"Da je bio iskren, zagrlio bih ga": Prošlo pola godine od pogibije Borisa i Dejane, vozač i dalje za volanom

Boris Majorski (18) iz Stare Pazove i njegova devojka Dejana Neralić (17) iz Golubinaca tragično su nastradali pre tačno pola godine, kada su krenuli na izlet u Vrdničku kulu. Na putu ka tamo na njih je "mercedesom" naleteo Slobodan B. (83) iz Krčedina i usmrtio ih na licu mesta. Borisov otac Vladimir kaže da je sudski proces počeo 11. aprila, a da roditelje tinejdžera naročito pogađa što Slobodan nije izrazio iskreno kajanje.

- U utorak smo imali prvo ročište. Bili smo tamo, bio je i optuženi sa svojim pravnim zastupnikom. Dok je davao izjavu, nas je sudija zamolila da izađemo iz sudnice. Posle sam razgovarao sa advokatima i rečeno mi je da je to praksa. On se brani da nije kriv, proces ide dalje... Pre suđenja je sa pravnim zastupnikom bio na jednoj strani hodnika, a mi na drugoj. Nije pokušao da ostvari nikakav kontakt. Na kraju ročišta je ustao, okrenuo se prema nama i izjavio nam saučešće. Pretpostavljam da je to predstava koju svaki advokat da svom klijentu. Sa mnom su bili i Dejanini roditelji. U tom trenutku samo se okrenuli i izašli. Emina, Dejanina majka, je počela da plače, a onda sam i ja - priča Vladimir za Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kako kaže, posle suđenja im je pravni zastupnik rekao da je branilac optuženog Slobodana rekao da "takav potez nema smisla".

- To je predstava da bi sudija videla, jer se njemu ta izjava saučešća uzima kao olakšavajuća okolnost, kao pokazivanje kajanja. Prošlo je šest meseci, on nikakav kontakt nije ostavio sa nama. Jedino nam je, dok je on bio u ptitvoru, stigao telegram saučešća njegove rođake. Ja u Pazovi držim pogrebno preduzeće i vrlo je lako doći do mog broja telefona. Za šest meseci nijednom nije pokušao da me kontaktira. Mogao je da priđe dok smo stajali u hodniku, ne bismo ga ujeli. On je čekao priliku da sudija to čuje. Kad sam posle video šta piše u zapisniku sa pretresa, možda je i bolje što smo izašli. Nismo želeli da prihvatimo to saučešće, dalje to ide svojim tokom - dodaje.

Ističe da se sada svim silama bore da pobedi pravda.

- Povezali smo se sa udruženjem roditelja dece nastradale u saobraćaju. Dugo sam razdovarao da gospođom Verom, Nikolininom majkom. Rekla mi je da budem spreman da tu bude svega i da mi preostaje da se uzdam u to da će pravda da pobedi. Nama nije bitna visina kazne, samo nam je bitno da pobedi pravda i da on bude adekvatno sankcionisan - ističe otac.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Vladimir Majorski (@borda_in_memoriam)

I dalje vozi automobil

Kako objašnjava, Slobodan B. je nakon nesreće proveo mesec dana u pritvoru, a onda je pušten na slobodu. Za roditelje poginulih tinejdžera najstrašnije je što on i dalje može neometano da upravlja automobilom.

- On normalno vozi, normalno se kreće. On je posle suđenja seo u auto i otišao. Sad se ja pitam, suđenje može da traje još dve - tri godien, koliko dece će da nastrada? Kada prođete na crveno ili napravite saobraćajni prekršaj kojim niste ugrozili ničiji život, oduzima vam se vozačka dozvola na šest meseci ili godinu dana, a on vozi dok ne bude osuđen. Čovek od 83 godine... Meni je to neshvatljivo. On je dugo živeo u Nemačkoj i tamo se nakon neke godine života izdaje trajna vozačka dozvola. Valjda čovek treba da ide na pregled, da vidi da li dobro vidi i čuje. Upoznajući se sa ovim i sličnim slučajevima, shvatio sam da su vozači koji ubiju nekog u saobraćaju su većinski ljudi koji imaju više od 70 godina i upravljaju vozilom. Nemaju oni više te reflekse - dodaje Vladimir.

Razumeo bi, kaže, ako čovek teško živi i nema novca, pa mora da vozi, ali ne razume da čovek koji je 50 godina živeo u Nemačkoj i u Srbiju dođe na 20 dana godišnje ne može da "pozove taksi i sedne na zadnje sedište kao gospodin umesto da vozi".

