Crni avgust za žrtve klana Belivuk: Za 7 dana oteti, mučeni i ubijeni Nikola i Goran, tela im nisu nađena

Kriminalni klan Veljka Belivuka i Marka Miljkovića optužen je za sedam ubistava, a treća i četvrta likvidacija dogodile su se u avgustu 2020. godine, u razmaku od svega sedam dana.

Treća žrtva Belivukovog klana bio je Goran Veličković Goksi, jedan od vođa navijača Partizana, koji je nestao 3. avgusta 2020. godine.

Okrivljeni saradnik Bojan Hrvatin, koji je sa Tužilaštvom za organizovani kriminal sklopio nagodbu u okviru koje je dobio manju zatvorsku kaznu u zamenu za informacije, bio je taj koji je Veličkovića namamio u kandže klana. On je na suđenju do detalja opisao na koji način je to uradio.

Gorana je, kako je ispričao poznavao pre nego što je otišao na odsluženje zatvorske kazne, a prvi put nakon izlaska iz zatvora se sa njim našao jer je imao mušteriju koja je htela veću količinu kokaina u inostranstvu. Veličković se, kako je rekao, bavio prodajom kokaina. On ga je čak uputio i na prijatelja, koji je na "Skaju" bio upisan kao Čikago, za poslove u vezi sa marihuanom. Na taj način Hrvatin je sa Veličkovićem počeo da sarađuje na redovnom nivou.

- Miloš Budimir me je pitao da li mi je poznat čovek koji nosi kačket, masku, čuva se, smatrali su da je naoružan, ne ostaje do kasno. Iz opisa ja shvatam da je u pitanju Goksi. Rekao sam da znam Gorana, da ga imam na "Skaju", sarađujem sa njim, da je više puta uzimao robu od nas. Rekli su da su hteli da ga dignu, ali da je bilo mnogo ljudi i kamera. Rekao je da sve ostaje isto, da nastavim da se družim i sarađujem sa njim. Posle nekog vremena, bio sam u bazi, bili su braća Budimir, Veljko, Marko i Lalić. Prilaze mi Miljković i Belivuk i pitaju što ne kažem da poznajem Goksija i da ga imam na "Skaju". Rekli su mi da im je bio drug, da su išli na utakmice, da je počeo da sarađuje sa drugim navijačkim frakcijama, da je Miljković saznao da je planirao da ubije njih, da je planirana neka bomba - ispričao je Hrvatin.

Pitali su ga, kako je rekao, da li hoće da "navuče" Veličkovića. Objasnio je da je pristao iz tri razloga, a jedan od njih je novac. Objasnio je da je rekao da, ako ima posao gde ima više para, a treba da se ubije neko iz škaljarskog klana, računaju na njega.

Dva plana za likvidaciju

Rekao je da su za likvidaciju Veličkovića postojala dva plana.

- Prvi se nije ostvario. Pitali su me za moje navike sa njim. Rekao sam da se viđamo često, da prodaje kokain, da radimo sa travom, gde izlazimo i gde mislim da bi mogao da dođem sa njim, a da ga oni vide. Goran se pazio, oko 16-17 sati je odlazio kući, nije se viđao sa mnogo ljudi. Nekoliko puta me je vozio kolima i ostavljao me na parkingu ispred moje ulice i rekao sam da bi taj parking mogao da bude idealan za to. Kada smo se videli rekli su mi da im parkin odgovara, da im se sviđa - rekao je Hrvatin.

Kako je objasnio, pitali su ga i na koji način bi mogli da namame Veličkovića, pa je neko od pripadnika klana predložio da kupe kokain od njega.

