Šta navodi Zakon o unutrašnjim poslovima: Kad se ulazi u stan bez naloga, ko je pod biometrijskim nadzorom

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima izazvao je brojne kontroverze u srpskoj javnosti protekle nedelje, od toga da su predviđene odredbe protivustavne do toga da su ovlašćenja policije prevelika. Milica Bondžić, major policije i zamenik sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova navodi da su se poslednjih dana pojavile možda pogrešne, paušalne tvrdnje koje mogu da zabrinu i uznemire javnost.

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima prošle godine izazvao je burne reakcije javnosti da se njime ugrožavaju ljudska prava i da je u delovima suprotan Ustavu Srbije. Najveće podozrenje javnosti izaziva biometrijski nadzor i pretres stana bez naloga suda.

Preporučujemo

Milica Bondžić je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS navela da su se u javnosti poslednjih dana pojavile možda pogrešne, paušalne tvrdnje.

- Kada to kažem, posebno mislim na tvrdnje da su pojedine odredbe Nacrta zakona protivne Ustavu. U Republici Srbiji jedino Ustavni sud ima mandat da ocenjuje usaglašenost odredaba zakona sa Ustavom, tako da paušalne tvrdnje apriori date da neka odredba Nacrta zakona nije u skladu sa Ustavom mogu samo da zabrinu ako ne i uznemire javnost - ističe Bondžićeva.

Naravno, dodaje i da svako ima pravo na svoje mišljenje, da to poštuju i da su otvoreni za saradnju. Iz tog razloga su i produžili javnu raspravu, i ona će, umesto do 31. decembra, trajati do 22. januara.

Pod kojim uslovima policija može da uđe u stan bez naloga?

Jedna od novina predviđena nacrtom podrazumeva i ulazak u stan bez naloga suda, odnosno policajci će moći i bez sudskog naloga da izvrše pretres stana. Kritičari te odredbe navode da se time krši Ustav i pravo na nepovredivost stana.

Bondžićeva kaže da to nije novina u našem pravnom sistemu, te da je to ovlašćenje stavljeno u zakon zarad sprečavanja nasilja u porodici.

- Policija po važećem Zakonu o policiji i po Zakoniku o krivičnom postupku na današnji dan može da uđe u stan građana bez naloga suda i da izuzetno izvrši pretres bez prisustva svedoka u slučajevima koje propisuje Ustav, a razrađuje Zakonik o krivičnom postupku. Zakon o policiji kao i ovaj Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ne odstupa načelno i suštinski od tog rešenja. Jedina razlika je u tome što Nacrt zakona sadrži delimično preciziranje jednog od osnova za ulazak u stan bez naloga suda u smislu da preciznije definiše šta se smatra ozbiljnom i neposrednom opasnošću - navodi Bondžićeva.

Prema njenim rečima, razlog za to rešenje su izazovi sa kojima su se policijski službenici suočavali prilikom postupanja u slučajevima nasilja u porodici.

- Da bismo to prevazišli, predložili smo odredbu kakva je u Nacrtu Zakona. Da li ona može da bude bolja? Pa, sigurno može. Otvoreni smo za svaku saradnju, tako da očekujemo konstruktivne predloge od opšte i stručne javnosti - navodi Bondžićeva.

"Pod biometrijskim nadzorom neće biti svi građani"

Govoreći o biometrijskom nadzoru navodi da pod njim neće biti biti svi građani.

- Nacrt zakona daje mogućnost policijskim službenicima da u tačno određenim slučajevima koriste biometrijski nadzor. Ti slučajevi se odnose na pronalazak izvršilaca najtežih krivičnih dela kao i na pronalazak lica koja su nestala, a za koja se sumnja da su žrtve tih najtežih krivičnih dela. Dakle, pod biometrijskim nadzorom neće biti svi građani. Policija da bi mogla da koristi taj sistem mora da se obrati javnom tužiocu, a on mora da se obrati sudiji za prethodni postupak - ističe.

"Nacrt zakona nije konačna verzija, kritike dobrodošle"

Bondžićeva ukazuje da Nacrt zakon o unutrašnjim poslovima nije konačna verzija i da je podložan izmenama i da su kritike dobrodošle.

- Nacrt zakona je prva početna faza u jednom zakonodavnom procesu. Javna rasprava upravo i služi tome da se Nacrt zakona doradi, da se rešenja iz Nacrta unaprede. U izradi Nacrta zakona su učestvovali stručnjaci. Radnu grupu koja ga je pripremila pre svega čine policijski službenici sa visokim obrazovanjem i dugogodišnjim iskustvom u radu u MUP-u od kojih sigurno nema boljih poznavalaca materije koju uređuje Nacrt zakona o unutrašnjim poslovama - objašnjava Bončićeva.

Navodi da je u toku javne rasprave otvoren poziv svim stručnjacima da se priključe i pomognu da ovaj Nacrt zakona bude što je moguće bolji.

Ukazuje na to da zakon, pre nego što uđe u Skupštinu Srbije, mora da dobije zeleno svetlo Evropske komisije.

- Prilikom izrade Nacrta zakona vodili smo računa pored ostalog i o evropskim propisima. Nakon okončanja javne rasprave Nacrt zakona se šalje na mišljenje kako nadležnim državnim organima u Republici Srbiji tako i Evropskoj komisiji. I pre dobijanja pozitivnog mišljenja Evropske komisije ne možemo da nastavimo zakonodavnu proceduru - zaključuje Bončićeva.

(Telegraf.rs)