Hrvatin tvrdi: "Miljkoviću mrzeo si Goksija, a najsrećniji si bio kada sam pristao da ga namamim u kukuruz"

Okrivljeni saradnik Bojan Hrvatin juče je, u okviru suđenja kriminalnom klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, završio je sa izlaganjem. Njega je danas ispitivao optuženi Marko Miljković.

Na početku suđenja je Hrvatinov branilac Goran Petronijević javio se za reč i rekao da je neophodno da branioci okrivljenih saradnika budu u sudnici i kada njihovi branjenici završe sa iskazima.

Suđenje se nastavlja u četvrtak.

18:00-Hrvatin o voznom parku Belivukovog klana

Miljković: Koje je boje "smart"?

Hrvatin: Crn kad sam vozio Gorana, posle je bio siv, bilo je priče da će da se uništi, ali nije. Kao i "fiat dobl" koji je ostavljen posle Lazara Vukićevića.

Miljković: Da li je "smart" automatik ili manuelni?

Hrvatin: Automatik.

Miljković: Da li je on korišćen i za Gligorijevića?

Hrvatin: Ne znam.

Miljković: Da li je Lalić imao "smarta"?

Hrvatin: Ne sećam se. Znam da je vozio "audi A6", "škodu oktaviju" i "BMW", blindirani, koji nije koristio. On je oko dve nedelje stajao unutar baze.

Miljković: Gde je auto bio posle?

Hrvatin: Ne znam, korišćen je da se navuče Ljepoja da kupi blindirani auto.

Miljković: Opiši mi "kedi" koji je navodno korišćen da se preveze Veličković?

Hrvatin: Ja sam rekao da je spominjan pikap i "kedi" kada smo prvi put išli u kukuruze. Ne znam tačno da li je bio "kedi" ili "doblo", ne sećam se, nije me zanimalo, ali je bio pikap. Otvarao se sa strane, dvokrilna vrata su bila nazad, to se otvaralo za Veličkovića.

Miljković: Na kom sastanku su dodeljene uloge za ovo navodno ubistvo, otmicu, šta već?

Hrvatin: Moj zadatak je bio da ga dovezen. Veljko nam je sve rekao na trim stazi.

Miljković: Koja je moja uloga i ko mi je dodeljuje?

Hrvatin: Veljko i ti ste se dogovorili. Vi ste delili sve uloge i sve ste određivali. Tvoja uloga je bila da budeš pratnja u slučaju da ja imam pratnju i da blokiraš put.

Miljković: Da li je to ista "X6" kojom te je vozio Marko Budimir?

Hrvatin: Ja tim kolima tog dana nisam prišao i nisam zagledao tako da ne znam da li je to taj, ali je zaličio na auto koji je vozio Marko Budimir.

Miljković: Da li ej neko bio sa mnom u autu?

Hrvatin: Ne znam, ne znam ni da li je bio još neko u pratnji ili samo ti, nije spominjano na sastanku.

Hrvatin o Filipu Koraću

Miljković: Pre tvog hapšenja si video da je uhapšen Vuk Vučinić?

Hrvatin: Video sam da je osumnjičen za otmicu i ubistvo Gorana.

Miljković: Spominjao si džak u kom su se navodno nalazili pištolji. Kakav je?

Hrvatin: Kako klasični veliki džak za smeće, koji kao da je bio namešten u krug, kao da su pištolji unutra, ali kao da je pritisnut odgore. Goranu je prikazano u kesi, a što se tiče orbe, video sam da ima neka torba u tovarnom delu, ali je nisam zagledao, obraćao sam pažnju na to da Đurić uhvati Veličkovića.

Miljković: Šta ste pričali ti i Veličković usput? hrvatin: Pa, ništa.

Miljković: Janković je navodno fizički Matori?

Hrvatin: napravili smo priču da je padao za trgovinu oružja, on je uhvatio Veličkovića za ruke i vikao "policija".

Miljković: Koja je poenta da bivši robijaš zove policija?

Hrvatin: Ja sam rekao da je to bila šifra.

Miljković (kroz smeh): Što bi se bivši robijaš predstavljao kao policajac? Nisu ti lepo tužioci smislili priču.

Tužilac: Sudija, vi rukovodite glavnim pretresom. Da li na ovaj način može da se sprovodi unakrsno ispitivanje? Da li postoji neka procesna reakcija da se ovo spreči? Opomena i dalje. Ja tražim odluku veća.

Sudija: veće je donelo odluku da se Miljković opominje. Ne znam u kom kontekstu imate potrebu da spominjete tužioca. Nemojte uopšte da spominjete tužioca.

Miljković: Kad budem dopunjavao odbranu reći ću šta imam.

Sudija: Vi niste ni izneli, koliko se sećam.

Miljković: Izneću. Video si slike fantomki iz skrivenih prostorija, da su one korišćene za Veličkovića?

Hrvatin: Bila je takva fantomka, ne mogu da kažem da je to ta.

Miljković: Da li je Budimir bio u kukuruzu?

Hrvatin: Nije istrčao iz kukuruza, on mi je rekao da je sedeo na suvozačkom mestu.

Miljković: što si baš ti stajao Veličkoviću na nogama?

Hrvatin: Ja sam stao samo, tako se namestilo.

Miljković: Šta je radio Lalić?

Hrvatin: Učestvovao je u lišavanju slobode kao i svi ostali, ne znam šta je tačno radio, nisam video ubacivanje u kola. Ono što sam video konkretno je da ga Nemanja Đurić hvata. Teša je čučao, čestitao mi je, Teša mi je pokazivao prstom kad sam se drao da me ne bi čuli.

Miljković: Šta je Veličković imao kod sebe?

Hrvatin: Crnu torbicu što ide preko vrata.

Miljković: Da li si ti video da je neko taj dan koristio motorolu?

Hrvatin: Ne, nisam znao da će se koristiti taj dan.

Miljković: Kad ste ti i Đurić stigli u kafić?

Hrvatin: Oko pola sata posle otmice.

Miljković: Kada ste se našli ti i Goran?

Hrvatin: Oko pet, znači oko šest smo bili u kafiću.

