Prošlo dve godine od prvostepene presude Neđeljku Đuroviću za ubistvo studenta Miloša: Kazna mu povećana

Neđeljko Đurović, koji je osuđen da je kao nasumičnu žrtvo izabrao Miloša Mileusnića i usmrtio ga sa više uboda nožem, presudu na 30 godina robije čuo je na današnji dan pre dve godine. Njemu je presuda apelacijom naknadno povečana na 35 godina.

Na izricanju presude sudija je istakla da je prilikom odmeravanja kazne sud cenio sve okolnosti koje su od uticaja na visinu kazne, pa je, imajući u vidu i činjenicu da je neosuđivan, ali i opisani način izvršenja krivičnog dela i činjenicu da je mladića ubio iz čiste obesti, bez konkretnog povoda ili razloga.

On je prvostepeno osuđen ne 30 godina zatvora, a sud je našao da je izricanjem kazne u odmerenom trajanju ostvariti kako svrha specijalne tako i generalne prevencije, odnosno kako uticaj na samog optuženog u smislu sprečavanja da čini nova krivična dela i njegove resocijalizacije, tako i uticaj na potencijalne izvršioce da ne čine dela kojima se povređuju vrednosti zaštićene krivičnim zakonodavstvom, konkretno život kao neprikosnovena kategorija uz stvaranje svesti da će najteži zločini biti adekvatno i strogo kažnjeni.

- Sud je doneo odluku da je optuženi Đurović kriv za delo teško ubistvo koje se dogodilo u stanju uračunljivosti, na podmukao način lišio života Miloša nožem dugačkim 19 centimetara. Naneo mu je tri ubodine, jednu probodinu, i jednu posekotinu. Znao je da ono što radi ne treba da radi, odnosno, da je kažnjivo. Sud je odbacio prigovor odbrane da on nije kriv za ovo delo, ali nesumnjivo je utvrđeno da je on počinilac. Pronađen je nož i biološki tragovi na njegovoj i na Mileusnićevoj garderobi i kamere su ga snimile. Miloševa jakna, na kojoj su pronađeni DNK tragovi, je uzeta još u Urgentnom centru. Oštećeni je nasumično i planski izvršio ovo krivično delo iz čiste obesti - rekla je sudija Nataša Albijanić.

Otac ubijenog Miloša Mileusnića, Goran, izjavio je nakon izricanja presude Neđeljku Đuroviću, a koji je osuđen na 30 godina zatvora, da nije siguran da li je razočaran presudom.

- S obzirom na to da je uvedena doživotna kazna, mogao je i Neđeljko Đurović da bude osuđen na 40 godina, ne znam šta da vam kažem da li sam razočaran presudom. Ne znam da li ćemo se žaliti na ovu presudu, samo se nadam da je apelacija neće dodatno spustiti. Hvala sudu jer su bili vrlo korektni i sudsko veće je uzelo u obzir sve okolnosti. Nijedna presuda neće vratiti mog sina - rekao je Goran za Telegraf.rs.

Cela porodica ubijenog studenta bila je orogčena jer Đurovći nije dobio maksimalnu kaznu od 40 godina.

- Jako sam razočaran, i ja, i svi ovi ljudu koji su došli. Ta razlika od 10 godina je poklon njemu, njegovoj slobodi, ovo je način da se pokaže da i u sledećim takvim slučajevima može nešto tako da se uradi. Ne znam zašto postoji kazna od 40 godina kad se maltene nikad ne izriče. Sve ovo je jako dugo trajalo, bilo je potresno i teško. Privelo se kraju i mislili smo da će sigurno biti 40 - rekao je Milošev prijatelj Filip za Telegraf.rs.

Spelacioni sud povećao kaznu

Odlukom Apelaciong suda donetom 13. maja prošle godine kazna je preinačena sa 30 na 35 godina zatvora.

Tom odlukom usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i preinačena je prvotepena presuda Višeg suda, kojom je Ðurović bio osuđen na 30 godina zatvora zbog teškog ubistva. Takođe, Apelacioni sud je u odluci objavljenoj na sajtu, ukazao da je kazna neadekvatno odmerena i dajući pravilan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog, a istovremeno ceneći i sve okolnosti konkretnog slucaja povećao kaznu zatvora.

