Zaspao u vodenici, pa u kući zatekao dvoje pod jorganom: Kocem pretukao brata i snaju, mislio da ga žena vara

Miletov najbolji drug i svedok na sudu, koji se na sudu zakllinjao da je "Mile mnogo dobar čovek", i da je Mile "rajska duša", ispriča hroničaru ovu priču.

Pre neku godinu kod nas još ne beše "Zakona protiv nasilja u porodici", tada su velike bračne sporove rešavala seoska "Mirovna veća" sastavljena od najuglednijih seljana domaćina kao pravi sudovi... Tako beše i u našem selu sa one strane Južne Morave.

Preporučujemo

U tom podplaninskom selu Mile je imao svoju vodenicu i malu bašticu pored nje. Često bi u vodenici zanoćio, na priručni ležaj uz naćve za brašno, a kada bi seljani iz okolnih planinskih zaseoka doneli ono malo pšenice ili kukuruza na meljanje on bi se budio uz često prozevanje i skidanje brašna sa lica...

Jednom tako on zanoći u vodenicu, ali ga pomeljari rano probudiše.

Ustade nekako nevoljno i usluži ih na brzinu, i ne htede nazad u hladnu postelju kad je dan uveliko poodmakao, te on kozjim puteljkom duž potoka krenu kući.

Stiže kući, i sasvim slučajno zastade u hodniku pred svoju spavaću sobu. Iznutra su se jasno čuli ženski strastveni krici i duboka uzdisanja iz ljubavnog zanosa... On nečujno otvori vrata i tad ugleda, ispod jorgana, u krevetu dve odrasle figure u silnom vođenu ljubavi...

Njemu se smrče pred očima, zar njegova žena da ga prevari sa komšijom, dok on tamo rmba i smrzava se u vodenici. Krv mu jurnula u glavu, mozak zastao, a srce bi da iskoči od ljubomore. Vrati se nazad u avliju i onako besan uzede jedan od bagremovih kočića koje je ranije pripremio za podizanje paradjza u baštici kraj vodenice...

Nije znao gde i kako udara po ono dvoje u ljubavnom zanosu... Oni vrište od bolova a on zapenio i ništa ne vidi i ne čuje, samo udara, li udara... U jednom momentu, kako je kasnije pričao sam na sudu,"proradi mu mozak“ da ih na mrtvo ne ubije, te stade i onako besan izadje na veradu svoje starije kućice, duboko uzdahnu i zapali cigaretu i sede na prvi stepenik. Zapali pre toka zamotani duvan drhtavim rukama u novinskoj 'artiji, nebi li se nekako smirio...

Nije povukao ni dva dima iz cigarete kad se na ulaznoj kapijici u dvorištu pojavi njegova žena noseći neke namirnice, u kesama, iz obližnje seoske prodavnice. On protrlja oči... "Kaži dragička", zacvrkuta njegova žena.

"Dragička" - jedva odvali on.

"Došao ti brat iz Švedske i doveo suprugu Elizabet, da vidi nas i naše običaje", dodade žena.

Mile se jako šljepnu rukom po čelu: "Pa ja sam tukao rođenog brata i snaju, a ja mislio tamo da si može biti ti tamo u krevetu i neki tvoj"..., grlo mu suvo, jezik zapleo i on ne dovrši rečenicu.

Istog dana Miletov brat sav besan se sa snajom vrati u Švedsku, ali pre toga ovlasti jednog uglednog leskovačkog advokata dole u varoši da ovaj podigne tužbu protiv svoga brata Mileta "za nanošenje fizičkog i duševnog bola".

Nađoše se na sudu, Mile bulji u patos drhtavim rukama gužva kapu, a brat iz Švedske ga prezrivo strelja očima. Njegovoj Elizabeti sve to nikako nije bilo jasno, pa pita sudiju na jedva razumljivom srpskom jeziku:

"Kakvi su to vaši običaji, ljudi ne smeju da se vole, da vode ljubav, zašto ih čekaju batine?"

Mile se na sudu nevešto branio greškom da je mislio da ga žena vara...

Ona tada uvređena na sudu izjavi "da Mileta napušta zbog planiranog nasilja“, i stvarno pokupi dečicu sa sobom i nešto malo ličnih stvari i ode kod svojih roditelja u susednom selu. Pravi Sud bi Mileta bar novčano kaznio ili na dve godine "apse" zbog nasilja u porodici, iz nehata.

Miletov pobratim što ispriča ovu navodno stvarnu priču, kune se uz čašu "gratis rakije" koju su mu drugovi platili, u zadimljenoj kafanici - "Da je za sve kriv uvozni paradajz iz susedne zemlje, jer je naš paradjz te godine baš lepo rodio i "tražio“" je poveće bagremove kočiće. Ali je Mile odsutao na nagovor tog pobratima da koćiće za paradjz, u bašti kraj vodenice, postavi zbog preniske cene paradajza na pijaci i da nije bilo kočića u dvorištu Mile bi i danas imao i brata i ženu.

(Telegraf.rs/Toma Stevanović)