Miljković: Ko vam je posao da dođete u restoran kafića i na koji telefon?

Hrvatin: Ne sećam se kome je od nas dvojice stigla poruka, ali je Veljko rekao da ne idemo u bazu i da čekamo da nam neko piše, ne sećam se ko je pisao.

Miljković: Da li sam ti pokazao Veličkovićeve kontakte?

Hrvatin: Jesi, pitao si koga znam od tih kontakta. Spominjao si da si pisao Isakoviću, rekao si da znamo da je u Egiptu i da ni tamo ne može da se sakrije. Ja znam da je Goran imao Kimija u kontaktima. Znam za Crnog i za Čikaga. Konkretno sam gledao kad si pisao sa Koraćem. Sedeli smo zajedno i krenuos i da mu pišeš. Nisam znao šta pišeš, nije me interesovalo, nisam gledao šta pišeš, samo sam video kad si pisao.

Miljković: Rekao si da sam ti rekao da je došao red na mene da ubijem.

Hrvatin: Tako si mi predstavio, rekao si mi kroz smeh da je na teme pao red. Nije bio red uopšte, ti si hteo da ideš da ubiješ Gorana. Iz fore si rekao da je red na tebe, kao bio si srećan što je na tebe pao red. Ti si hteo da ideš da ga ubiješ. Nisi morao da ideš tamo, bilo je tamo ljudi. Miljković: Što nismo odredili unapred ko će da ga ubije?

Hrvatin: To nikad nismo radili.

Miljković: Šta znači da sam ga ubio preciznim udarcem sekirom u glavu?

Hrvatin: To si mi ti rekao. A ja mogu da objasnim šta je precizan udarac, mogu da uporedim kada je Veljko ubio jednim prciznim udarcem u vrat. Tako si mi rekao, da si ga udario jednom i da nije bilo potrebe da udariš ponovo.

Miljković: Kako to znaš ako nisi bio tu?

Hrvatin: rekao sam, ti si mi rekao.

Miljković: Ti si u tužilaštvu sliku "Korać pi*ka" drugačije opisivao. Sad si se ispravio. Što si prvo opisivao jedno, a posle drugo, ako si se već detaljno sećao slike? Sudija: ne možete da predočavate tu izjavu.

Miljković: Da li si nekada opisao drugačije?

Hrvatin: Rekao sam samo da piše Filip Korać, a pisalo je Korać.

Miljković: Da li je Čikago znao da se Veličković nalazi sa tobom?

Hrvatin: jeste, znala je i njegova žena, rekao sam da mi je Goran otkazao. To sam rekao i njegovoj ženi.

Miljković: Ni Goranova žena te nije spomenula u policiji?

Hrvatin: ne znam, spomenula je sve ljude koji imaju "Skaj", pa ih je policija zvala, ali mene nije. Miljković: Koliko si se puta video sa Jelenom Veličković od nestanka Veličkovića?

Hrvatin: Jednom. Možda je bilo više, ali se sećam samo za taj jedan. Pitala me je da li sam mu možda za neku robu ostao dužan. Znala je moju priču verovatno od Ćire, ali sam njoj ponovio isto, da me je zvao par sati ranije. Ćira mi je priznao da je i on pisao sa Koraćem i ja sam tad Jelenu pitao da li je Goran imao neke skrivene namere u vezi sa mnom jer saznajem da je bio na vezi sa Koraćem. Ona je na neki način potvrdila da je znala za sve to. Nije rekla ni da ni ne, rekla je "Pa..." Kad sam se viđao sa Ćirom pričao sam da je moje mišljenje, to dobro znaš, da ga je Korać oteo i ubio jer su tad već sumnjali da je ubijen i da se nikada neće vratiti, jer se sumnjalo da je otet. Miljković: Šta je sa nalogom Veličkovića posle nestnaka?

Hrvatin: ja znam samo to veče kad si mi doneo aparat koji sam čuvao, kada si pisao sa Koraćem i svima ostlaima.

Miljković: Da li je preuzela njegova žena nalog?

Hrvatin: Ne znam, ja nikada nisam bio povezan sa Jelenom ni na jednom nalogu.

Miljković: Šta je sa kokainom od Gorana?

Hrvatin: Samo je njegov vozač poverovao da piše sa Goranom, pitao si koliko ima robe, rekao je 100 grama, rekao si da donese i ostavi robu, da javi da je ostavio i da piči dalje.

Miljković: Jel to sva roba? Da li ti je supruga pričala o još nekoj robi?

Hrvatin: Ne.

17:30- Ubistvo Veličkovića

Miljković: Evo, Bojane, da krenemo od Veličkovića. Ko je mušterija koja je htela veću količinu kokaina od tebe?

Hrvatin: Ne sećam se. Komunicirao sam sa njim preko druga.

Miljković: Ko je taj drug? Hrvatin: Ne bih spominjao ime. Mušterija je čovek koji je hteo da kupi od mog druga. To je bilo samo informisanje da li postoji mogućnost. Zato sam se ja video sa Goranom. Miljković: On je davao uvod, pričao je o nekim ljudima, zato ja pitam ko su ti ljudi.

Sudija: Ne želi da kaže ime i nas ne interesuje.

Miljković: Da li je to zajednički prijatelj tebe i Veličkovića?

Hrvatin: Ne, čovek je civil, nike u vezi sa kriminalom, on me je samo spojio sa Goranom.

Miljković: Zašto pitaš Veličkovića za kokain, a ne nas?

Hrvatin: Tako se namestila situacija. Da se nije namestilo tako verovatno bih pričao sa vama. Miljković: Koga si upoznao pre, nas ili Veličkovića?

Hrvatin: Njega.

Miljković: Da li si se po izlasku iz zatvora družio pre s njim nego s nama? Hrvtin: Ja se nikada nisam družio sa Veličkovićem, to je bilo poslovno.

Miljković: Ako mi radimo s kokainom, a sa nama se družiš, što nisi pitao nas?

Hrvatin: To je bilo tek kad sam dobio "Skaj" aparat, tada sam dobio upit i namestilo se da pitam njega.