Sud je ocenio da je pravosnažna presuda srazmerna težini izvršenog krivičnog dela i stepenu krivice okrivljenog.

- Znate kako je u ovoj zemlji, odluke pravosuđa su čudne. Nikada ne znate šta i kako. Nema pravila. Čovek ubije u Nemačkoj pešaka na pešačkom prelazu i dobije 40 godina. Trebalo bi ga baš dobro kazniti. Za primer i za njega. On je takvog mentalnog sklopa da će ponovo to učiniti ako kazna bude drugačija - rekao je za Telegraf.rs Mileusnićev otac.

Sam odveo policajce na lice mesta

Sudija je podsetila da je Ðurović sam policajce odveo na mesto gde je odbacio nož, te da sud nije prihvatio njegovu odbanu u kojoj je negirao da je on izvršio ubistvo, već svedočenje policajaca. Sud je oca ubijenog mladića kao oštećenog uputio da u parnici ostvari svoj imovinsko pravni zahtev, a Ðuroviću je produžio pritvor do upućivanja na izdržavanje kazne, po pravosnažnosti presude.

Tužilaštvo je tražilo da optuženi bude osuđen na maksimalnu kaznu zatvora u trajanju od 40 godina, dok je Ðurović od početka suđenja negirao da je on osoba koja je na smrt Mileusnića izbola nožem u ranim jutarnjim časovima 27. januara. Prema pisanju medija, Ðurović je iz imućne porodice iz Požarevca, ali godinama živi u Beogradu, gde su mu roditelji kupili stan. Mileusnić je bio student iz Čačka, koji je od zadobijenih povreda preminuo u Urgentnom centru.

Krenuo kod devojke, usput nastradao

Kobnog 27. januara 2019. godine Miloš je iz stana u kom je živeo sa cimerom, krenuo kod devojke, ali je na njega na samom ulazu u zgradu nasmrt izbo Neđeljko Đurović (28) iz Požarevca, koji je odmah nakon hapšenja istog dana policajcima ispričao da je to učinio jer je prethodnu noć proveo na društvenim mrežama, gde je navodno shvatio da je nezadovoljan svojim životom i da zbog toga treba nekoga da ubije.

Njih dvojica se pre kobnog jutra nikada u životu nisu videli, zbog čega se pretpostavlja da je Mileusnić platio glavom samo zato što je bio prvi na koga je pomahnitali Požarevljanin naleteo.

Do monstruoznog zločina je došlo kada je Mileusnić izašao iz ulaza i haustora i na ulici sreo Đurovića sa nožem. Krenuo je da beži nazad, verovatno misleći da se sakrije u ulaz, pošto brava na vratima zgrade nije radila. Nažalost, zamenjena je desetak dana ranije tako da ga je ubica sa nožem ubrzo sustigao Miloša.

- Kada je krenuo da ga ubada, nesrećni Miloš ga je molio da prestane, govorio mu je: "Nemoj, brate, nemoj", a Neđeljko nije obraćao pažnju. Pobegao je tek kada je on odlučio da je dosta, a onda je komšija iz susednog ulaza pozvao hitnu. Policiju je pozvao čim je čuo koškanje - prepričavale su komšije za medije užas koji se dogodio.

Naveli su i da su čuli kako krvav Miloš bodri sebe da izdrži.

- Dok je tako krvario i čekao da lekari dođu, bodrio je sebe da izdrži još malo, da stigne do bolnice - ispričali su.

Ubrzo pošto je nožem izbo Mileusnića, Neđeljko Đurović otišao je do Poštanske štedionice u Ulici kraljice Marije, gde je došao u sukob sa radnicima obezbeđenja. Oni su uspeli da ga savladaju i pozovu policiju, a tek kasnije su na vestima shvatili sa kim su zapravo imali posla.

Radnici su pozvali policiju koja je ubrzo došla i stavila Đuroviću lisice na ruke. Interesantno je da ni policajci u tom trenutku nisu znali da je Đurović kriv za ubadanje mladića, te je on posle saslušanja u policiji pušten na slobodu. Tek kasnije su ga inspektori identifikovali kao osumnjičenog za surovo ubistvo u Dimitrija Tucovića i uhapsili ga.