- Po mom mišljenju, to nije savesno. Za 15 godina posla sam imao mnogo slučajeva da su ljudi, vozeći u tim godinama, za volanom doživeli srčani udar i umrli. Srećom, nije bilo slučajeva da ubiju nekoga. U tim godinama srce može da ti stane svakog trenutka. Ubićeš nekoga, ne svojom krivicom, ali moramo da budemo savesni, da razmišljamo, da redovnom idemo na zdravstvene kontrole. To može da se desi svakom, ali je van svake pameti da čovek od 83 godine da sedne za volan. Zbog toga se borimo, da proradi svest kod ljudi. U Nemačkoj to jeste trajna vozačka dozvola, ali u Nemačkoj su ljudi savesni. Sami sebi kažu "ja ne mogu, volan više nije za mene i neću da vozim, bez obzira na to što imam vozačku koja mi je trajno izdata" - ističe Borisov tata.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Vladimir Majorski (@borda_in_memoriam)

"Svima je pomagao"

- Naše dece nema, njih ništa ne može da vrati, ja to razumem, ali bih bio poražen da njegov novac i advokati svale krivicu na nekoga koje u grobu i ne može da se brani. Ja svog sina vrlo dobro poznajem. Kad je išao tu po Pazovi bila je neka saobraćajna nesreća i on je stao i pomogao povređenom jer je vozač kamiona koji ga je udario napustio lice mesta. On je prosto bio takav, uvek je hteo da pomogne svakom. On je sa mnom rame uz rame išao na sve moguće intervencije. Ovo što ja radim je izuzetno psihički težak posao. Ali njemu nije bilo teško. Ljudi su se divili jer je tako mlad dečko sposoban da radi tako "strašan" posao - dodaje.

Zna, ističe, da bi njegov sin bio istinski borac, da bi se borio da opravda sebe i dođe do činjenica da nije kriv. Kada je došao na lice mesta, policajci su mu saopštili da je mladi par imao pravo prvenstva prolaza jer je išao glavnim putem, a da je Slobodan svojim automobilom izleteo iz sporedne ulice, te da s udarili u automobil i poginuli na licu mesta.

- To prvo ročište bio je najteži dan u mom životu. Sa Dejaninim roditeljima se nisam poznavao pre tragedije, a od tada smo non-stop zajedno i u kontaktu. Lakš guramo kad smo zajedno. Ali bilo mi je ekstremno teško. Ceo taj dan mi je bilo užasno. Sutra to može i meni da se desi, i ja vozim, ali kunem se u sve što imam da bih lepo rekao kakva je situacija i da sam kriv. Da je on to, čovek, meni rekao, ja bih ga zagrlio i sve bi bilo okej, ugostio bih ga u svojoj kući kao čoveka da popričamo. Ali sada pokušava da oblati moje mrtvo dete koje ne može da se brani. To je, po mom mišljenju, mučenje. Ima 83 godine, pitanje je da li će doživeti, neka bude iskren. Imao sam kontakt sa jednom gospođom čiji je sin poginuo u Somboru i polinilac je otišao u tužilaštvo i rekao da je kriv, sklopio je sporazum o priznanju krivice, dobio šest i po godina i otišao u zatvor. Po mom mišljenju, to je nekako iskrenije i lakše za sve, a ne ovako da se mrcvarimo i isterujemo pravdu. Ali zato sudovi postoje. Ja verujem da će pravda da pobedi jer nama je to sada najbitnije - kaže Vladimir.

Kako objašnjava, mnogo puta je, za proteklih šest meseci, na putu ka svojoj vikendici u Slankamenu prolazio pored Krčedina i razmišljao da ode kod Slobodana, da popiju kafu i rakiju i da ga zagrli, jer u dubini duše želi da veruje da je njemu žao zbog toga što se dogodilo.

- Verujem da je on čovek, da mu je žao i da mu nije lako. Da se to meni desi, noćima ne bih mogao da spavam, ne bih imao mir. Meni ništa ne treba kad sam izgubio ono što je najvrednije. Ima mnogo takvih slučajeva, čak i onih za koje nikada nije podignuta optužnica. Uzdam se u to da svi ti tužioci i sudije nisu mašine, nego ljudi. U ovom trenutku snagu mi daje to da treba da istrajem da se završi proces i da pravda pobedi - zaključuje Vladimir.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Vladimir Majorski (@borda_in_memoriam)

Počivaju zajedno

Prema rečima najbližih članova porodice mladog para, njih dvoje se nisu razdvajali. Zbog toga su sahranjeni zajedno na groblju u Staroj Pazovi.

Svi poznanici kažu da je njihova ljubav bila velika i nešto posebno. Borisov otac Vladimir često na društvenim mrežama deli njihove fotografije kako bi očuvao uspomenu na dvoje tinejdžera.

"U ovoj, svima radosnoj, a meni teškoj i sumornoj noći, kopam po uspomenama hrabro, boreći se sa bolom, ali izdržaću. Zamišljam da si tu kraj mene. Znam, odmahnuo bi rukom, rekavši: "Ćale, nije za tebe Instagram", ali nemoj mi zameriti, time pokušavam da te zaštitim od zaborava i ponosno te predstavim onakvog, kakav si zaista bio. Pun ljubavi, poštovanja i požrtvovanosti. Ovim putem, sine, obećavam nikad nećeš pasti u zaborav, živiš i živećeš večno", napisao je Vladimir veče pred Uskrs.

(Telegraf.rs)