Miljković: Kako se nije namesilo da pitaš nas?

Hrvatin: Pa nije se namestilo. Mušterija nije insistirala. Nije bilo naloga, namestilo se da pitam Gorana. Da nije Goran, možda bih pitao vas. Miljković: Da li si nekad piao više lica?

Hrvatin: Kasnije da. Tada nisam jer nije bilo interesovanja sa strane mog druga i te mušterije da on to uzme preko nas. Verovatno je on pitao na više strana.

Miljković: Ko je Goranov partner koji radi marihuanu, Čikago ili Madagaskar?

Hrvatin: To je ista osoba. Čuo sam da ga zovu i Ćira.

Miljković: Da li je i Goran bio vlasnik bašti?

Hrvatin: Goran je poslao sa kokainom, drug mu je radio sa travom i oni su se družili i radili zajedno. Čikago je prvo delio zaradu sa Goranom, a posle smo radili zajedno jer sam ja hteo da se približim Goranu zato što smo već spremali akciju za njega.

Miljković: Intenzivno se družiš sa Čikagom?

Hrvatin: Ne, sarađujemo. Kad nisam imao posla preko braće Budimir pisao bih njemu. Nisam od njega uzimao mnogo, par kila. Uvek smo radili preko vozača, kao što smo pričali. Ja sam preko braće Budimir za vozača imao Nemanju Đurića. On je imao štek u autu i išao je često iz Beograda u unutrašnjost i nosio drogu ljudima na adresu.

Miljković: Da li su svi koji su dolaze u restoran nešto radili?

Hrvatin: Ne, ali većina. I navijanje je ulica. Navijanje nije više pravo navijanje. Bio sam jednom kad je bio sastanak u unutrašnjosti restorana, ja sam izašao napolje. Pričalo se u navijanju, bilo je dosta slika, bubnjeva, one vaše lobanje Principa. Bio je koncert Partizanove grupe, bila je i neka proslava. Ja tu nisam hteo da prisustvujem jer su to bila navijačka posla.

Miljković: Da li je prostor bio u vlasništvu Principa? Da li je mogao svako da dođe?

Hrvatin: Nije mogao svako da dođe, postojala je kosa kapija, tuda ste dolazili blindiranim kolima Veljko i ti, Lalićev blindirani auto je stajao tu, nekada je Milovan Tadić svoj auto parkirao unutra. Sudija: Da li Vam to neko otključava? Hrvatin: Izlazio je dečko koji je radio za šankom, nekada i Tejić. U restoranu je uvek bilo ljudi, mlađi momci su tu provodili vreme, neko je bio tu i u tri ujutru. Šejić je spavao tamo. Koliko znam moglo je da se uđe i u dva ujutru. Na pešačkoj kapiji je bio interfon sa kamerom. Kada se uđe u unutrašnjost levo je bio šank i tu je bila kamera. Kada sam ja ispočetka dolazio, dok me momci nisu upoznali, dok ne pitaju nekog nisu mi otvarali, nije mogao svako da uđe.

Miljković: Pa nisu mogli da uđu navijači Zvezde.

Hrvatin: Nisu mogli da uđu ni, kao što ste vi rekli, roditelji da čekaju decu jer je bio rat sa škaljarcima. Nije mogao da uđe neko da se slika. Striktno su mogli da uđu oni koje ste poznavali ili za koje neko garantuje.

Miljković: Znači niko ništa nije mogao da slika?

Hrvatin: Ja sam se samo nadovezao na vašu priču da je to bilo otvoreno, nije bilo otvoreno. Tu su sedeli pripadnici navijačkih grupa, prvenstveno Principi. Kad mi neko nije bio poznat, zvao sam braću Budimir, Veljka ili Marka da vide ko je, da li da pustim. Marko Miljković je bio tamo od jutra do mraka.

Miljković: Od kad jutra do kad mraka?

Hrvatin: U jutarnjim časovima smo se nalazili Marko, Miloš, Lalić i ja, Veljko Belivuk je dolazio kasnije.

Miljković: Da lis e dešavalo, kad nema nikog od nas ima ljudi iz drugih navijačkih fraksija? Hrvatin: Naravno, nisu tu bili samo Principi, ne znam ni koliko su Principi imali članova. Miljković: 750.

Hrvatin: Okej, 750, ali dolazili su i pripadnici drugih grupa, koji su se tu družili. To je bio kao fan navijački klub jer je to potrebno navijanju, da ljudi sastanče da s druže. Oni su tokom korone i sređivail tribinu.

Miljković: Da li proveravamo ko je sve u restoranu pre nego što dođemo?

Hrvatin: Ne znam. Verovalo se ljudima koji su bili zaposleni. Ćelavom, ne znam kako se zove, Šejiću, Đeneral, Deda je dolazio isto. Ne znam zašto su ga zvali deda, koliko ima godina, ali on je isto stariji navijač.

Miljković: To si mogao da pročitaš u optužnici. Kada je Goran pljuvao Principe, koga je spominjao? Hrvatin: Nikog lično, nije bio zadovoljan stanje na južnoj tribini i ko je vodi, to se odnosilo na Principe. Pričao je da su Principi u talu sa policijom ili državom. U tom smislu je pljuvao. Miljković: Da li se Veličković i ja znamo lično?

Hrvatin: Znaš kako, ti si rekao da se nekada družio sa vama. Ja sam shvatio da se poznajete lično, jer si sumnjao da je "dupljak" i da je hteo da stavi bombu pod auto. Veljko je tada presekao, jer je verovatno znao Gorana bolje nego ti i rekao da nema šanse za bombu, samo da je "dupljak". Imali ste sumnje da je sa Koraćem u vezi, to smo saznali kad ste ga oteli, to si mi prvo rekao.

Miljković: Ja Veličkovića nikada nisam video u životu. Sada kažeš da smo ga oterali sa tribine. Kada sam krenuo na stadion, pre ili posle ubistva na šinama?

Hrvatin: Ne znam, nije mi rečeno. Rekao sam uopšteno da smo ga oterali sa tribine.