Iako je najpre priznao da je ubio Miloša, Đurović je naprasno promenio priču pred tužiocem, tvrdeći da nije ubio Mileusnića niti da je uopšte bio u toj ulici.

Porodica i prijatelji i dalje u bolu

Miloševa porodica nikada se neće oporaviti od tragedije koja ih je zadesila. Godinama kasnije, bol je teška kao i prvog dana.

Kako je rekla njegova sestra Aleksandra, u sobi svog brata pronašla je mir i ima osećaj da je on pored nje. Sa ocem i majkom dogovorila se da Miloševa soba ostane u izvornom stanju. Na radnom stolu su njegove slike kada je bio mali, a na krevetu njegova odeća.

- Živim u jednoj neopisivoj tuzi, boli... Jedno veliko nedostajanje. Svaki trenutak očekujem da će se pojaviti na vratima. Da će mi se nasmejati... - rekla je Aleksandra Telegraf.rs.

Aleksandra nikada neće zaboraviti dan kada je saznala da je zauvek ostala bez rođenog brata.

- Sećam se da me je pozvao tata i rekao: "Brat ti je poginuo". Odmah sam pozvala Katarinu, Miloševu devojku, koja mi je rekla da je u policijskoj stanici i da daje izjavu. Javila mi se kroz plač i rekla: "Saška, on je ubijen" i prekinula vezu. Bilo mi je teško... Nisam znala šta da radim - dodala je.

Nakon saznanja da joj je brat ubijen želela je samo da ga još jednom vidi i to dan nakon zločina. To je uradila zajedno sa roditeljima.

- Dozvolili su mi da ga vidim nakon ubistva. On je ležao. Izgledao mi je kao da je zaspao i imao je mali smešak na licu. Poljubila sam ga u šake. Bio je hladan. Nikada tu sliku neću zaboraviti. Ta prostorija gde je on, svi mi koji ulazimo i on koji leži... - prisetila se kroz suze Aleksandra.

Milošev najbolji prijatelj Filip Bjelić govorio je o danu kada je izbubio druga, duđenju  i životu bez prijatelja.

- Miloš je uvek uz mene, pogledajte nosim njegovu jaknu. Nekoliko meseci pre nego što će biti ubijen rekao mi je: "Ako odem u Ameriku, jaknu ću ti pokloniti"- ovako je svoju priču počeo Bjelić dok je pored sebe odlagao Miloševu zimsku jaknu.

Bili su cimeri četiri godine. Delili i dobro i zlo u četiri zida.

- Umeo je Miloš da mi kaže: "Joj, Filipe kada bi ovi zidovi znali da pričaju šta sve čuju od nas". Ni pomislio nisam da ću se iseliti iz stana i da ću iznositi i moje i njegove stvari. Miloševi roditelji su me pitali šta želim da uzmem od garderobe. Rekao sam samo jaknu i to je to. Od tada je čuvam i pazim gde je odlažem - rekao je Filip.

Tvrdi da mu je teško da se priseća dana kada mu je Neđeljko Đurović uzeo najvernijeg prijatelja.

- Tog 27. januara bio sam u gradu i vratio se oko pet ujutru. Miloš je bio budan. Sećam se da sam ga molio samo da me pusti da spavam, a on je želeo što više da pričamo. Stalno me je nešto zapitkivao... - objašnjava Filip i dodaje da je Miloš, zatim, otišao da se vidi sa devojkom Katarinom.

Iz sna je Bjelića probudila policija.

- Sećam se da su mi rekli: "Nećemo da odugovlačimo, drug ti je ubijen". Nisam znao šta me je snašlo i gde se nalazim. Ispitivanje su nastavili u stanici policije. Dok sam davao izjavu čuo sam kako je zvonio alarm na Miloševom mobilnom telefonu. Navio ga je kako bismo zajedno gledali Novaka Đokovića - dodao je.

Kako je rekeo sagovornik, najteži mu je bio trenutak kada je otišao u dom Mileusnića da izjavi saučešće. Miloševi roditelji su mu bili poput njegovih.

(Telegraf.rs)