Poginuo nekadašnji direktor „Niteksa“ Mile Novaković: U Nišu uhapšen motociklista
Policija u Nišu uhapsila je vozača
Muškarac (81) kojeg je juče oborio motociklista dok je prelazio kolovoz na Bulevaru Zorana Đinđića, u blizini Lutkarskog pozorišta, uprkos naporima lekara preminuo je u niškom Univerzitetskom kliničkom centru. U pitanju je dr Mile Novaković.
Kako je "Telegraf.rs" objavio, vozač motocikla "honda" I.J. na pešačkom je naleteo je na Novakovića. Nesrećni čovek preminuo je sinoć oko 20.30 sati.
Policija u Nišu uhapsila je vozača.
Profesor dr Mile Novaković, koji je bio direktor „Niteksa“ više od 25 godina, poginuo je je juče u 81. godini. Vest o tragičnoj pogibiji profesora Novakovića saopštio je na Fejsbuku njegov sin profeso dr Igor Novaković, predsednik Gradskog odbora SPS u Nišu.
Profesor dr Mile Novaković je bio doktor tehničkih nauka, diplomirani inženjer tehnologije. Bio je redovni profesor Univerziteta u Nišu. Na funkciju generalnog direktora „Niteksa“ bio je od 1975–2000. godine, kada je to preduzeće važilo za industrijski gigant u nekadašnjoj Jugoslaviji. Bio je svojevremeno narodni poslanik SPS-a, redovni član Akademije kompjuterskih nauka (Kijev, Ukrajina) kao i predsednik Skupštine Udruženja stvaralaca Niša. Nakon penzionisanja bio je redaktor (urednik) poglavlja „Privreda“ u Enciklopediji „Znamenite ličnosti Niša“. Profesor Novaković teško je povređen juče kada je na njega, dok je prelazio Bulevar Zorana Đinđiđa naleteo motociklista. Udes se dogodio u 13.30 časova, a on je primljen u Urgentni centar sa teškim povredama glave, usled kojih je preminuo.
Кomemorativni skup biće održan u sredu, 24.05.2023, u 12:00 časova u Velikoj sali Univerziteta u Nišu. Sahrana je u četvrtak, 25.05.2023. u 12:00 časova na Novom groblju u Nišu.
Biografija
Dr Mile К.Novaković je rođen 9. februara 1942. u selu Sijarina, u srednje imućnoj naprednoj seoskoj porodici. Osnovnu školu završava u Sijarinskoj Banji kao đak generacije, a potom upisuje i završava čuvenu Leskovačku realnu gimnaziju, sa odličnim uspehom i renomeom jednog od najboljih đaka svoje generacije. Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, hemijski odsek, upisuje 1960/61. i završava studije u rekordnom roku 1964. sa odličnim prosekom ocena. Postdiplomske studije upisuje 1970. na Кatedri za organsku hemiju Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu. Studije završava 1974. sa odličnom prosečnom ocenom u toku studija i na odbrani magistarske teze. Pred komisijom uglednih profesora organske hemije Beogradskog univerziteta 1977 odbranio je doktorsku disertaciju i stekao zvanje doktora tehničkih nauka.
Radni odnos zasniva 1964. sa Niškom industrijom tekstila Niteks u Nišu. Godine 1967. u Niteksu postaje rukovodilac Laboratorije, 1969. direktor razvojnog sektora, 1970. pomoćnik tehničkog direktora, 1971. upravnik hemijskih tehnologija, a 1975. referendumom, prvi put organizovanim u jugoslovenskoj privredi, sa 99,9% glasova uposlenih radnika biva izabran za generalnog direktora Niteksa. Na ovoj funkciji ostaje do 5. oktobra 2000, kada zbog poznatih političkih previranja u Srbiji podnosi neopozivu ostavku.
Za 26 godina velikih napora i pregnuća nekoliko hiljada Niteksovih radnika, pod rukovodstvom prof. Novakovića, od fabrike niskih tehnoloških referenci i oskudnih znanja, stvorena je fabrika jakih tehnoloških potencijala i programskih opredeljenja, sa svim atributima evropske tržišne fleksibilnosti. Svaki kamenčić tog grandioznog mozaika uspeha, delo je prof. Novakovića, čoveka doraslog i rešenog da u ostvarivanju ciljeva uloži celokupne stvaralačke moći svoje ličnosti. Znajući da ko misli na dane – seje travu, ko na godine – sadi drveće, a ko na vekove – ulažeu ljude, Niteks je ranih 80-tih godina širom otvorio fabričke kapije mladim, visokoobrazovanim stručnjacima elektronike, mašinstva, tekstilne tehnologije, ekonomije i marketinga. Znanjem, najsavremenijom tehnologijom, programima primerenom dobu u kojem živimo i stvaramo, bogatim iskustvom i marljivim radom, ostvaren je impresivan dinamičan razvoj Niteksa, koji je po analizama najpoznatijih svetskih instituta Deloite Touch-a proglašen kao jedna od najsnažnijih tekstilnih fabrika Evrope, kadrovski spremna za treći milenijum.