Miljković: Što onda kažeš da sam ga mrzeo?

Hrvatin: Zato što si ga mrzeo, ti si bio najsrećniji kada sam pristao da ga navučem. Tražio si to i od njegovog druga, ali je on odustao. Kada sam ja pristao, moj utisak je bio da si se ti najviše obradovao tome.

Miljković: To je samo moj utisak. Posle toga kada si bio uboden u ruku, koliko nisi mogao da koristiš ruku i koja je ruka?

Hrvatin: Leva podlaktica, četiri nedelje posle operacije sam nosio longetu. Posle nekih dva meseca sam krenuo na terapije, mogao sam da je koristim. Probao sam za Mitića da udaram sekirom, ali nisam imao dovoljno snage da udarim i odsečem deo koji je trebalo. Već u septembru mi je ruka bila operativna i mogao sam da radim i te stvari.

Miljković: Kog datuma si izašao iz bolnice? Hrvatin: Početkom jula. Miljković: A ja? Hrvatin: Kad i ja ili par dana posle mene, pre mene nisi sigurno. Kad si izašao nisi odmah došao u bazu, bio si par dana kod kuće.

Miljković: Spominjao si da smo imali sastanka kad smo te Velja i ja pitali za nekog Žutog. Kad je to bilo? Hrvatin: U tom periodu kada smo izašli iz bolnice. To se dešava u dva dana, u julu.

Miljković: Da li je Lalić učestvovao u razgovoru i šta je rekao?

Hrvatin: Bio je tu, ali nije pričao.

Miljković: Ko ti je rekao ako se okrviš da ulaziš u našu grupu?

Hrvatin: Niko mi nije rekao, to sam ja slikovito objasnio. Ti i ja smo se slagali da poštovanje postoji uzajamno, pa sam ja rekao dok nemaš 10 tuča sa ljudima iz grupe, tako i o ovome, spominjao si mi već Kiću, mural, Atinu, rekao sam da računaš na mene. Složili smo se dok ne odradimo tako ozbiljno delo ubistvo nema poverenja. Ti, Veljko, Marko i Miloš Budimir, Lalić i ja.

Miljković: Ako bih ti rekao da je Goran posle Krfa, šta bi ti rekao, da si se zbunio, ili da je lapsus linguae?

Hrvatin: Ja pričam o okrvavljenju, pitao si da li je uslov. Rekao sam da za nas ne mora da znači, ali da u ovakvim stvarima jeste. Rekao sam da nisam pristao, možda ne bih bio pitan za Krf. Naravno da je Goran bio posle Krfa. U načelu je rečeno ko će da učestvuje u prvom planu. Miljković: Da li smo te nekada vozili do stana i tog parkinga?

Hrvatin: Ti i Veljko nikad, braća Budimir da.

Miljković: Što si posumnjao da je parking u Radničko loša solucija za navlačenje Veličkovića?

Hrvatin: jer sam znao da se pazi, da je obazriv, da ne ostaje kasno i da odlazi u pet. Trudio se da sve poslove završava ujutru i u toku dana i da posle ide porodici.

Miljković: Spominjao si Radničku 32. Odakle 32?

Hrvatin: Kada sam davao izjavu, nisam znao da je tačno 32. Kada je u optužnici izašlo da je Radnička 32, znao sam da je 32.

Miljković: parking je bio loš. A kukuruznjak je manje sumnjiv?

Hrvatin: Rekao sam da u tom momentu kad ga zovem da mu predam pare, nikad u životu nisam bio tu sa njim i zbog plana bi mu bilo sumnjivo i ne bi došao.

Miljković. A ne bi bio sumnjiv kukuruznjak?

Hrvatin: Nije znao za kukuruznjak.

Miljković: Kad si pre 3. avgusta bio sa njim u kukuruzanjaku?

Hrvatin: Pre 3. avgusta nikad. Nekoliko puta me je ostavljao u stanu. Ja njemu nisam rekao da idemo u kukuruznjak, rekao sam da idemo u njivu čoveka od kog kupujemo oružje, on je čak rekao da je to top mesto. Rekao sam za Radničku da bi možda posumnjao jer se pazi. Na parking me je dovozio kod VMC u Kneza Višeslava. Za njivu sam mu samo rekao da idemo i pravio sam se lud da ne znam da li je Vrčin ili Zaklopača.

Miljković: Šta si nam rekao kada smo ti predložili kukuruznjak?

Hrvatin: Pa to je bio vaš plan. Na meni je bilo da se nađem da postavim auto, da nađem auto sa štek prostorom i da se dogovorim sa Goranom odakle da krenemo da kupimo pištolje od Matorog.

Miljković: Ne razumeš.

Hrvatin: Ja tebe razumem, ali pokušavaš da napraviš spletku. Odluka nije bila na meni. Ja sam za Radničku rekao da nikad nisam dolazio tu i da ne bi došao tu daga pozovem. To je bilo samo moje mišljenje. Mogli ste da kažete nećemo tvoj parking, hoćemo Radničku.

Sudija: Što niste reklil da bi mu kukurz bio sumnjiv?

Hrvatin: Zato što je priča bila da predsavim da sam dobar sa matorim, da se stekne poverenje. Uz to je išla priča da Matori obrađuje njive. Na taj način smo ga doveli tamo. Trebalo je da izgradim poverenje da bi krenuo sa mnom na to mesto.

Miljković: Tu priču možemo da gradimo i u Radničkoj, i u Njegoševoj, i gde god hoćeš. Rekao si da si kupio 100 grama kokaina od Veličkovića ko kafića Skver i da je njegova žena bila. Da li je ona videla primopredaju?

Hrvatin: Tamo sam mu dao pare, tu je bila njegova žena. Roba je poslata po vozaču.

Miljković: Ti i Goran, osim sa drogom, da li ste radili još nešto?

Hrvatin: Eto, hteo je pištolj preko mene.

Miljković: Što je tražio od tebe kad ne radiš s oružjem?

Hrvatin: Verovatno je tražio na više strana. Imao je poverenje. Tražio je da se ne ugradim. Tražio je od mene preko "Skaja", a njega su koristili ljudi za ulice koji petljaju sa nečim. Pitao sam za oružje ljude koje sam imao upisane.

