Suđenje za ubistvo u Belvilu kreće ispočetka: Slučaj preuzeo novi sudija

Pred Višim sudom u Beogradu danas je odloženo suđenje Lazaru Tejiću i još četvorici optuženih za ubistvo Bojana Mirkovića (34) 12. novembra 2020. godine u garaži zgrade u beogradskom naselju Belvil.

Kako saznajemo, suđenje je odloženo kako bi se novi predsedavajući sudija Stojan Petrović upoznao sa predmetom, s obzirom na to da je dosadanja predsedavajuća sudija na predmetu Jelena Škulić postavljena za sudiju Apelacionog suda.

Suđenje će zbog toga početi  iz početka, od uvodne reči.

Advokat Stefan Jokić istakao je da su za godinu i po dana suđenja saslušani samo svedoci, a da se pet ljudi nalazi u pritvoru i zamolio za češće održavanje ročišta. Zbog toga je sudija naredna ročišta zakazao za 11, 12. i 25. januar.

Podsetimo, na prošlom suđenju su pregledani snimci sa nadzornih kamera kako bi bilo utvrđeno kretanje optuženog ivana Nikčevića, koji je Lazaru Tejiću navodno prodao GPS uređaj kojim je pratio kretanje Mirkovića.

Saslušana 4 svedoka

Na ročištu održanom 4. jula saslušana su četiri svedoka.

Jedan od svedoka koji se obratio sudu bio je Mitar Boro koji je objasnio da je ubijenog Mirkovića poznavao pet-šest godina. Upoznali su se preko poslova obezbeđenja.

- Za ubistvo sam čuo preko radija. Znao sam da živi u Belvilu i često je umeo da se šali kada se tako nešto dogodi da zovem njemu drage ljude i da kažem da je on. Tako bi video da li im je stalo do njega. Odmah sam otišao na lice mesta - rekao je Boro i dodao da je Mirković prestao da radi na poslovima obezbeđenja dve-tri godine pre ubistva.

Na ročištu održanom 25. maja, saslušano je sedam svedoka među kojima su bile bivša partnerka, bivša žena i bivša vanbračna supruga Ivana Nikčevića.

Advokati Ivana Nikčevića i Bojana Kovačevića zatražili su ukidanje pritvora, što je odbijeno, a o ukidanju pritvora izjasnio se i sam Nikčević, koji je istakao da je "jedini pritvorenik u Beogradu po tački uznemirenja javnosti, a jedini u Srbiji kom nije ni ponuđeno da se mera pritvora zameni blažom merom".

On je dodao da ga tužilastvo tereti da je 12. novembra 2020. godine, odnosno u danu izvršenja ubistva, navodio kretanje GPS trakera.

- Veštačenja pokazuju da je bazna stanica odakle je navođeno kretanje bila u Batajnici, a ja sam ceo taj dan bio u Kruševcu. Takođe je rečeno da sam se 8. novembra sastao u Dobanovcima sa Lazarom Tejićem, kog nikad nisam video, i objasnio mu kako da stavi traker ispod auta. Ja sam taj dan bio sa Anđom - dodao je.

Na glavnom pretresu 5. maja saslušano je pet svedoka. Jedan od njih bio je Slobodan Kuribak, inspektor za krvne i seksualne delikte.

- Na dan kada je ubijen bili smo u teretani, pa otišli u restoran na Vračaru. Kada smo zaršili sa pićem, Bojan me je vratio do Ušća jer je imao servis automobila u 15 časova, a ja sam prešao u svoj auto. Dogovorili smo se da se posle mog posla nađemo da mi ispolira farove, a nakon sat vremena sam u medijima video da je nađeno telo u naselju Belvil - rekao je tada Kuribak.

Svedok je objasnio da je kolege pitao šta se dogodilo u Belvilu. Tada su mu rekli da je Bojan ubijen.

