Da li je ubistvo u domu za stare na Bežanijskoj kosi moglo da se spreči? Penzioner (86) pretučen nasmrt

Štićenik gerontološkog centra na Bežanijskoj kosi usmrtio je drugog štićenika, što je dovelo do zabrinutosti u javnosti. Koliko su korisnici centara bezbedni i kako je moguće da se to dogodi? Nadežda Satarić, koja je svojevremeno radila u ovom domu, kaže da se u tako velikom kolektivu sve može dogoditi i događa se. Ipak, tu su procedure koje treba da smanje mogućnost incidenta. Ističe da je trebalo o ovom slučaju obavestiti sve korisnike, njihove srodnike, ali i javnost kako ne bi došlo do uznemirenja, prenosi RTS.

Sinoć je u domu za stare na Bežaniji muškarac od 89 godina mobilnim telefonom nasmrt pretukao muškarca od 87 godina. Nadležni u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja nisu hteli pred kamere. Saopštili su da je u toku inspekcijski nadzor.

Nadežda Satarić, koja je svojevremeno radila u ovom domu, kaže da su takve stvari moguće u tako velikom kolektivu u kome se nalazi 600 starijih ljudi, 200 zaposlenih, a pedesetak ljudi svakodnevno dolazi u posete.

Sve se može dogoditi i događa se, kaže Nadežda Satarić koja je podsetila na ubistvo iz 1996. godine, koje se dogodilo dan nakon izborne pobede opozicije u Beogradu.

- Tamo je bilo ljudi rođenih i pre Drugog svetskog rata, sa raznim biografijama - četnika, partizana, onih koji su bili na Golom otoku, oficira JNA,... Jedan je slavio izjutra pobedu opozicije, bio je razdragan, govorio 'sad ćemo mi vama pokazati šta i kako'. Onda je jedno vojno lice ustao, otišao u sobu, vratio se nakon par minuta, i ispraznio pun šaržer. Niko nije znao da ima pištolj. Za sve je to bio šok - priseća se Nadežda Satarić.

Posle toga su, kaže, menjane procedure o prijemu, o pravilima ponašanja. Zabranjeno je unošenje i vatrenog i hladnog oružja, a ako je reč o trofejnom oružju, ono može biti deponovano na posebnom mestu, gde korisnik može da ga vidi, ali ne i upotrebi.

Centri za socijalni rad šalju informacije domovima

Satarićeva pojašnjava i da, kada je reč o državnim domovima, da su se korisnici već susretali sa socijalnim radnicima, uzete su im anamneze, tako da radnici u domovima imaju početne informacije.

- Da li ima psihički zabeležene promene ili dijagnozu, da li konzumira alkohol, sve te stvari dobrodošle su stručnjacima da bi znali šta i kako. U takvim slučajevima mora biti bolji i veći nadzor nad korisnikom, s kim će biti u sobi, na kom odeljenj - rekla je Satarićeva.

Sandra Perić iz Komore socijalne zaštite ukazuje da, ipak, ni centri za socijalni rad nemaju dovoljno informacija. One se baziraju na onome što vide u domaćinstvu, što im kažu oni i srodnici.

- Nije retkost da srodnici prećute neuobičajena ponašanja, da ne kažu kolegama i samim tim ne možete doneti odgovarajuću procenu. Važna je i medicinska dokumentacija, na osnovu nje donosi se i dalja procena ponašanja. Ako imaju nalaz psihijatra da su bezbedni za kolektivni smeštaj, ne ulazite u njihov deo posla. Ima situacija da te dijagnoze, ipak, ne odgovaraju realnom stanju - rekla je Perićeva.

U koju sobu se smešta novi korisnik

Na pitanje kako se određuje ko će s kime biti u sobi, Nadežda Satarić ističe da to zavisi od nekoliko faktora.

- Zavisi na koje će odeljenje ići, u zavisnosti od neophodne nege i usluge - da li u deo za nepokretne, teže pokretne korisnike, ili u garsonjerski deo smeštaja. Zavisi i od platežne moći - da li je jednokrevetna soba, dvokrevetna ili trokrevetna, ali i od toga gde ima slobodnog mesta - navela je Satarićeva.

Dešava se i da zbog hitnosti nek bude primljen u određenu sobu, a da se kasnije premesti u drugu.

- Jedan dan ili koliko već je taj korisnik (koji je počinio ubistvo) bio tu, jedan razgovor u domu i uputna dokumentacija koju su imali nije dovoljna da garantuju da je 100 posto sigurno, ali postoje procedure kako se vladati i ponašati i kakvu kulturu postupanja i življenja negovati u ogromnim kolektivima. Ljudi koji dolaze na smeštaj dolaze sa tužnom i teškom pričom, ne dolaze zbog veselja i radosti, već zbog izazova i teškoća koje nisu mogli da zadovolje u prirodnom okruženju - rekla je Satarićeva.

Obavestiti i korisnike i javnost

Ukazuje i da korisnici moraju da znaju da u kolektivu moraju da neguju kulturu tolerancije, dobrog ophođenja, strpljenja i uvažavanja mišljenja drugih.

Potrebno je i da se zna procedura u ovakvim situacijama: Obavestiti policiju, Centar za socijalni rad, nadležno ministarstvo, srodnike, zdravstvene službe.

- Jako je važno, što nekada previde zaposleni, da budu prvi koji će izaći sa saopštenjem, da kažu ostalim korisnicima sutradan šta se dogodilo, da su preduzete sve mere, da počinilac nije više u domu, da su bezbedni, a onda i javnosti i medije obavestiti - rekla je Nadežda Satarić.

(Telegraf.rs)