"Ručak sam joj vozio 40 km, ovu bol ne želim nijednom roditelju": Teške reči oca tragično stradale Melise
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Zika Mrgud
Kao roditelj sam dva puta prosao kroz agoniju sahranjivanje svog deteta zbog bahatosti i nestrucnosti radnika u drzavnim institucijama. Roditelj se oseca bedno kada mora da moli salterskog radnika za zivot svog deteta. Najpre molim redakciju da objavi moj komentar a zatim da se Telegraf kao prava novinarska kuca pozabavi problemom koliko je dece izgubilo zivote zbog kao sto rekoh "strucnog" rada institucija koje se bave zastitom dece i njihovih prava ili bahatosti vozaca. Dosta nam je vise crne hronike, kao i informacijama o raznim starletama. Pozabavimo se najpre onim sto nam je buducnost a ne kubnim cm silikona i ostalim nebitnim stvarima
Beograd
Da vam bog da snagu, i da zivite zbog svog sina❤️🙏
BOJAN D
Ne daj Bože, ovu bol, nikome.. Za one koji su odgovorni za smrt ili invaliditet druge osobe, direktno ili indirektno, uvesti strog i dug zatvor sa što manje komfora, što veće novčane kazne i doživotno izdržavanje oštećene strane. Obaveznu psihološku podršku i procenu i počinitelju (jer je nemoguće da to njegova psiha prihvati kao: ma, idem dalje, što više dam novca advokatu, pre ću izaći) i žrtvi (indirektnim žrtvama te nesreće ili dela: bračnom drugu, roditeljima, bratu, sestri..) Nakon odlučivanja kazne, obavezan, povremen, društveno koristan rad i zabranu zapošljavanja u državnim institucijama jer je on za vreme služenja kazne, trošio novac poreskih obveznika. Zašto to ne potpišemo svi ili većina da udje u skupštinu, ne znam! Ali hajde da bar malo damo podrške i empatije ovom čoveku, da to neko od nas, u skladu sa zakonom, prikupi, overi, plati i da poslanicima na glasanje, jer će on prečesto živeti u prošlosti a da ništa loše nije uradio! Ali taj Melisin zakon će ga dosta i vratiti u stvarnost da ona nije uzalud dala svoje mlade godine i da se zločin ne isplati. Bilo nameran, bilo slučajan.