"Majka mu je bila u školi kada je skočio": Dečak pre tragedije u Kačarevu tražio da se otvori prozor

Nazalost pedagog nije ono sto bi trebalo da bude. Ako ucenik ode kod skolskog pedagoga, ne pristupa se strucno vec se dete ubedjuje da su to obicni problemi koje ima svako dete tog uzrasta. U zbornici se prepricava razgovor, ismeva ucenik i sve to stigne do vrsnjaka. Dete ne zeli da bude ismevano i ponizeno i sve trpi, roditelji kada primete da dete ima neki problem treba da razgovaraju sa detetom, dete milom ili silom kod psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra. Sve se uzima zdravo za gotovo, civena recenica to u nase vreme nije bilo ili se ne uvazava detetovo misljenje, ne saslusaju i ne pokusaju da razumeju dete i kada dodje do ovakve situacije onda se svi cude i pitaju kako. Prave se veliki propusti u vaspitanju dece i u samom pristupu. Nazalost, ugasen je zivot deteta koje je tek pocinjalo da zivi, jadni roditelji... Iza ovog se krije mnogo ozbiljniji problem, niko tek tako ne odizima sebi zivot.

Direktorka nosi jedno deše na duši, šta ima ona dete da poziva na razgovor, valjda se, šta god da je u pitanju, prvo ide kod pedagoga.