Miljković: Ko je bio tu kad slikaš pištolje?

Hrvatin: Ti, Veljko, Lalić i, koliko se sećam, braća Budimir. Miljković: kako smo bili obučeni? Hrvatin: Ma, daj. Ne sećam se kako je iko od nas ikada bio obučen.

Miljković: Kako si znao kako ćeš biti obučen kad si uzimao 600.000 evra?

Hrvatin: Zato što sam tada slao kako sam obučen, Veljko je tražio.

Miljković: Na koji si se nalog spojio sa mnom?

Hrvatin: Od početka je bio Kratos, znam da si imao Gokua, dogovarali smo se za oružjem, ali se to promenilo na Matori i ti si pisao kao Matori. Rekao si da imaš novi nalog, da ne pišemo na Gokua. Znam da si imao Leona, to si spominjao kad smo sedeli u kući, to je bilo oko Ljepoje.

Miljković: Koji mobilni sam koristio?

Hrvatin: Bio je Ajfon i bio je veći. Preko njega si pisao sa Veljkom Banovićev Votkom, kod smo kao što smo Koraća zvali Zalizani, njega smo zvali Srna jer je imao neku srnu i slao je slike.

Miljković: Da li sam imao još neki nalog?

Hrvatin: Za Vukićevića ti i Veljko niste nosili aparate u Crnu Goru, ti si imao jedan aparat i bio si Komodor.

Miljković: Da li još neki?

Hrvatin: Sa Stefanom Mandićem si pisao sa aparata Sonik.

Miljković: Prošli put si rekao da je to bio Goku.

Hrvatin: Moj konačan odgovor je bio da si sa Mandićem pisao sa Sonika. Miljković: Šta ti je Goran pomogao oko lekara i kad?

Hrvatin: Odveo me je kod prijatelja lekara u privatnu ordinaciju da mi previju ruku i na fizikalne terapije.

Miljković: Jesi mu bio zahvalan?

Hrvatin: naravno, ljudski je.

Miljković: Ko god ti pomogne u životu, tako mu se revanširaš? Hrvatin: Nažalost.

16:30- Hrvatin o zaradi 

Miljković: Koliko je Lalić učestvovao u kupovini od Albanca?

Hrvatin: Ne znam u kom obimu. Za jedan posao ja sam uzeo pet kila i Lalić pet, jer su braća Budimir uzela veću količinu. Mene je to izašlo oko 2.500 evra kao i braću Budimir.

Miljković: Koliko si zarađivao za preživljavanje?

Hrvatin: Zaradi se soma-dva evra, zavisi od količine, ako prodaš do 10 kila. Miljković: Ako zaradiš evro po kilu, 10 kila je 10 evra.

Hrvatin: Marko, ja pričam o paketima. Bolji si matematičar, priznajem.

Miljković: Hvala! Kako se i gde vršila isplata za marihuanu?

Hrvatin: Ja sam uglavnom radio kao posrednik. Uglavnom su bili vozači, za braću Budimir je bio Nemanja Đurić. kad nisam verovao kupcima, ja sam se viđao sa njima. Ali uglavnom su se vozači nalazili, oni su određivali mesto i vreme, uglavnom oko šest-sedam ujutru. Za dogovaranja sa Albancem ne znam, to je posao braće Budimir.

16:20- Hrvatin o Kićinom ubistvu?

Miljković: Kad i s kim sam bio kad smo se upoznali, u kom autu?

Hrvatin: Miloš Budimir mi je iznajmio stan na dan u blizini hotel Slavija. Sa braćom Budimir je trebalo da se nađem na parkingu, nisam znao da ćeš i ti doći. Došli su sa X6. Tada sam te video prvi put. Misliš mi je rekao da hoćeš da me upoznaš, ne znam zbog čega. To je bilo 2019. godine, bilo je hladnije.

Miljković: Gde smo otišli?

Hrvatin: Da pogledamo stan, pa smo jedno sat vremena sedeli u Fit baru. Ni tada, ni kasnije na rođendanu sina Miloša Budimira nismo pričali o ovim stvarima zbog kojih sam sad ovde. Miljković: Kad se stvorila hijerarhija, ako funkcionišemo kao braća?

Hrvatin: Ti si meni to pričao za tebe Veljka i braću Budimir, nisi spominjao Lalića, Jankovića. Miljković: Rekao si da je Budimir pitao da li ti ja verujem da dođeš kući kod mene, a onda odmah pričao da sam ja naručilac ubistva?

Hrvatin: Ja ovde pričam o kući, da li sam smeo ja da znam gde se nalazi tvoja kuća, a ne da se upoznajem s tobom. Ja sa ove distance gledam kao na vrbovanje od strane Miljkovića. Nisam se istiao, nisam se pravio pametan, oni su računali na mene. S tobom sam imao bolji odnos nego sa Veljkom. Sve što saznajem, ja saznajem od Miljkovića. Ti si hvalisavac, ptičao si 1.000 puta ispred svog obezbeđenja. Ako smo krenuli da se družimo, pričamo.

Miljković: Šta si ti meni pričao? Jesi priznao da si ubio Majića?

Hrvatin: nikada to tebi, ni nikom nisam rekao. Jer to nije istina, ali o tome sad neću da pričam. Miljković: Rekao si da smo sredili rat između zaraćenih grupa.

Hrvatin: Kada je rešena netrpeljivost između frakcija ubistvom Kiće Markovića, ti si me pitao da li hoću da pričam sa Hemijom, da kažem da ste vi sad glavni. Nisam kontaktirao Hemiju.

Miljković: gde se nalaziš kad je Kića ubijen?

Hrvatin: U zatvoru. Malo posle ubistva sam bio na vanrednom izlasku u grad. Ima onaj poznati kafić u Južnom bulevaru, tu sam sedeo sa braćom Budimir. Komentarisali smo samo snimak, ali ništa drugo nismo pričali o tome.

Miljković: S kog mesta me je snimila kamera?

