Predsednik Apelacionog suda u Beogradu za "Telegraf": Ovo je njegova tajna uspeha, ali i savet mladim kolegama

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković za "Telegraf.rs" govori o radu suda, najtežem predmetu i poslovnim uspesima. Svim mladim kolegama može da poruči "ostanite dosledni sebi i zapamtite da ste na kraju dana, ipak, samo ljudi".

• Na mestu predsednika Apelacionog suda nalazite se već godina. Možete nam reći zbog "čega" pojedine presude padaju u vodu?

Razlozi zbog kojih svi apelacioni sudovi, a ne samo Apelacioni sud u Beogradu, ukidaju prvostepene presude ili preinačavaju iste su, kao što i sam zakon kaže, bitne povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Da ne bih previše formalizovao odgovor na ovo Vaše pitanje, te da bi odgovor na isti bio jasniji čitaocima vašeg portala, razlog zbog kojih sudije apelacionog suda u tim situacijama staju na drugačije stanovište u odnosu na prvostepeni sud i time, neretko, izazivaju negodovanje u javnosti, što je naročito izraženo u postupcima koji

imaju veliku medijsku propraćenost, je u tome što je obaveza ovih sudija, da se tako izrazim, da „ukloni iz pravnog poretka“ odluke koje imaju anomalije, odnosno koje nisu u skladu sa zakonom. Suprotno postupanje značilo bi da sudije žalbenih sudova ne vrše dosledno svoj posao. To, svakako, ne znači da prvostepene sudije krše zakon već upravo činjenica da u žalbenim sudovima sudije sude u većima (za neka krivična dela i u

petornim većima), te da imaju veće iskustvo u radu ukazuje da lakše prepoznaju zakonske prepreke u donošenju određene odluke i u obavezi su da u vezi sa istim reaguju na zakonom predviđen način. Bitno je napomenuti da je znatno više potvrđujućih presuda u odnosu na ove druge što pokazuje da je pravosuđe na dobrom putu.

• Kako savetujete mlade sudije?

Teško je dati dobar savet bilo kom mladom čoveku na početku njegove profesionalne karijere. Ovo je znatno teže kada neko počinje da vrši sudijsku funkciju jer biti sudija je više od profesije zbog toga što ova funkcija daje ovlašćenje donošenja odluka koje mogu imati dalekosežne posledice na sve građane Republike Srbije. Ako mogu to da svedem na jednu rečenicu bilo bi ostanite dosledni sebi i zapamtite da ste na kraju dana, ipak, samo ljudi.

• Da li postoji pritisak na sudije Apelacionog suda?

Ako se Vaše pitanje odnosi na mene lično ni u privatnom, a još manje u poslovnom odnosu nikakvu vrstu pritiska ne tolerišem. Dakle, ni posredno ni

neposredno na mene nije moguće vršiti pritisak. Okolnost da pojedini političari imaju potrebu da se javno izjašnjavaju o sudskim postupcima koji su u toku na mene, a uveren sam i na moje kolege, nema uticaj, ali mogu biti opasna po lica koja njihove poruke slučaju. Samo snagom našeg autoriteta i profesionalnim obavljanjem funkcije možemo vratiti poverenje građana u sudstvo, a ja Vas uveravam da u sudovima sede ozbiljni profesionalci na koje nije moguće uticati.

• Koji je vaš najveći profesionalni uspeh?

Iako uvek sve svoje privatne uspehe stavljam iznad svakog profesionalnog možda najvećim uspehom smatram to što sam, i pored svih izazova koje ova profesija nameće, uspeo da sačuvam sebe i ono najvrednije u meni kao čoveku. Biti sudija je velika privilegija jer ako znate da ste taj dan uspeli da sačuvate svet od jednog društveno opasnog čoveka ili pomogli malom čoveku i pokazali društvu da smo svi zajedno u borbi ka ispravnim ciljevima možete biti srećan čovek. I u tom smislu ja jesam srećan čovek. Takođe, činjenica da sam krajem prošle godine izabran treći put za predsednika

Apelacionog suda u Beogradu je za mene od velikog značaja i sama za sebe govori da uspešno obavljam tu funkciju uz svesrdnu pomoć i podršku svih zaposlenih.

• Šta bi voleli da učinite za pravosudni sistem Srbije?

Mnogo toga bih želeo da učinim bolje za pravosudni sistem Srbije i mogu slobodno, sa stanovišta prvog čoveka Apelacionog suda u Beogradu, da kažem da sam mnogo toga za građane koji traže zaštitu svojih prava pred sudovima sa područja Apelacionog suda u Beogradu već učinio. Ako dozvolite rekao bih neke od tih stvari: preduzimanje niza konkretnih mera ka ujednačenju sudske prakse, a koja praksa je pohvaljena i od strane Saveta Evrope kao primer dobre prakse, svakodnevno rešavanje velikog broja starih predmeta, te ukupno smanjenje tih predmeta u radu na teritoriji

ovog Suda, uvođenje kaznene evidencije kao prvi sud u Srbiji, pretvaranje pritužbe u delotvorno pravno sredstvo, transparentan rad Suda, za šta je, takođe, Apelacioni sud pohvaljen i od strane Poverenika, i mnogo toga drugog. Stvar koju bih promenio bi svakako bila podjednaka opterećenost svih sudija na teritoriji Republike Srbije kroz institut „ponderisanja“ predmeta. Jednu od stvari koju bih promenio bi bilo i drugačije računanje trajanja žalbenih postupaka jer, prema sadašnjem uputstvu za izradu programa rešavanja starih predmeta u sudovima, isti rokovi se računaju prema datumu prijema u žalbeni sud što smatram pogrešnim budući da postupak teče od momenta podnošenja žalbe, te se dešava da se određena žalba reši ranije jer je predmet brže stigao u žalbeni sud iako bi po datumu podnošenja žalbe bio pre na rešavanju. Takođe, smatram da je neophodno, s obzirom na stvarnu opterećenost suda, definisati rokove rešavanja predmeta budući da sadašnji rokovi to onemogućavaju.

• Koji predmet vam je bio najteži?

Budući da sam sudija duže od 25 godina jasno je da sam u karijeri imao mnogo teških predmeta. Možda će Vas iznenaditi ako kažem da, i pored toga što postupam i u Odeljenju za organizovani kriminal, najteže predmete koje sam imao u karijeri nisu bili iz oblasti organizovanog kriminala već u sferi tzv. opšteg kriminaliteta. Zapravo, za sudije najteži su oni predmeti koji predstavljaju pred sudije najkomplikovanija pravna pitanja, a njih je u dosadašnjoj karijeri bilo podosta. Svakako pamtim jedan, medijski dosta ispraćen, predmet koji ne bih imenovao zbog davanja publiciteta istom okrivljenom, a u kojem se rešavalo o pitanju nužne odbrane koja često u praksi može biti jako sporna.

(Telegraf.rs)