- Neko od njih je predložio da kupimo kokain od njega, pa sledeći put veću količinu i tada, kad se budemo videli, da me vrati na parking i da ga oni tad dižu. Pitali su da li mogu da ga navučem. Nisam znao da se radi o Radničkoj 32, ali sam znao taj parking. Rekao sam da ga ne zavlačimo tu, da bi možda odustao. Potencirao sam parking ispod moje ulice. Spomenuli su mi da su tu dizali nekog i spomenuli ga kao Svinju - rekao je Hrvatin, tim nadimkom upućujući na Mirka Kojića.

Dodao je da je sa improvizovanog parkinga sa strane trebalo da krene jedan auto koji bi mu zagradio vozačka vrata, kombi u koji bi ga uveli trebalo je da ga zagradi ispred, a dvoje ili troje ljudi trebalo je da budu u policijskim uniformama i trebalo je obojicu da ih uhapse, da bi Hrvatina posle pustili, a Veličkovića odvezli.

- Do druge polovine jula važio je taj plan. Taj plan je bio neposredno ili posle ubistva na Krfu. I tada menjamo plan - objasnio je.

Hteo da mu se približi da bi ga namamio

Kako je dodao, Veličković ga je pitao da mu pomogne da kupi pištolj. Cene oružja tada su skočile, te je sve što je Hrvatin ponudio Veličkoviću bilo skupo. Kada je Belivuk istakao da bi mogli da mu prodaju njihove pištolje, otvorila se prilika za novi plan otmice i likvidacije.

- Spustili smo ih na sedeći deo i ja sam ih slikao svojim "Skaj" aparatom. Pitao sam Veljka koju cifru da kažem, rekao je 1.200 evra za oba. Veličković je pristao. Tada odustajemo od prvobitnog plana i u narednim danima planiramo drugi. Dogovor je bio da je Miljković čovek kog znam iz Zabele. On je stariji lik, znam da je diler oružja. Miljković je napravio nalog "Matori" i ja sam ga Veličkoviću predstavio kao čoveka od kog kupujem pištolje. Bilo mu je sumnjivo to što dobija dva pištolja po ceni jednog. Miljković mi je sa naloga Matori pisao da hoće da mi učini, da mogu ta dva pištolja da prodam za 2.000 evra i ja te poruke prosleđujem Goranu Veličkoviću - ispričao je okrivljeni saradnik.

Rekao je da je u razmeni poruka sa Miljkovićem pisao da želi da učini prijatelju koji mu se našao kad je izašao iz zatvora. Namera mu je bila da Veličković vidi da je dobar za Matorim, ali i da neće da se "ugrađuje" u cenu, te da na taj način pokaže da je u dobrim odnosima i sa njim.

- Dopisivanje sa Matorim je trajalo dok Veličković nije otet. Rečeno je da je iz Beograda, ali da ima neke njive u Vrčinu. Razlog je da bismo kupili vreme da spremimo akciju. Zato smo govorili da Matori ima posla oko njiva. Miljković je insistirao da mu prosledim sve poruke, ali ja sam ga dobro poznavao i znao šta treba da pošaljem. Slao mi je i slike nekog starijeg čoveka na traktoru. Slao mi je i slike neke kuće na proplanku i lovačku pušku, kao mi je nudio još oružja. Mene je Matori, Miljković, kroz te poruke savetovao da pazim jer sam tek izašao iz zatvora, da bih mu ja govorio kako verujem Veličkoviću - rekao je Hrvatin.

Namestili su sve tako da Veličković ne može da mu kaže da oružje kupi on, pa da ga donese. Prema njegovim rečima, dogovor je bio da vozi "smart", tako da, ako Veličković krene sa nekim, nema mesta da taj neko sedne.

Namamili ga u njivu

Belivuk ga je, kako je rekao, upućivao kuda da ide do njive u kojoj je trebalo da otmu Veličkovića i skrenuli su na zemljani put. Levo je bilo polje kukuruza, a s desne reka i voćnjak.