Hrvatin: Negde na pumpi, tu je bilo neko žbunje iz kog smo glavama virili, to si ti rekao. Rekao si da nisi isprva video kameru.

Miljković: Ko je otišao sa policijskom značkom da se predstavi radnicima pumpe?

Hrvatin: Rekao sam sve što znam u vezi sa ubistvom Kiće Markovića, niste mi pričali detalje. Rekao si samo da je neko otišao sa značkom, rekao si da ste oladili jer bi vas imali jedan kroz jedan jer bi policija sumnjala da si ti u nekoj vezi sa tim. Imali bi neki konkretniji snimak. Ne bih komentarisao jer mi nisi rekao.

Miljković: Što se pripema Velčkovića kad čekamo izbore za Rajka?

Hrvatin: To je bilo u junu mesecu, Veličković. Trajko je po ulici pričao da će da me ubije. Ja sam se priključio kad ste mi ispričali sve u vezi s Trajkom da naslonim moju priču na vašu i da ršeimo taj problem. Ja sam se priključio zbog Trajka, zajedničkog problema i prijateljstva s vama. To nije bilo zbog para, nikad nije pričano o parama za Trajka. Sa Stojketom iz Rakovačkog klana si pričao o Trajku jer si znao da je Trajko njegov čovek. Stojke je onaj na kog je u Barseloni vršen atentat, da pojasnim veću. meni je rečeno da se staje sa Trajkom, da čekamo izbore da vidimo da li će Stefanović da bude reizabran, ako ide on, da i mi pakujemo kofere.

16:00- Hrvatin se obratio Miljkoviću: "Na rođendanu tvog deteta sam dobio "Skaj" i postao član"

Miljković je Hrvatinu predočio izjavu koju je dao kao osumnjičeni, na šta je sudija odgovorila da ne može da predočava izjavu koju je Hrvatin dao kao osumnjičeni, već iskaz koji je dao kao okrivljeni saradnik. I da Miljković može da postavi pitanje u vezi sa nečim što je video u tom iskazu.

Miljković: Da li si 28. maja 2021. postao član grupe?

Hrvtin: Ne, ja sam tada izašao iz zatvora. Postao sam član u junu na rođendanu tvog deteta gde sam dobio "Skaj" aparat. A konkretno učestvujem u rešavanjima za Gorana Veličkovića.

Miljković: Kakav problem smo imali sa Trajkom?

Hrvatin: To je provejavalo. Interesovalo se za njega kada je označen kao neko ko hoće da izvrši atentat na Veljka. Posle se spominjao sa Šarcem, da je učestvovao u ubistvu ovog momka kom je odsečena glava. Sećam se da se pričalo da je Laki u pitanju. Uglavnom se pričalo o njegovom ocu, ti si mu predao tu sliku i savetovao si ga da ide u policiju da je pokaže jer je on već bio u policiji i rekao je da je tog dana kad je nestao išao da se vidi sa Aleksandrom Šarcem. Ne znam odakle znaš njegovog oca. Pričali smo i o Šarčevom saradniku, zvali smo ga Salvatore, pričalo se o tome da i njega treba da otresemo i ometlamo, kako ste vi pričali. ž

Miljković: Jesmo pričali na gurpi ili uživo? Hrvatin: I uživo, kad asmo pregledali snimke zgrade, verovatno i u grup, ne mogu da kažem sa sigurnošću.

Miljković: Da li je Lalić znao?

Hrvatin: To je trebalo da pitaš Lalića. Lalić je trebalo da slika ako je neko sumnjiv i u toku prvog dela akcije smo slikali jedan sumnjiv džip stranih tablica.

Miljković: Da li si koristio resurse i infrastrukturu grupe? Slušao si Lalića kad je objašnjavao. Hrvatin: Resurse kada sam učestvovao u delima.

Miljković: A infrastrukturu?

Hrvatin: Ako je boravak u bazi to, onda jesam. I jesam kada su kamere bile u mom autu, dobio sam iznajmljeni auto od Belivuka i Struje. Nisam dao pare za to.

Miljković: Kada sam se video sa Zvicerom i gde?

Hrvatin: ne znam.

Miljković: Kako zaključuješ da ja pišem s njim?

Hrvatin: Čoveče, kad smo radili Mladena Lazarevića, sureli su se sa njim, uplašili su se. Došao sam do kuće, Veljko je spavao. Sa Zvicerom sam preko tvog aparata pričao na glasovnu poruku i sva trojica smo govorili da Bosanci nisu adekvatni za posao.

Miljković: Kako znaš da je Zvicer?

Hrvatin: Ne znam čoveka uživo, ti si mi rekao, preko tvog aparata sam na glasovnu poruku pričao sa Zvicerom. Ti si mi pričao kako se zvao na "Skaj", ako si mi ti rekao da je Zvicer, ti si slagao sam sebe.

Miljković: Rekao si da "insigniju" policija nije uzela jer im nije zanimljiva.

Hrvatin: Ja sam ispričao sve jer sam bio u obavezi, nisam samo pričao na vašu štetum, nego i na svoju. Taj auto nije bio ni u jednom konkretnom krivičnom delu, bio je u lažnom sudaru i u njemu su bile kamere. On je jednom bio u kući za Zdravka Radojevića, da as odvezem do "pasata". Miljković: Da li poznaješ tablic vozila koja smo navodno koristili? Hrvatin: ja se ne sećam tablica ni svojih vozila.

Miljkoić: Dobro, pošteno. Da li si gledao spise predmeta?

Hrvati: Nisam, gledao sam samo optužnicu. Miljković: Kada si uhapšen da li ti je predočena krivična prijava?

Hrvatin: Rekao sam ti juče, rekli su da je odeljenje za ubistva, pokazali su mi snimak mene sa Goranom Veličkovićem i glasovnu poruku tebi tokom ubistva Lazara Vukićevića. Mnogo lažeš samog sebe. On je na prvom ročištu rekao da mu je drago što je prijatelj sa Radojem Zvicerom, a sad pita kako ja znam da su se dopisivali.

Miljković: Koji je prvi tužilac pričao s tobom i šta?

