"Ni smrtna kazna ne bi nam vratila Stefana": Prve reči oca ubijenog mladića iz Velike Plane posle presude

"Da postoji smrtna kazna ni ona nas kao roditelje Stefana Filića ne bi zadovoljila jer je naše dete ubijeno. On nikoga nije ni pipnuo, a kukavice su mu presudile", počinje svoju ispovest Nenad Filić iz Velike Plane, otac tragično nastrdalog mladića.

U Višem sudu u Smederevu danas je izrečena drugostepena presuda Nikoli Bojoviću i Mitru Pandureviću, koji su proglašeni krivima za ubistvo Stefana Filića. Bojović je osuđen na 18 godina zatvora, dok je Pandurević osuđen na kaznu od 15 godina zatvora, saopšteno je iz pomenutog suda.

Preporučujemo

- Ostali smo bez sina koji je bio kao anđeo. Ko god je upoznao moje dete imao je samo reči hvale. Pred njim je bila budućnost. Mi živimo kao moramo. Živi smo, a nismo...- kaže Nenad.

Prema njegovim rečima, tokom suđenja bio je zadovoljn radom suda i tužilaštva.

- Naše kazne su mizerne. Ostaje nam sad da čekamo odluku Apelacionog suda i da se molimo da bude identična. Mi ćemo nastaviti da se borimo kako bi zaštiti svu dobru decu, da ni jedan roditelj ne doživi ovo što smo mi. Da nam decu ubijaju kukavice- kaže Nenad.

O ubistvu sina Stefana za "Telegraf.rs" govorila je i njegova majka koja je tvrdila da je "umrla svaki put kada je u sudu videla ubice svog deteta"

- Ponekad je jako teško reći ili staviti na papir ono što ti je na duši, onaj pakao kroz koji prolaziš od trenutka kad ti ubiju dete, tvog Anđela kom si se radovao, kog si negovao. Zapravo, ne znam da li uopšte ostane nešto u tebi posle toga, sem praznine duboke kao ponor. To što neki kažu da se zove život posle toga, za tebe nije, ti kao majka umreš zajedno sa njim. Umreš svaki put kad pogledaš ubice svog deteta i pitaš se kakav je to poriv u mladom čoveku da može da oduzme nečiji život, bez razloga za to. Umreš i onog momenta kad te nazovi majka takvog deteta gleda pravo u oči, bezobrazno i drsko, ne bi li te valjda još dodatno povredila - bolne su reči Stefanove majke.Kako kaže, roditelj u takvoj situaciji "umre i pri samoj pomisli da postoji neko ko može da šutne nepomično biće u glavu i da posle toga sa svojim pomagačem ode kući.

- Odu kao da idu na piće, a da se ni ne se osvrnu na asfalt gde leži nepomičan momak, a njegov brat doziva u pomoć i plače? Takvu bezobzirnost i brigu samo za sebe mogu da pokažu, po mišljenju stručnjaka, samo samožive osobe koje su svesne počinjenog dela i svesni posledica koje mogu nastupiti. I bili su svesni i tada, dok su ubijali, i sada dok se vade. Za sve vreme suđenja nema ni trunke kajanja na njihovim licima, samo negiranje počinjenog dela - dodaje.

Ističe da su optuženi policiji i građanima od najranije mladosti poznati po bahatom ponašanju i napadima uglavnom na mlađe od sebe, što se dogodilo i u Stefanovom slučaju.

- Napali su decu od jedva 16 godina da pokažu svoju silu, da demonstriraju svoju nadmoć. Radi se o mladićma protiv kojih su se vodili postupci za posedovanje droge i u više navrata osuđivani za krivična dela sa elementima nasilja. Zar njima niko nije mogao da stane na put, zar je pravda za njih nedostižna? Zar godinama u jednom malom gradu, gde se uglavnom svi znaju, njih niko nije mogao da zaustavi? Kome je u interesu da oni budu na slobodi i ponovo na ulici? - pita majka.

U sebi, kaže, nosi mnogo besa.

- Ja, kao majka nedužno ubijenog deteta, imam pravo da postavim takva pitanja i to institucijama koje su očigledno zakazale. Koliko je majki još plakalo i posle toga, zašto? Zato što se nije mnogo toga preduzelo posle takvog zločina? Ubice nisu kažnjene, šta više, neki su došli majci u zagrljaj, a gde je meni moje dete? Znam da nije želeo da ode, znam jer smo imali mnogo zajedničkih planova, želja, maštanja. Utroba mi se pomeri kad samo pomislim na njega i način na koji su mi ga nasilno oduzeli. Igrali su se Boga, imali dovoljno hrabrosti da ga istrgnu iz mog zagrljaja, a sada od mene očekuju da oprostim i da zaboravim kako bi oni mogli svojim majkama u zagrljaj. Neka niko traži to od mene, neka mi ne sole ranu. Sada sam samo senka koja je prividno tu, nedovoljno sposobna da se nađem drugom detetu - iskrena je.

Kako kaže, samo želi da počinioci odgovaraju za delo, da budu maksimalno kažnjeni, kako bi njeno nedužno dete konačno dobilo mir koji zaslužuje.

- Tri godine slušam njihovo vađenje, njihove laži, njihovu sramnu odbranu, sve veće provokativne poglede, a sada već i provokacije, njihovih nesvesnih roditelja i mislim da konačno zaslužujem da ih vidim iza rešetaka. Što se postupka pred Višim sudom tiče, ne vidim da može da dođe do nekih promena. Sve je isto kao u prvostepenom postupku, nijedan veštak nije odstupio od prvobitnog mišljenja i nalaza. Dakle, svi dokazi protiv njih su relevantni i samim tim bi presuda trebalo da bude ista - zaključuje majka, koja svoje obraćanje našoj redakciji potpisuje sa "majka jednog anđela, rođena tamo nekog jula, a umrla tog prokletog 2. februara 2020."

(Telegraf.rs)