Načelnik Uprave saobraćajne policije o kamerama za uniforme: Ovo svaki vozač u Srbiji mora da zna

Saobraćajni policajci, kao i Odeljenje za interventnu kontrolu saobraćaja i saobraćajna obezbeđenja - takozvani presretači - od 1. septembra će na svojim uniformama da imaju kamere koje će da snimaju dok policijski službenici obavljaju svoje poslove ili primenjuju ovlašćenja. Građani neće moći da zahtevaju da ne budu snimani, ali, sa druge strane, njihova dokumenta ne smeju da budu snimana. Kako funkcionišu kamere, koja je njihova namena, kao i u kojim slučajevima snimci mogu da posluže kao dokaz saobraćajnog prekršaja, za Telegraf.rs objašnjava načelnik Uprave saobraćajne policije.

Kako napominje, kamere će u prvoj fazi da koriste pripadnici Uprave saobraćajne policije, kao i pripadnici Odeljenja za intervetnu kontrolu saobraćaja i saobraćajno obezbeđenje, odnosno presretači i policijski službenici koji sa njima rade na celoj teritoriji države. Koristiće ih i policijski službenici koji rade u Saobraćajnoj policijskoj ispostavi Beograd auto-put za državne puteve prvog A reda, koji pokrivaju prilazne pravce ka Beogradu.

- Želja nam je da u sledećoj fazi svi policijski službenici Saobraćajne policije koriste ove uređaje, ne samo Uprava saobraćajne policije, već i Uprava policije, to jest predstavnici opšte nadležnosti, granična policija i svi drugi policajci koji primenjuju ovlašćenja - kaže Lakićević za Telegraf.rs.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je od Ambasad SAD u Beogradu i Ministarstva pravde dobilo 60 kamera, od kojih će 30 da nose saobraćajni pšolicajci u Beogradu, a 30 presretači.

Dužnosti policijskih službenika

Kamere će snimati sve intervencije policijskih službenika, a oni će biti dužni da uključe kameru prilikom svake primene policijskog ovlašćenja ili primene mere i radnje.

- Kada policijski službenik dva puta pritisne na kameru, ona snima. Kada završi intervenciju pritisne jednom u trajanju od četiri sekunde i isključuje se audio i video snimanje. Ono što je takođe jako bitno je da je policijski službenik dužan da upozori građanina, odnosno učesnika u kontroli, da se intervencija snima. Dužan je da mu prenese razloge zbog kojih je zaustavljen. Prvo ga, naravno, pozdravi rukom i rečima, potom mu prenese razloge kontrole, a mora da kaže i koji je prekršaj učinio, osim ukoliko nije neko krivično delo zbog kog nećemo reći šta je u pitanju i zbog hitnosti u postupanju - dodaje.

Ističe da policajac ima dužnost da građanima kaže da vozač i putnici ne napuštaju vozilo, kao i da mogu da se uključe u saobraćaj tek kada mu to policijski službenik dozvoli.

Na kraju intervencije snimanje se isključuje, a svaka intervencija će biti snimana na isti način.

Kamera se neće koristiti ukoliko postoji prepreka ili pretnja javnoj bezbednosti i bezbednosti policijskog službenika. Ovo će biti samo izuzetni slučajevi kada ne bi bilo celishodno da policijski službenik rizikuje svoj ili život lica prema kome se primenjuje policijsko ovlašćenje - napad na ovlašćeno službeno lice, pokušaj ubistva, samoubistva, razbojništvo i slično.

Policijski službenik u tim slučajevima, čim se stvore uslovi za to, uključiti kameru, a nekorišćenje kamera biće evidentirano u nalogu za izvršenje službenog zadatka.

Za šta se snimci koriste?

Načelnik Lakićević objašnjava da je prevashodna namena kamera smanjenje zloupotrebe prilikom obavljanja policijskih poslova.

- Takođe će da služe i za unapređenje naših analiza i postupaka prilikom primene policijskih ovlašćenja. Isto tako ćemo moći da ih koristimo za našu edukaciju, a u tom slučaju ćemo da zamutimo lica svih građana koji se nalaze na snimcima. Imamo obavezu da vršimo kontrolu snimaka najmanje jednom u četiri meseca, što znači da možemo da ih pregledamo i pet puta u tom vremenskom periodu. Starešine će da imaju obavezu da pregledaju snimke, bez obzira na to da li postoji neka prijava ili pritužba na rad policijskih službenika. Naravno da ćemo, ukoliko postoji pritužbeni postupak, izuzeti i proveriti snimak kako bismo videli da li je pritužba osnovana ili nije. To je jedan od razloga i svrha korišćenja, da vidimo da li su pritužbe na postupanje policijskih slulžbenika osnovane ili ne - ističe načelnik.

Snimci kao dokaz na sudu

Snimci se, kako kaže, koriste isključivo za unapređenje rada, za zakonitiji, profesionalniji i transparentniji rad Ministarstva unutrašnjih poslova. Ono što je ključno, jeste da svrha nije dokumentovanje prekršaja i krivičnih dela. Ipak, ti snimci mogu da budu dostavljeni tužilaštvu ili sudu kao dokaz izvršenja krivičnih dela, ukoliko te institucije to zatraže.