Hrvatin: To je bilo u policiji. Istog dana sam im pokazao gde sam prosipao tela, a posle par dana sam u tužilaštvu dao izjavu.

Miljković: Da li je to mesto o kom je pričao Lalić i koje je bilo na fotografijama?

Hrvatin: To je to mesto. Ja kad sam bio nije bilo zelenilo tako da je bilo šipražje tako da je moglo da se prođe. Kada sam pokazivao njima bilo je zelenilo i ko ne zna mogao je samo dap rođe, da ne zna da to ima tu.

Miljković: Da li se sećaš imena policajca koji ti ej puštao glasovne poruke?

Hrvatin: Ne sećam se, bilo ih je više.

15:50 -  Hrvatin o dogovorima za likvidacije

Miljković: U kakvim si odnosima bio sa Veljkom i samnom?

Hrvatin: Bratskim.

Miljković: Za braćom Budimir?

Hrvatin: Bratski.

Miljković: Draganić i Janković?

Hrvatin: Draganić manje, Jankovića sam smatrao prijateljima. Ti Veljko, braća Budimir i Lalić bratski nivo, svi ostali prijateljski, da ti skratim.

Miljković: Rekao si da si od poslova zaradio 50.300 evra. Gde si potrošio sav novac, rekao si da si sve potrošio?

Hrvatin: Juče sam rekao, trošilo se usput, ne sećam se gde.

Miljković: Gde su se održavali sastanci?

Hrvatin: U bivšem restoranu ili bazi i posle u kući u Lisičjem potoku. U Lalićevom stanu za Vukićevića i Šarca. Za Radjevića i Ljepoju u klući, za Mitića u bazi.

Miljković: Da li smo na nekom sastanku konstatovali da si ti sad deo OKG? Hrvatin: Nismo bili toliko zvanični.

Miljković: Kada smo i kako izglasali vođe?

Sudija: Pa on nike rekao da ste glasali. Hrvatin: Meni je objašnjeno kako njihova ekipa funkcioniše. Da je kod njih bratski fazon, da nije hijerarhijski, ali su Veljko i Marko ljudi sa kontaktom i sve ide preko njih. Oni su iznosili plan. Uvek smo postupali po njihovom planu. Oni su bili vođe, preko njih smo dobijali pare. To je išlo u hodu. Ja sam i govorio da nema potrebe da se meša neko drugo od nas, kad to funkcioniše.

Miljković: Jesmo Veljko i ja imali kontakt sa tvojim mušterijama?

Hrvatin: Ja sam radio na sitno tako da ti nisi imao kontakte sa mojim mušterijama. To nisam radio po tvojim naređenjima.

Miljković: Ti poznaješ Besta o kom si pričao?

Hrvatin: Ne poznajem lično, bio sam u komunikaciji s njim. Znao sam lično Roganovića koji je sarađivao s njim.

Miljković: Da li ej Spasojević bio na sastancima?

Hrvatin: Samo za Mitića. Posle ubistva Veličkovića imao je zadatak da pomogne da se čisti kuća. Miljković: Kojim sastancima je prisustvovao Lalić?

Hrvatin: Svim. Miljković: Koliko je sastanaka bilo za Veličkovića?

Hrvatin: Pa nisu to bili zvanični sastanci. Zbog Krfa je sve usporili. Kada smo promenili plan, sve smo uradili za 10 dana. Ti si mi pisao kao Matori da pokažem Goranu. To se dešavalo svaki dan, nisu bili sastanci.

Miljković: Koliko je dnevno ljudi prolazilo kroz restoran na stadionu?

Hrvatin: Ja sam rekao, predstavio sam to kao fan klub Partizanov. Dolazili su i ljudi koji nisu bili navijači, tada ste se vi odvajali s njima da pričate. Odvajali ste se kad je bio Papić i Purković, neki bilderi, Mira poštarka.

Sudija: Ko je ta žena?

Hrvatin: Veljkova neka prijateljica.

Miljković: Spomenuo si Purkovića, opiši ga?

Hrvatin: Viši malo od mene, bradu je nosio od par dana.

Miljković: Jesi ga video pre toga?

Hrvatin: Jesam, bio je kod tebe na rođendanu. Neko od Budimira je rekao da je policajac, da je brat, tu iz kraja.

Hrvatin: Sedeli smo sa Simketovim ocem, Simke je bio u zatvoru u Španiji, tada je baš došao Purković i javio se svima nama.

Miljković: Kako si odjednom promenio mišljenje za pseudonim Šerif, sa Papića na Purkovića?

Hrvatin: Ja nisma rekao da je Purković šerif. Ti si pitao Lalića kako je Papi bio na Skaju. Ja sam objasnio moj zaključak da je Šerif Papić.

Miljkvić: Ostaješ pri tome da je Šerif Papić?

Hrvatin: Ne ostajem, ima druga dva svedoka koji su mnogo duže u ovome. Taj Šerif je tebi bio veoma bitan.

Miljković: Nikada nisi spominjao Purkovića dok nije uhapšen. Hrvatin: To je slučajnost, da se poklopilo. Ovo mi je neki prioritet sad u životu, nisam ja tad dao izjavu i to je to, prisećam se stvari, naknadno sam se prisetio.

Miljković: Da li si nas upoznavao sa nekim svojim saradnicima, kumovima? Hrvatin: Sa kumom sam te upoznao, ali on nema nikakve veze s ovom grupom i ne želim da spominjem njegovo ime. Sudija: Da li Vi, Miljkoviću imate neka saznanja?

Miljković: Možda i imam, ali neću da se isrčavam.

Sudija: Nema potrebe da kaže ime.

Miljković: Nema potrebe? Ne znam što ih štitite. Da li su ljudi sa kojima si sarađivao članovi drugih OKG?

Hrvatin: Ja sam sa ulice, posle izlaska iz zatvora sam se bavio kriminalom, većina ljudi iz mog okruženja su u nekoj vezi sa kriminalom, ali nisu članovi OKG.

Miljković: Da li si nekada radio nešto što nije kriminal? Hrvatin: Jesam, u mladosti, moleraj i ostalo.