- Išli smo zemljanim putem dok je trajala njiva kukuruza, a onda skrenuli s puta u raskopanu njivu. Tu je trebalo da dovedem Veličkovića. Dogovorili smo se da će oni biti tu sa "pikapom", spominjao se beli "kedi". Nebojša Janković će fizički igrati Matorog. On treba da nas sačeka i ponudi pištolje. Veljko nam je rekao da se dogovorimo oko naše komunikacije iz zatvora. Dogovorili smo se da ne širimo priču. Dogovorili smo se da auto gepekom bude ka zemljanom putu, a mi da parkiramo gepekom ka pikapu da bismo smanjili neki Veličkovićev manevar ako krene da beži. Nije precizirano ko će tačno da stoji u kukuruzima. Tada se desila još jedna situacija, sa asfaltnog puta je skrenuo neki lokalac, ne znam ni da li su tu bile neke kuće. Otišli smo ispod kukuruza da se ne vidi i rečeno je da i to da li će neko da naiđe mora da bude uračunato u plan - ispričao je okrivljeni saradnik.

Kako je rekao, na njemu je ostalo da Goranu nametne automobil koji su oni odabrali.

- Na meni je bilo da nađem mesto na koje će Goran da dođe. Gledao sam da to bude neko mesto koje je Veličkoviću poznato. Našao sam mesto na kom nema kamera i na kom bi mogao da bude ostavljen automobil Gorana Večikovića. Ispod severne tribine na trim stazi Veljko saopštava da će Nemanja Đurić da učestvuje u akciji, da će biti sa Nebojšom Jankovićem kao njegov sinovac ili sestrić, a da će u kukuruzima biti Belivuk, Lalić, Tešić i Miloš Budimir, a da će Miljković nama biti pratnja i da bi zablokirao skretanje sa asfaltnog puta dok otimamo Gorana. Marko Budimir nije učestvovao u akciji jer je dan ranije išao na more. Ali bio je upoznat sa svime. Dan ranije je Miloš Budimir došao i ostavio auto na mestu koje sam odredio. Sutradan smo se videli u bazi, prešli još jednom plan i ja sam odatle otišao sigurno četiri-pet sati pre dogovora. Pet-šest dana pre nego što je trebalo da se vidimo, Matori je zbog tog obrađivanja njiva, rekao da neće moći u ovim trenucima, ali da će u dogledno vreme da javi kada će da dođe da donese oružje, a ja sam Veličkoviću govorio da bi trebalo da idemo za četiri ili pet dana i da računa na to - rekao je Hrvatin.

Kako je objasnio, oko 15 minuta pre vremena nalaženja Veličković mu je rekao da će da kasni, ali da je ipak stigao pet minuta pre vremena. Nalaze se ispred jedne privatne klinike. Hrvatin seda za volan automobila. Kad su krenuli, Miljkoviću na nalog Matori, po dogovoru, šalje poruku.

- Kad smo skrenuli na zemljani put, Goran je prekomentarisao "top mesto". Pričao sam mu o šteku u kolima, da ću mu dati auto da odveze oružje, da ću da mu pokažem kako da otvori. Kad sam stao Goran je izašao iz kola, a ja sam parkirao gepek na gepek i između kola je bilo tri-četiri koraka. Došao je Nebojša Janković sa Nemanjom Đurićem. Ja stojim do gepeka "smarta" kojim sam došao. Goran je do mene. Nemanja Đurić je malo iza Gorana, a naspram mene, do gepeka pikapa je Nebojša Janković koji otvara gepek pikapa, a Goran u tom momentu vadi rukavice, stavlja ih i kreće ka kolima - dodao je.

"Miljković ga je najviše mrzeo"

Istakao je da je Nebojša Janković jednu nogu stavio na tovarni deo i čekao Veličkovića da priđe. U crnom džaku su navodno bili pištolji i Hrvatin je rekao da je verovao da su piššolji tu, ali da je posle saznao da ih nisu ni poneli.

