53 dana od nestanka dečaka u Apatinu: Čeka se DNK tela iz Hrvatske, roditelji i dalje tvrde da su deca oteta

Dva dečaka, P. B. (11) i A. M. (10) nestala su na Dunavu kod Apatina 29. maja, pre tačno 53 dana. Potraga za njima i dalje traje. Poslednji potencijalni trag ga jednom od njih je telo pronađeno u Hrvatskoj, pet kilometara nizvodno od Dalja, za koje se sumnja da bi mogao da bude jedan od dvojice dečaka, ali se čekaju rezultati DNK analiza.

Stvari dečaka su u Apatinu pronađene na obali pored kajakaškog kluba. Pronađeni su bickli, rančevi i patike, pa postoji sumnja da su ušli u reku. Ronioci i građani odmah su izašli u potragu za dečacima, ali od dece nije bilo ni traga, ni glasa. Pre dolaska policije i ronilaca, porodica je celu noć dežurala pored vode.

Kako je dan nakon nestanka dece za Tanjug rekao sekretar Ronilačkog kluba Veljko Cvjetićanin, potraga je bila otežana zbog visokog vodostaja Dunava.

- Pretražuje se priobalje, voda je brza, nije toliko hladna, ali jeste brza zbog vodostaja. Ovde postoji jedan deo terena gde se pretpostavlja da su deca ušla, i gde postoje kamene šporne, pa ako bi se desilo da su ušli tu i da su se utopili, taj deo će se svakako pretražiti - rekao je Cvjetićanin.

Ipak, dece i dalje nema.

Očevici videli decu

- Dovezli su se tu biciklima, bilo ih je trojica. Dvojica su se izula i ušla u vodu, treći nije hteo. Deca su samo nestala... - pričali su okupljeni.

Jedan meštanin Apatina ostao je u razmišljanju da li je mogao da spreči ono za šta se pretpostavlja da je tragedija. Naime, on je 29. maja u poslepodnevnim satima video dečake u vodi na mestu na kom su pronađeni njihovi bicikli i obuća. Kao i svakog dana, posle ručka je otišao u šetnju i primetio da se dečaci igraju u vodi.

- Primetio sam da neka dva čoveka sede na klupi, a onda sam video i dečake. Izgledali su mi starije, kao da imaju oko 15 godina. Onako kako sam prolazio, bacio sam pogled na njih i delovalo mi je kao da je sve u redu, kao da znaju da plivaju. Video sam kad je jedan dečak drugog uhvatio za glavu, ali mislio sam da je to neka njihova dečija igra. Zaista ništa nije delovalo sumnjivo, naprotiv, mislio sam da se zabavljaju. Tako je izgledalo - ispričao je vidno uznemireni Apatinac za Kurir.

On je naglasio da mu je žao što se sve tako desilo, kao i da bi sigurno skočio u vodu i pomogao deci da je znao šta se dešava. Prema njegovim rečima, dečaci nisu dozivali pomoć, niti je čuo da viču bilo šta drugo.

- Nisam mnogo obraćao pažnju, jer oni nisu zvali upomoć, a onda im je prišao i jedan čovek, crn onako i visok. Nisam čuo baš šta ih je pitao. Čini mi se da je neko rekao: "Otišao je kući". Tako je taj razgovor delovao skroz uobičajeno. Ja sam nastavio svojim putem, jer ništa mi nije ukazivilo na to da treba da se zabrinem za dečake ili da su oni u opasnosti - kaže i dodaje da je tek kasnije iz priča shvatio da je u pitanju treći dečak, koji je ranije bio sa P. B. i A. M.

Ključni svedok nestanka dečaka, ispričao je da se jako potresao kada je čuo šta se zapravo desilo.

- Kad sam čuo šta se desilo nisam mogao da verujem, stalno mislim kako sam možda mogao da ih spasem - rekao je.

Meštani Apatina su ispričali i da je treći dečak, pre nego što su ovi dečaci rešili da se rashlade u Dunavu, navodno otišao kući.

Roditelji veruju da su oteti

Patike su im na obali Dunava bile složene pored bicikla kao da ih je neko namerno tako ostavio da bi izgledalo da su ušli u reku i nestali, priča Zoran Mišković, otac malog A. M. (9), koji je u ponedeljak nestao zajedno s drugom P. B. (10).

"Verujem da su moj sin i njegov drug oteti i da se nisu utopili u Dunavu. Patike su im na obali reke složene pored bicikla kao da ih je neko namerno tako ostavio da bi izgledalo da su dečaci ušli u vodu i nestali. Ako su deca zaista oteta, nek mi se ti otmičari jave, spreman sam da im dam 100.000 evra da vrate dečake", priča Zoran za Informer i dodaje:

"Tog dana, prošlog ponedeljka, oko tri sata po podne krenuli su da voze bicikl, a ja nisam bio kod kuće jer sam radio. U prvi mah smo pomislili da su kod prijatelja, rođaka, ali nije ih bilo tamo. Tek oko pola osam uveče rekli su mi ljudi da su na obali pronađene njihove patike i bicikli. Dečaci nikada nisu sami odlazili na Dunav i nisu bili plivači! Nisu išli ka Dunavu nikada, obično bi se igrali na fudbalskom igralištu, oko kuće. Policiju smo pozvali čim smo posumnjali da su upali u Dunav. Ljudima svaka čast, traže ih i na reci i na obali. Policajci se nadaju da su dečaci živi, a ja mislim da su nam decu ukrali. To temeljim na osnovu tragova koji su ostali na obali. Patike su uredno složene, a tako ih ni u kući ne ostavljaju. Mi mislimo da je sve to namešteno da bi izgledalo kao da su dečaci u vodi. To je moje mišljenje. U međuvremenu, danima i noćima ih tražimo, ne spavamo...", kaže on.

(Telegraf.rs)