Miljković: Da li si nekada ranije sarađivao sa policijom i tužilaštvom?

Hrvatin: Ne. Miljković: Zašto?

Hrvatin: Takav mi je bio stav, čovek se menja.

Miljković: Da li je veći motiv za izjavu bio da ne ideš u pritvor ili opstanak? Da li bi je dao da si bio u pritvoru?

Hrvatin: Nisam išao u pritvor paa ne mogu da ti kažem. Bila su oba. A ja sam i sad u pritvoru. Miljković: Ti nisi u pritvoru. Mene zanima da li ćeš da promeniš izjavu kad budeš pritvoru. Sudija: Odbija se pitanje.

15:20-Miljković ispituje Hrvatina

Za sudsku govornicu izašao je Bojan Hrvatin, a Marko Miljković je, u pratnji policije, izašao kako bi nastavio da mu postavlja pitanja.

Miljković: Rekao si da si redovno pratio medije od kad smo uhapšeni. Da li si video slike koje su izlazile sa nezakonite fotošopirane "Skaj" komunikacije?

Hrvatin: U nekim slučajevima da, nisam redovno pratio.

Miljković: Da li si video slike koje su juče opisivao?

Hrvatin: Video sam čuvenu Veljkovu i Lalićevu. Nisam siguran za ove ostale, ali njih sam video kada si mi ti pokazao na telefonu.

Miljković: Da li si nekada nekog izbo nožem?

Hrvatin: Jesam.

Miljković: Je l' bilo krvi?

Hrvatin: Pa nisam stajao pored da vidim.

Miljković: Da li si mi priznao da si ubio nekoga, a da to nije predmet ove optužnice?

Hrvatin: Ne sećam se.

Miljković: Kako si postoa član OKG grupe?

Hrvatin: Na sastanku kod tebe u kući sa Milošem Budimirom, a posle i na rođendanu kada sam dobio "Skaj" ulazim jednom nogom, a sa obe kada ste pitali da navučem Goksija da ga otmete. Tada postajem punopravni član.

Miljković: Koliko je grupa imala članova i jesi ti bio aktivan ili pasivan?

Hrvatin: Ja sam izvršavao krivična dela sa Veljkom, tobom, Lalićem, Tešićem, Stošićem, Rešovićem, Grekom... Tu je bilo i drugih ljudi, ali ja nisam učestvovao s njima u bilo kakvim kriminalnim poslovima.

Miljković: Šta si imao kao ulogu u grupi?

Hrvatin: Ja nisam bio u grupi Branka Kockice. Ponovi pitanje.

Miljković: Šta si radio kod Kockice? Da li su unapred podeljene uloge?

Hrvatin: Rekao sam da ja nisam išao da se bavim decom, moja uloga se pretpostavljala, ja sam radio kriminalne radnje. Za Veličkovića ulazim u ubistva, a ranije sam znao da su sa kavačkim klanom. Ja sam insistirao da, kad bude bio neki posao, da se ubije neko iz škaljarskog klana.

Miljković: Da preformulišem, možda ti nije najjasnije. Da li ti je neko unapred dodelio neku ulogu?

Hrvatin: Nije meni rečeno e ti ćeš raditi to i to. Kada je bio posao za Veličkovića, moj zadatak je bio da odradim logistiku jer sam bio blizak sa njim. Pitali ste me kako se ponaša, trebalo ej da ga dovedem, pa kad smo promenili plan da ja vozim. Tada smo dogovarali koja je moja uloga. Kada nije bilo posla nismo pričali koja će moja uloga da bude za emsec dana.

Miljković: Da li onda smatraš sebe aktivnim članom?

Sudija: Kako se odlučivalo ko će nešto da radi?

Hrvatin: Belivuk i Miljković su bili na vezi sa Zvicerom, oni su dogovarali poslove i koće da bude uklonjen. Kada su bili poslovi, tada su određivane grupe. To je bilo malo jezgro koje je izvodilo ova krivična dela u kojima sam ja učestvovala. Kad se radilo o prodaji droge, kad sam uzimao marihuanu dogovarao sam se sa braćom budimir, za kokaion sa Veljkom.

Miljković: Kada si se dogovarao sa mnom?

Hrvatin: Tebe nije interesovala prodaja kokaina, tebe su interesovala samo ubistva. Nisam rekao konkretno da si mi ti prodao drogu. Ti i Veljko ste trgovali kokainom, ali Veljko je u tome bio aktivniji.

Miljković: Kako se zval aorganizovana kriminalna grupa?

Hrvatin: Kavački klan.

Miljković: Kako si pozvan da pristupiš ovoj navodnoj OKG?

Tužilac: Već je odgovarao, da li on zna šta je organizovana kriminalna grupa ili ne, manje je bitno. Miljković: Lalića ste uspeli da naučite šta je OKG, a Hrvatina niste. Ja ne sporim da postoji navijačka grupa, ali sporim da postoji OKG.

Sudija: On uopšte ne prija o navijačkoj grupi, on je učestvovao u kriminalnim radnjama. Odgovorio je kako je pristupio grupi.

Miljković: Znam, ali rođendan...

Hrvatin: Rekao sam, konkretno kad smo se dogovarali za Gorana Veličkovića u junu mesecu. Miljković: Dobro barataš sa datumima izvršenja, a ove ne znaš. Sudija: Da li znate datum iz optužnice ili ste zapamtili?

Hrvatin: Pročitao sam iz optužnice, kako posle dve godine da se setim datuma?

Sedam ubistava

Belivuku i njegovom klanu se na teret stavlja sedam ubistava, trgovina drogom, nezakonito držanje i nošenje oružja, otmice i silovanje.

Sud je u junu potvrdio novu optužnicu, drugu po redu, kojom se terete za ubistvo Nikole Mitića u avgustu 2020. godine i Gorana Mihajlovića u aprilu 2019. godine.

U okviru prve optužnice na teret im se stavljaju ubistva Milana Ljepoje, Aleksandra Gligorijevića Pukija, Gorana Veličkovića Goksija, Zdravka Radojevića i Lazara Vukićevića.

(Telegraf.rs)