- Sud i tužilaštvo u bilo kojoj situaciji moraju da zatraže snimke, ali to mora da bude u roku od 45 dana jer se oni nakon toga automatizovano brišu hronološkim redom. Tako da, ukoliko ne traže snimke u tom roku, mi nećemo moći da ih damo. Rok od 45 dana smo opredelili jer Zakon o policiji u članu 234 navodi da pritužba može da se podnese u roku od 30 dana od pritužbenog događaja, a ostavili smo još 15 dana ukoliko nam sud ili neki drugi organ traži snimke, da ih imamo još tih 15 dana. Upoređivali smo i analizirali koliko dugo zemlje u okruženju čuvaju snimke - dodaje.

Građani ne mogu da odbiju snimanje

- Ove kamere nemaju mogućnost snimanja i skidanja biometrijskih podataka građana. Striktno je zabranjeno snimanje dokumenata. Vodili smo računa, bili smo kod zaštitnika građana, kao i kod poverenika za obradu podataka o ličnosti i objasnili smo im naš pravni osnov koji, između ostalog, navodi da možemo da snimamo postupanje policijskih službenika prilikom primene policijskih ovlašćenja, mera i radnji, kao i u unapređenju, odnosno vršenju analiza primene tih ovlašćenja. Imamo širok dijapazon - kaže Lakićević.

Ističe da građani ne mogu policijskom službeniku da kažu da ne žele da budu snimani.

- Snimci će biti korišćeni odgovorno, a podaci kojima se rukuje će biti bezbedni. To nam i jeste ključno, zato nismo tražili da koristimo kamere u neke druge svrhe i zato potenciramo to da je svrha zaista smanjenje zloupotreba i eventualnih prekoračenja ovlašćenja policijskih službenika, ali isto tako i unapređenje rada, bolji i transparentniji odnos sa građanima i sticanje poverenja građana, koje nam je jako bitno, jer je ono najbolja ocena našeg rada. Ako građani imaju poverenje u državne organe, to nam pokazuje koliko odgovorno radimo svoj posao - dodaje.

Kamere nemaju mogućnost, odnosno nemaju softver za prepoznavanje lica, već samo dokumentovanje video zapisa sa zvukom.

Funkcije kamera

- Funkcija kamere je audio i video zapis, a funkcija kamere kao uređaja je da može da radi 12 do 14 sati, može da snima neprekidno smenu od osam ili 12 sati, odnosno celu smenu. Mi smo se odlučili za opciju da snimamo samo prilikom primene policijskih ovlašćenja jer bismo imali mnogo materijala koji bi neko sutra trebalo da pregleda. Možda ne bismo stigli sve da pregledamo i server bi bio zagušen. Uređaj je od čvrstog materijala, otporan na udarce, bez štetnih posledica po zdravlje korisnika - objašnjava Lakićević.

Kamera se nosi na prednjem delu policijske uniforme, na džepu ili magnetu, i daje audio i video snimak iz perspektive policijskog službenika bez upotrebe ruku. Snima u opsegu temperatura od -20 do 50 stepeni, ima ugao snimanja od 143 stepena, uz mogućnost snimanja u HD i Full HD rezoluciji, kao i 64 gigabajta memorije.

- Imamo i mogućnost predsnimanja, odnosno možemo da dobijemo snimak do dva minuta unazad od trenutka kada policijski službenik uključi kameru. To postoji zbog hitnih intervencija. Može da se desi da je policijski službenik video vozača koji priča na telefon tokom vožnje ili nije vezao pojas. Nekad ne vidite da li ste lepo pritisnuli dugme, nekada morate odmah da reagujete. Ne možemo da usporimo rad policijskih službenika, zato imamo mogućnost vraćanja snimka. On uvek snima do dva minuta unazad - dodaje.

Snimci se ne čuvaju u uređaju, već se prenose na server u trenutku kada se uređaj puni.

Ko ima pristup snimcima?

- Pristup snimcima će imati samo ovlašćeni policijski službenici koji dobiju posebno odobrenje načelnika policijste uprave, odnosno komandira, neposrednih starešina i samo pod uslovom da imaju dozvole, a imaće i pristupne šifre. Osim toga, postoji i dodatna kontrola, te će tačno da se zna da je Lakićević Slaviša, kao operater, dozvolio pristup određenom policijskom službeniku 15. avgusta u određeno vreme. Praviće se žurnal svakog ulaska u softver - objašnjava načelnik.

Dakle, u evidenciji će moći da se vidi ko je omogućio pristup video snimcima, kada je policijski službenik ušao na server, kao i ko je pregledao koje snimke.

Podsetimo, sistem za audio i video dokumentovanje postupanja policijskih službenika saobraćajne policije, je u primeni u 13 evropskih država, članica organizacije ROADPOL - Evropske mreže saobraćajnih policija (Bugarska, Litvanija, Slovenija, Holandija, Poljska, Malta, Letonija, Moldavija, Mađarska, Finska, Rumunija, Turska i Estonija), kao i Republika Severna Makedonija, koja nije članica ROADPOL-a, dok je implementacija u toku u Belgiji, Italiji i Kipru.

Kako je navedeno, u navedenim zemljama, efekti primene su pozitivni, a sistem je doprineo većoj zaštiti i građana i policijskih službenika saobraćajne policije, kao i smanjenju slučajeva korupcije.

(Telegraf.rs)