meni i o svemu i ja sam se sa advokatom, mojim prijateljem, našao sa njom i rekao joj: "Gospođo, ako Vi mislite da imam bilo kakve veze sa tim, evo spreman sam da Vi kažete mesto gde ću da radim poligraf i da Vi postavite pitanja koja Vi mislite da treba, da Vi vidite da ja stvarno nemam nikakve veze s tim i da nema ništa loše protiv Vašeg sina, čak sam mu mislio dobro". Goran mi jeste dugovao pare, ali to ne znači da bih mu bilo šta loše uradio - dodao je.

Kako je ispričao, Goranova majka mu je rekla da ne misli da je on u bilo kakvoj vezi sa nestankom njenog sina i da im je "velika bol što im sina nema".

- Rekla je da im je auto, ako ga budu vratili, jedino što imaju, a ja sam rekao: "Gospođo, mene taj auto ne zanima, ako Vam vrate uzmite ga, prodajte ga, kupite njegovoj ćerki nešto, mene to ne interesuje, njega nema pa nema". I to je to, na tome se završilo - rekao je Golubović prilikom davanja iskaza u tužilaštvu.

Svedoči vlasnica kuće u Surduku

Vlasnica placa u Surduku na kom je spaljeno telo Gorana Mihajlovića Aleksandra Živkobić takođe je pozvana da svedoči.

Ona je u tužilaštvu rekla da nema saznanja o ubistvu i da je za to saznala kada je na njena vrata pokucala policija.

- Došli su da pretresu kuću, rekli su mi šta se dešava i kada se sve završilo rekli su mi da su na nekoj litici pronašli neke gume i neku belu koskicu. Pitali su ko tamo živi i za kljupč od kuće. Rekla sam da moj tata poslednjih godinu i po dana živi tamo, a da u aprilu 2019. niko tamo nije živeo. Kuća se koristila vikendom, ali ju je više koristio moj tata kom je lepše bilo tamo, na vazduhu. Postoji i da jedna stara kuća koju koristimo i, koliko sam razumela, policija je tu staru kuću više gledala. To nije ni šupa, ni kuća, nego stara kuća gde nama stoje stvari za plac, alatke i za decu kola. Ključ za tu kuću ne postoji, nego je onako otvorena - ispričala je.

Ona je objasnila da plac nije ograđen, da samo sa strane puta postoji neka ograda, a da ih od komšija pored "ne deli ništa, nego znaju šta je čije". Takođe, istakla je da je sa druge strane reka i da je neki čovek napravio neku svoju ogradu jer je kupio plac pored, ali da ona tu ranije nije bila.

- Kada je policija vršila pretres, ja sam bila u kući na placu, nisam videla ostatke guma. Plac se završava liticom i onda je neka padina, visoko je - dodala je.

Podsetimo, Belivuku i njegovom klanu sena teret stavlja sedam ubistava, trgovina drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmice i silovanje.

Sud je u junu potvrdio novu optužnicu, drugu po redu, kojom se terete za ubistvo Nikole Mitića u avgustu 2020. godine i Gorana Mihajlovića u aprilu 2019. godine.

U okviru prve optužnice na teret im se stavljaju ubistva Milana Ljepoje, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Veličkovića Goksija, Zdravka Radojevića i Lazara Vukićevića.

(Telegraf.rs)