Inspektorka o deci koja uđu u svet kriminala i o njihovoj rehabilitaciji: "Mlado drvo se lakše savija"

Maloletnička delinkvencija postaje sve veći problem, ili barem sve vidljivija. Sve češće se govori o maloletnicima ili mlađim punoletnicima koji su uhapšeni zbog krađa, narkotika, napada hladnim oružjem, pa i ubistava.

Klinički psiholog dr Radomir Čolaković ispričao je za Telegraf.rs zbog čega su deca sve surovija, a inspektorka za opšti kriminalitet, nasilje i maloletnike u penziji Lidija Mladenović objašnjava na koji način se dalje radi sa maloletnim delinkventima.

Preporučujemo

Kako objašnjava Mladenović, kada su u pitanju maloletnici, najčešća krivična dela su krađe, a kada su u pitanju teška krivična dela, ona su neretko izvršena pod uticajem nekog ko je stariji.

- Najzastupljenije su krađe jer su to deca iz socijalnih sredina gde je glad prisutna. Kada sam ja radila sa maloletnicima u glavnom je motiv bio ili to ili manipulacija. Vrlo je malo onih koji rade iz zabave. Ali uglavnom su to krađe. Ukoliko je upletena droga, počinje se sa kućnim krađama, pa kradu gde šta stignu. Kada su u pitanju maloletnici koji počine teža krivična dela, tu je često neko upleten ili je neko zaista, kako ja obično kažem, baš u toj meri ljut na ceo svet, ogorčen - kaže inspektorka za Telegraf.rs.

Nije mnogo situacija u kojima su vršioci teških krivičnih dela deca koja su krivično neodgovorna, odnosno imaju manje od 14 godina. Ipak, realnost nam je pokazala da to može da se desi, a dva najsvežija primera jesu masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i slučaj iz sela Tovariševo, gde je desetogodišnji dečak usmrtio čoveka jer nije imao da mu da novac.

- Posle ovog masakra koji se desio na Vračaru, mislim da je država sve malo ozbiljnije shvatila. U slučajevima dece ispod 14 godina, koja nisu krivično odgovorna, ključnu ulogu ima Centar za socijalni rad, kao noseća institucija koja sve treba da odradi. Oni procenjuju u kojoj je dete fazi i kakva rehabilitacija je takvom detetu potrebna. Dakle, u kakvu se ustanovu smešta. Postoje stručnjaci i odeljenja na kojima se to radi. O tome se vrlo malo zvanično priča jer su deca jako osetljiva i zakonski zaštićena, te se što manje informacija iznosi - objašnjava Mladenović.

Kako dodaje, polazna osnova u slučaju dece koja su izvršila neko krivično delo je psihološko savetovalište Centra za socijalni rad.

- Oni sarađuju sa Klinikom za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, Tiršovom, Institutom za majku i dete, u zavisnosti od toga koji je uzrast deteta, gde se vodi, kako je, da li je porodica na praćenju, evidenciji. Ima mnogo parametara koji su bitni u proceni. Tužilaštvo, sud, sve službe koje rade na tom slučaju moraju da budu povezane - dodaje.

Kada su u pitanju maloletnici koji su krivično odgovorni, mlađi maloletnici, od 14 do 16 godina, do 18. godine moraju da ih prate ustanove koje imaju maloletnička odeljenja i lekari koji su specijalizovani za rad sa maloletnim pacijentima. Od 16. do 18. godine, ako su izvršioci težih krivičnih dela, procedura je, kako objašnjva inspektorka, ista kao i za punoletne građane.

- To su nijanse. Lekari o tome ne pričaju mnogo i mislim da je to ispravno jer zadireš u nešto što remeti nešto drugo. Lekarska pomoć je ključna kada je u pitanju rehabilitacija. Tu su savetovališta. Sam lekar može da da terapiju, ali psihijatri i psiholozi su ti koji rade sa celom porodicom. Naravno, u slučaju da porodica nije disfunkcionalna, da može sa njima da se radi kako treba. Ukoliko to nije slučaj, Centar za socijalni rad mora da odredi staratelja koji prati maloletnika, sa njim ide na razgovore i prati se cela priča - ističe inspektorka.

Ističe da su maloletnici koji čine krivična dela uglavnom deca iz rasturenih porodica koja su prepuštena sama sebi, te ako država ne učini dovoljno napora i ako profesionalci, čiji je posao da se njima bave, toj deci ne pruže empatiju, onda se ti ljudi "kroz život, nažalost, puste niz vodu".

- Kada su maloletnici u pitanju, situacija se da ispraviti. Znate kako kažu, mlado drvo se lakše savije. Oko 70 odsto je izlečenja, a ostalih 30 pošto su oni koji su zagrizli, koje je neko od starijih uzeo pod svoje, pa će ponovo da ga vrbuje. Kad se tako izopačeno formira, onda povratka nema. Ali većina se vraća na pravi put - dodaje.

Ona je, kako kaže, prema mladim ljudima uvek bila pomirljiva.

- To su najosetljivije godine, a tebe je neko bacio u život nepripremljenog. Svi bi trebalo da vode računa, a nismo svi isti. Ja sam to radila sa puno ljubavi. Sada rade to neki mladi ljudi, ali i dalje kada me kolege pozovu, volim da pomognem, jer 30 godina rada treba da se prenese nekome - zaključuje Inspektorka.

(Telegraf.rs)