- Nemanja Janković je desnom rukom obgrlio Veličkovića, a Janković ga uzima za ruke i viče "policija", što je bio znak ekipi u kukuruzu da izađu. Goran je pao stomakom na zemlju, kad su izleteli to je bilo peglanje, pumpanje u glavu. Stavili su mu lisice i fantomku. Ja sam mu stao na listove jer se batrgao. Kad su ga navodno hapsili, ja sam se prodrao: "Matori, šta mi uradi ovo, što me namesti", ali Belivuk mi je prstom pokazao da budem tiši. Na putu sam video "MBW X6" kako blokira izlaz sa zemljanog puta. Belivuk Đuriću i meni govori da sednemo u "smart" da idemo zajedno u Beograd, ali da ne idemo prvi, nego da krenemo zemljanim putem levo i sačekamo par minuta dok oni ne odu - objasnio je Hrvatin.

Rekao je da su otišli u blizinu suda u Katanićevoj ulici i da su se zadržali oko pola sata. Nekom od njih su pisali da dođu do baze.

- Jedno sat vremena samo čekali Miljkovića. Kad je Miljković došao Nemanja Đurić više nije bio u restoranu. Miljković je doneo Goranov aparat. Oni su sumnjali da je Veličković na vezi sa škaljarcima, konkretno sa Filipom Koraćem. Ispričao je da se Veličković dobro držao, da je pitao za šta je sa mnom, da su mu rekli da su mene već rešili. Rekao je nemojte njega, on je izašao iz zatvora. Posle nekih sat vremena, možda manje, Miljković je sa stadiona otišao da ode da ubije Gorana. Rekao je: "Čekam da me zovu, na mene je red, meni je palo da ubijem Gorana". U stvari, on je to hteo. Miljković je bio najradosniji kad sam pristao da učestvujem u navlačenju Gorana jer ga je on najviše mrzeo - rekao je Hrvatin.

"Dva puta ga udario sekirom u vrat"

Okrivljeni saradnik Srđan Lalić govorio je pred sudom o ubistvu Veličkovića. On je rekao da je Veličkovića upoznao preko Belivuka. Dodao je da je znao da ga Belivuk aktivno traži zbog njegove navodne bliskosti sa Filipom Koraćem. Namamljivanje je počelo kada je Bojan Hrvatin stupio u kontakt sa Veličkovićem lažno se predstavljajući kao poljoprivrednik koji se povremeno bavio prodajom oružja.

- Ubacili smo ga u skrivenu prostoriju u kojoj je bio samo najlon na zemlji i tu ga Belivuk nekoliko puta šutira u glavu. Počeo je da krklja, pa smo mu oslobodili nožem prostor za disanje. Ispljunuo je nekoliko zuba - rekao je Lalić kada je pričao o tome šta se sa Veličkovićem dogodilo u kući strave u Ritopeku.

Tada je, kako je ispričao, krenulo ispitivanje i iznuđivanje šifre na Skaju.

- Uzeo sam klešta koja su stajala u blizini i njima sam mu zalomio vrh nokta, što može da se vidi na slikama u optužnici, uz pretnju da će mu nokti biti počupani ako ne da šifru. Brzo ju je dao. Nismo ga dalje udarali. Razgovarali smo s njim i on je u jednom trenutku izrazio želju da vidi Veljka, a mi smo ga pozvali. Shvatio je o čemu se radi i rečeno mu je. Veljko je došao, skinuo mu povez s očiju i razgovarali su o razlozima zbog kojih su se razišli. Priču završavaju u relativno blagom tonu - rekao je Lalić.

Kako je dodao, oko dva sata kasnije ušli su Belivuk i Miljković, a Miljković je nosio sekiru. Nakon kratkog razgovora mu je rekao "hajde, Goksi, vreme je", na šta je Veličković pitao da se namesti.

