Majka tukla dete oklagijom, sa povredama prebačeno u bolnicu: Užas u Jakovu
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
M
Bolji smo ljudi bili dok su nas roditelji kaznjavali
Cv
Sta je to uzas? Nekada je to jedini nacin da se dete opameti.
Miroslav
Tukla je i mene moja,čime je stigla. I znate šta, hvala joj. To nije bilo zlostavljanje.Nije nikad bilo bez razloga. Sad sam porodičan čovek,policajac i imam dvoje dece. Do duše imam sreću,pa ne moram da ih bije. I zamislite,još uvek ,kad odem kod nje,te ruke što su me bile,su me i milovale. Miluju i dalje,iako sam i ja osedeo.