Majka devojčice ubijene u "Ribnikaru" nakon tri meseca objavila ćerkin omiljeni citat i jednu reč

Tri meseca je prošlo od masovnog ubistva u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru. Ta tri meseca nisu ni približno dovoljna da porodice ubijenih prihvate svoju novu stvarnost, a da širu javnost ne prođe jeza kada se taj događaj spomene. Nina Borović Kobiljski, majka devojčice koja je išla u odeljenje K. K. i tog dana stradala, objavila je fotografiju ćerkinog rada i njenu omiljenu reč.

U pitanju je devojčicin rad za školu, na kojem je ispisan citat iz "Dnevnika Ane Frank" i reč sreća.

Preporučujemo

"Kako je lepo to da niko ne mora čekati ni trenutak da bi počeo svet činiti bolji", citat je iz knjige koji je zapisan.

Majka je taj citat podelila, istakla da je to bio izabrani citat njene ćerke, a da je za najlepšu reč izabrala upravo reč sreća.

Otac devojčice, odbojkaš Dragan Kobiljski, podelio je objavu sa slikama ubijene dece i čuvara škole i napisao "tri meseca".

Zašto nas zovu roditeljima stradale dece?

On je 28. jula objavio post pun bola, u kom je zapitao zbog čega ih zovu roditeljima stradale dece i istakao da njihova deca nisu nastradala nesrećnim spletom okolnosti, već da su "Ubijena sa vrlo jasnom namerom, planom i željom za fatalnim ishodom".

- Ništa se tu nije slučajno desilo. Slučajno su se samo neki spasli. I kako sada žive, dišu i uopšte postoje roditelji ubijene dece? Kakvo je detinjstvo i mladost braći i sestrama, kakva je starost bakama i dekama? Kakav je život ranjenih i kolike su traume preživelih? Koliko je tu zapravo svetova razoreno? Može li se ovo popraviti? Ne može! Mogu li se deca vratiti? Ne mogu! A da li je važno ipak utvrditi odgovornosti u ovom zlodelu? Vazno je! Važno je kako se nikad ovako nešto ne bi ponovilo - napisao je otac devojčice.

Kako je istakao, "niko od nas nije sudija na ovom, a ponajmanje na onom svetu i niko to ne pokušava da bude, ali da zlo ne bi ostalo samo zlo, pouka iz ove tragedije mora da se ponese".

- Utvrđivanje odgovornosti i zakonska kazna ne predstavlja našu osudu. Ona predstavlja stav društva da su radnje koje su do zla dovele neprihvatljive i da za cilj ima njegovo uređenje. Ni pokajanje ni oprost nemaju za posledicu oslobođenje od odgovornosti, niti bi sa tim trebalo da se meša. Bog će prihvatiti iskreno pokajanje, naš oprost će značiti nastavak života bez besa i gneva, a podnošenje odgovornosti i izricanje kaznenih mera imaju za cilj stvaranje i gajenje društveno prihvatljivih normi ponašanja - dodao je Kobiljski.

Otac devojčice napisao je da "još nisu stavljeni na iskušenje, niti je od njih neko tražio oprost, niti su sa kim zagrljeni plakali nad slikama ili telima ubijene dece - kažu neprijatno im je da gledaju".

- Uporno se trude da objasne kako je sve bilo u redu. Dete sa potpunim odsustvom empatije izlagano od strane roditelja sadržaju neprimerenom njegovom emocionalnom razvoju i obučavano u streljani - ne bi trebalo da je u redu. Detetu dostupno oružje u kući - ne bi trebalo da je u redu. Oglušenje roditelja na savete o potrebnoj psihološkoj podršci i detaljnom ispitivanju deteta usled "krize svesti" - ne bi trebalo da je u redu, jer je za posledicu imalo zataškavanje slučaja deteta koje je zapravo trebalo da se leči. Promena smene i odeljenja bez i jednog pisanog traga u vidu Molbe/Zahteva i Odobrenja, gde će jasni razlozi za preduzimanje takvih mera biti navedeni i nadalje proceduralno praćeni... - ne bi trebalo da je u redu, jer dokazuje odsustvo sistematičnog i organizovanog pristupa. Plasiranje neistina o vršnjačkom nasilju i viktimizacija zločinca - ne bi trebalo da je u redu, jer dovodi do stvaranja idola pogubnih za ovo drušrvo. Video snimci i skrnavljenje identiteta žrtvi, njihovih porodica i potencijalnih žrtvi - ne bi trebalo da je u redu iz svih moralno-etičkih i bezbednosnih normi. Toliko toga nije u redu... - napisao je.

(Telegraf.rs)