- Rekao mu je da legne na stomak, što je poslušao. Miljković mu je dva puta udario sekirom u vrat. Veći deo vrata mu je bio odvojen od tela i tu je izgubio život. Vrlo se dobro, hrabro i dostojanstveno držao sve to vreme. Veljko mu je sekirom razdvojio glavu i stopala od tela, premeštao ih je i napravio nekoliko fotografija, a ispisali su mu krvlju natpis na leđima. Ja sam tada prvi put učestvovao u tako nečemu i video tako nešto. Znao sam da će ga ubiti, ali nisam očekivao da će to biti na takav način - istakao je.

Druga otmica u sedam dana

Nakon samo sedam dana, ubijen je Nikola Mitić, koji je bio četvrta žrtva klana. Nestao je 10. avgusta 2020. godine. Njegova fotografija prvi out se pojavila u javnosti nekoliko dana kasnije jer je porodica pokušavala da ga pronađe, misleći da je nestao. Ono što tada nisu znali je da je Mitić četvrta žrtva kriminalnog klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.

Mitić je krenuo da se nađe sa sestrom, ali ona ga je uzalud čekala.

Dve godine kasnije, u junu 2022. godine, tada već uhapšenim članovima Belivukovog klana na teret su, novom optužnicom, osim pet ubistava za koja ih je tužilaštvo već teretilo, dodata još dva - ubistvo Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića.

Odveden u kuću strave

Mitić je, kako se sumnja, Belivukovom "škodom" prebačen u restoran na Partizanovom stadionu, koji su pripadnici klana zvali "baza" i tu je brutalno mučen.

U javnosti su se pojavile fotografije koje su nastale na stadionu, a na kojima se vidi Mitić kako isprebijan sedi na kauču. Osim njega, tu su i Veljko Belivuk, ali i Srđan Lalić i svedok-saradnik Bojan Hrvatin, koji se naginje nad pretučenim Mitićem.

Belivuk i Miljković sumnjali su da ih Mitić prati, a iz presretnute komunikacije sa krištovane "Skaj" aplikacije moglo se videti da je on to i priznao posle mučenja, pa naveo da je radio zajedno sa Lazarom Vukićevićem, kog je klan likvidirao dva meseca kasnije.

Osim toga, iz poruka se videlo i da su Mitića oteli dok su išli na Dedinje kod svog advokata.

Posle mučenja u bazi, prebacili su ga u Ritopek, gde su mu isekli prst, udavili ga i zaklali, pa telo samleli u mašini za mlevenje mesa i bacili u Dunav.

Oni su posle zločina razmenjivali poruke preko aplikacije Skaj, verujući da policija ne može da presretne ovu komunikaciju. Kada su ga oteli, Belivuk je čestitao svima koji su učestvovali u "akciji".

"Svaka čast svima", poručio je Belivuk na njihovoj grupi za dopisivanje.

Srđan Lalić o ispitivanju Mitića

Okrivljeni saradnik Srđan Lalić, koji je sklopio sporazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i dobio manju kaznu u zamenu za informacije, ispričao je pred sudom kako je izgledalo ispitivanje i ubistvo Mitića.

Kako je rekao, poslednji je stigao u kancelariju u sklopu bunkera koja je imala blindirana vrata, dva televizora i video nadzor, sto, komodu i garnituru. Video je lice na garnituri, koje je bilo vidno prebijeno. U pitanju je bio Mitić.

- Ispitivanje je poodmaklo, već im je dao "Skaj". Rekli su da je priznao da je učestvovao u pratnji, da radi za Lazara Vukićevića. Po nalogu Veljka brišem snimke sa kamera iz prostorije i isključujem da ne snimaju dalje. Kasnije brišem i snimke sa kamera stadiona. Odredio je Miloša Budimira i mene da to lice odvedemo u Ritopek. Vezali smo ga lisicama. U Ritopeku nas dočekuje Vlade Draganić, a na stadionu uništavaju garnituru i uklanjaju tragove krvi - objasnio je Lalić.