- Pozvao sam kolegu da ga pitam da li je čuo šta se dešava i, nevezano za to, da li se čuo sa Bojanom. Mirkovića nisam zvao jer je imao neslane šale i umeo je da govori da se povredio i da mu se nešto desilo - kaže Slobodan.

On je istakao da mu Mirković nikada nije spomenuo lazara Tejića.

Pred sudom je svedočio i Mirkovićev kum Aleksandar Purković, koji je takođe zaposlen u policiji i to u Službi za prevenciju narkomanije i suzbijanje krijumčarenja narkotika.

Na navode iz istrage da je Mirković bio iz kriminogene sredine, Purković je odgovorio da nije znao da je Bojan bio u bilo kakvoj vezi sa kriminalom, ali da je "mogao da pretpostavi da će sve da ode na tu stranu jer je Mirković bio naprasite naravi i učestvovao u tučama".

- O Bojanu znam da je bio na Policijskoj akademiji, sa devokom je imao školu stranih jezika. Radio je kao obezbeđenje na splavovima pre desetak godina. Na dn kada je ubijen sam radio. Putem medija sam saznao šta se desilo. Za Lazara Tejića sam prvi put čuo kada se dogodilo ubistvo - rekao je.

Advokat Jelena Stojić je, nakon saslušanja svih pristutnih svedoka, tvrdila da je "iskaz svedoka Aleksandra Purkovića instruiran", kao i da je "pokušao da prikaže ubijenog Mirkovića kao dečka koji nema mrju u životu".

- Osporavam iskaz svedoka. Izmenio je sve svoje iskaze u odnosu na ono što je rekao pred tužiocem. Nije rekao istinu, a u pitanju je policajac. Njegov kredibilitet je upitan i mislim da sud to mora da uzme u obzir - istakla je Stojić.

Samo Tejić priznao krivično delo

Na pripremnom ročištu održanom 13. oktobra, svi optuženi su negirali krivicu osim Lazara Tejića koji je priznao da je izvršio krivično delo, ali ne i kvalifikaciju koja navodi da je učinjeno na podmukao način.

Osim Tejića optuženi za teško ubistvo u saizvršilaštvu su i njegov očuh Bojan Kovačević, Ivan Nikčević i Dušan Kokoruž, dok se Filip Ivanović tereti za pomaganje u izvršenju ovog krivičnog dela.

- Ja sam izvršio ovo ubistvo, ali ostali s tim nemaju veze. 29. novembra 2019. godine sam izašao iz zatvora. Često sam izlazio, znao sam da u svakom lokalu mogu da kupim kokain. Uzimao sam kokain od Bojana Mirkovića, koji mi je ponudio da prodajem. Do konflikta je došlo jer nisam mogao da ispratim tempo prodaje koji mi je nametnuo. Plašio sam ga se jer mi je pretio, zato sam mu pratio kretanje. Nisam hteo da izvršim ubistvo na javnom mestu. GPRS, i dva telefona nabavio sam od osobe koju neću da imenujem - rekao je Tejić na prvom ročištu.

Dodao je da je Mirkovića pratio uz pomoć aplikacije, a da je Samsung pomoću kojeg ga je pratio ostavio u Batajnici da zavara trag.

- Niko osim mene nije pratio njegovo kretanje, od postavljanja uređaja do ubistva je prošlo nekoliko dana. Ustao sam i krenuo ka Bloku 62 gde sam uzeo elektirčni bicikl. Taksijem sam otišao sam do Batajnice kako bih na telefon preko kog sam pratio njegovo kretanje povezao svoj telefon. Kad sam opet uzeo bicikl, bilo je 12 ili 13 sati. Kretao sam se oko garaže Belvila, prateći njegovo kretanje. Ušao sam za njim i ubio ga, otarasio sam se pištolja, bicikla i uređaja - ispričao je Tejić.

Za ovo krivično delo zaprećena je kazna od najmanje 10 godina zatvora, a kao najviša im se može izreći i doživotni zatvor.

(Telegraf.rs)