Paralelno sa radom u fabrici, inženjer Mile Novaković 1971. biva izabran za asistenta na Hemiji tek osnovanog Filozofskog fakulteta u Nišu a 1977 za docenta na Višoj organskoj hemiji istog fakulteta. Po osnivanju Tehnološkog fakulteta u Leskovcu Univerziteta u Nišu 1980 izabran je za vanrednog profesora na predmetu Hemija boja i pomoćnih sredstava. Godine 1986. bira se za redovnog profesora Tehnološkog fakulteta za užu naučnu oblast Teorija i tehnologija bojenja i štampanja.
Objavio je dva kapitalna udžbenika iz hemijske tekstilne tehnologije sa ukupno 1400 strana, originalno naučno delo – monografiju međunarodnog značaja. Objavio je i monografiju nacionalnog značaja, preko 120 naučnih i stručnih radova sa 5S1 liste, međunarodnog i nacionalnog značaja, u zemlji i inostranstvu, preko 20 originalnih tehničkih rešenja, dva patenta, 25 projekata Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije. Naučni radovi su citirani u deset najuglednijih časopisa iz oblasti hemijske tehnologije i tekstila. Bio je mentor pri izradi oko 100 diplomskih radova na Filozofskom i Tehnološkom fakultetu, četiri magistarske teze i tri doktorske disertacije.
U toku svog rada boravio je na specijalističkim studijama u najpoznatijim svetskim institucijama i firmama za proizvodnju boja, hemikalija i pomoćnih sredstava: Niopik u Moskvi, Du Pont u Americi, Siba u Švajcarskoj, Vaueg u Nemačkoj, YSY u Engleskoj, Shemapol u Češkoj, Siech u Poljskoj, Heberlein u Švajcarskoj, Manchester u Engleskoj, Dr Bohme u Nemačkoj. Godine 1988. bira se za redovnog člana Internacionalne akademije kompjuterskih nauka, sa sedištem u Кijevu.
U povodu obeležavanja 100 godina postojanja Niteksa, kojoj su prisustvovali najviši predstavnici političkog, privrednog i naučnog korpusa Srbije, među kojima ministri nauke, privrede, kulture i predstavnici poslovnih partnera iz zemlje i inostranstva, o prof. Novakoviću su biranim rečima akademika Кanazira, prof. dr Džokića, akademika Vladimira Pantića, označeni nemerljivi doprinosi divovskom razvoju Niteksa. Ovoj svečanosti su prisustvovali i potomci industrijalca Mite Ristića, koji su bili impresionirani dočekom i onim što je nastalo na obali Nišave, na 13 ha oplemenjenog prostora. (više u poglavlju Redakcioni odbor, EZLN prvo izdanje).
Кao krunu svog 44-godišnjeg sveukupnog naučnog i privrednog stvaralaštva, objavio je 2001. romansiranu autobiografiju pod nazivom Кolevka od visokih brda,
Tokom 36-godišnjeg rada u Niteksu i 40-godišnjeg rada na Univerzitetu u Nišu, bio je biran: za odbornika Skupštine grada Niša; za člana Saveta Univerziteta u Nišu, Naučnog odbora za pisanje Enciklopedije Niša, Saveta za razvoj Grada Niša; Prosvetnog saveta Srbije; Odbora za tehnički razvoj pri Skupštini Republike Srbije, člana Upravnog odbora Privredne komore Srbije i Jugoslavije, člana Glavnog odbora SPS-a. Takođe, biran je i za poslanika Skupštine Republike Srbije 1997–2000, za predsednika Skupštine Udruženja stvaralaca Niša Car Кonstantin.
Za doprinos sveukupnom razvoju našeg društva, nagrađen je: najvišim priznanjem Niteksa: Zlatna prelja povodom 100 godina postojanja Niteksa; Prvomajskom nagradom Gradskog sindikalnog veća; Plakatom Univerziteta u Nišu; Statuom CarКonstantin Nišavskog okruga; Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima; Majskom nagradom SO Medveđa; Majskom nagradom SO Sokobanje; Oktobarskom nagradom grada Niša za 1981; najvišom nagradom Privredne komore Srbije Dan republike; Nagradom za menadžera godine 1999. Privredne komore Jugoslavije; Ordenom rada sa zlatnim vencem; Ordenom Zasluge za narod sa srebrnim zracima; titulom menadžera Jugoslavije za 1995; titulom menadžera Balkana i Crnomorskog regiona za 1999; najvećim priznanjem Saveza Sindikata Srbije Zlatni plakat.
Oženjen je, ima suprugu Ljiljanu, profesora srednje škole, sina Igora i kći Nataliju, profesore Univerziteta u Nišu.
(Telegraf.rs. Niške vesti)
Video: Jake policijske snage obezbeđuju Univerzitet Hauard
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Pavle I. Premovic
Са великим болом сазнали смо за трагичну смрт нашег драгог пријатеља и колеге проф. др. Милета Новаковић. Породица Премовић
Podelite komentar