Mitića su uveli u skriveni prostor, gde su nastavili da ga ispituju.

- Pričao je nepovezano, lagao nas. Rekao je da radi za Vukićevića, da mu je on dao 500 evra za angažman, da mu je još u zatvoru kupio patike, da mu je iznajmio vozilo. Miloš Budimir i ja smo loše reagovali na to. Uzeo sam armiračka klešta i znječio sam mu mali prst na desnoj nozi, a Budimir ga je udario građevinskim čekićem u levo koleno i napravio otvorenu ranu. Nije ni jauknuo, pa smo mislili da je pod dejstvom nekih droga. U cilju ispitivanja smo ga tukli drvenom štafnom dužine oko metar - dodao je.

ako je objasnio, Draganić je rekao da se sve privodi kraju, a Lalić i Budimir su mu obmotali strujni kabl dužine jedna i po metar oko vrata i vukli svako na svoju stranu.

- Kad je počeo da se otima, lice mu je pomodrilo. Uzeli smo kadu, stavili mu glavu iznad kade i Miloš Budimir mu je mesarskim nožem odsekao glavu. Prerezao je vrat s leve ka desnoj strani, poteklo je mnogo krvi. Ne znam kad je tačno nastupila smrt - rekao je Lalić.

Sutradan su uništili Mitićevo telo. Budimir je sačinio i neke fotografije, kao i dan ranije. Tela su se rešili na isti način na koji se to i pre i posle radilo. Spakovali su ostatke u džakove i izručili ih u reku.

Hrvatin hladnokrvno govorio o ubistvu

Okrivljeni saradnik Bojan Hrvatin je tokom odgovaranja na pitanja optuženog Marka Miljkovića rekao da niko od njih nije poznavao Mitića pre otmice, ali da su znali da je u pitanju "čovek Lazara Vukićevića".

Takođe je opisao prizor koji je zatekao na stadionu, a potom i ubistvo Mitića.

- Miljković preko aparata Nikole Mitića priča na glasovnu poruku sa Lazarom Vukićevićem. Govorio je da su nekad bili dobri, a da je sada sa Šarcem i smećem škaljarskim, a Vukićević je rekao da je sam za sebe i dodao "jurićemo se". Pitao je šta će biti sa Mitićem i rekli su mu da će ga pustiti. Trebalo je da ga čuvam u trećoj smeni, ali su posle rekli da ne treba i ubili su ga tokom noći. Smejali su se. Rekao sam da tako oni misle na mene. Rekli su da kad jednog ubijemo, dođe još četiri. Trebalo je da učestvujem u uklanjanju Mitićevog tela - dodao je.

Hrvatin je rekao da je Mitić ležao na stomaku sa lisicama na rukama, kao i da se videlo da je maltretiran i tučen i da je bio između crne i plave boje, već je nastupila mrtvačka ukočenost.

- Slušao sam šta mi objašnjavaju, šta treba da radim. Na zemlju su stavljali deblji najlon, a okolo kao kesa za đubre, samo malo kvalitetnije. Od početka vrata bi krenuli, sa spoljne strane postavljamo najlon, prebacujemo preko kanapa koji je okačen na kuke na plafonu. Sve ide tako okolo. Kod metalnih vrata je bio ulaz i izlaz iz najlona u kom smo uništavali pokojnikove ostatke. Draganić nije učestvovao u komadanju pokojnog Mitića. Miloš Budimir mi kaže da zasecam na određenim delovima tela, počevši od nogu, od Ahilove tetive i da zasecam rezove do gluteusa, da Lalić lakše sekirom može da preseče kost. Budimir je pripremao delove za mlevenje u mašini - dodao je, a potom do najsitnijih detalja opisao način na koji su se rešili tela Nikole Mitića i dodao da ni u jednom momentu tokom celog procesa nije imao utisak da će da mu pozli.

(Telegraf.rs)