Pijan se zakucao u autobus pun policajaca, pa tražio da ne zovu "muriju": Zbog čašice više osuđen 1.371 vozač

Olivera Ristanović, nalazi se na čelu Prekršajnog suda u Beogradu pune tri godine, a prema njenim rečima, pored velikog broja propisa koji se primenjuju od strane sudija prekršajnih sudova, najviše prekršaja se i dalje procesuira iz oblasti bezbednosti u saobraćaja i to čak polovina od ukupnog broja predmeta koje sudovi imaju u radu.

Podaci ovog suda od početka godine su više nego poražavajući, ne prema rezultatima suda, već u odnosu na učesnike u saobraćaju. Statistika kaže da na teritoriji Beograd svakog dana bar pet vozača, bude kažnjeno samo za vožnju u stanju teške ili veoma teške alkoholisanosti, odnosno nasilničke vožnje.

Ako je bar još toliko onih koji nisu kažnjeni za ove prekršaje, zato što nisu procesuirani ili zato što postupak nije okončan osuđujućom presudom, aupravljali su vozilom, onda Beograđani nisu bezbedni kao učesnici u saobraćaju, kaže za Telegraf.rs Olivera Ristanović.

• Ko čini najviše prekršaja na teritoriji Beograda?

Prema kategoriji učinilaca prekršaja, najviše je muškaraca starosti od 35 do 50 godinaU tendenciji

rasta je i broj žena, nažalost sve više mladih devojaka, koje su zatečene da upravljajuvozilom pod

dejstvom alkohola. Samo u 2022. godini od strane Prekršajnog suda u Beogradu kažnjeno je 556 vozača koji su u organizmu imali do 1,20 promila alkohola, 815 vozača koji su u organizmu imali više od 1,2o do 2 promila alkohola i 175 vozača za prekršaj nasilničke vožnje.

• Koji je ukupan broj osuđujućih presuda?

- Od početka godine Prekršajni sud u Beogradu doneo je 40.006 osuđujućih presuda. Za najteže

prekršaje u koje spada vožnja u stanju veoma teške ili potpune alkoholisanosti, vožnja pod dejstvom psihoaktivnih supstanci ili naslinička voznja, prekoračenje brzine Prekršajni sud u Beogradu ima organizovan rad dežurne službe, koja radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, gde se učinioci prekršaja odmah procesuiraju. To su predmeti u kojima odluka kojom je izrečena kazna postaje izvršna pre nego što postane pravosnažna.

• Šta to znači?

- U praksi to znači da ako sudija na osnovu dokaza kojima rasppolaže utvrdi odgovornost okrivljenog donosi odmah odluku kojom vama izriče kaznu, ako je to novčana kazna, ona mora odmah da se plati, ako je to kazna zatvora, odmah vas sprovode u zatvor. Ako niste u mogućnosti da platite izrečenu novčanu kaznu, odmah vam je menja u kaznu zatvora. To znači da se vi plaćate novčanu kaznu, ili ste odmah sprovedeni u zatvor, a rok za žalbu vam teče, kažnjeni ili lica koja su zakonom ovlašćena da u njegovo ime ulože žalbu, mogu to učuiniti u roku od 8 dana, a podnosilac zahteva u roku od 48 sati.

Po žalbi odluka može biti potvrđena, preinačena na blažu kaznu ako se žalio samo kažnjeni, ili ukinuta u celosti, u kom slučaju sudija mora ponovo preduzimati radnje, pa na osnovu ponovo sprovedenog postupka doneti odluku. Ali za sve vreme dok se ne odluči po žalbi, kažnjeni koji je osuđen na kaznu zatvora, nalazi se u zatvoru, što je kod velikog broja učinilaca prekršaja dovoljno da se sledeći put zamisle da li će sebe dovesti u takvu situaciju.

• Možete li navesti neke primere prekršaja za koje se vozači mogu osuditi u ovakvom postupku pred dežurnim sudijom?

- U postupku koji se vodi za teže prekršaje iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja kojim se ugrožava život ili zdravlje ljudi ili ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, a postoji osnovana sumnja da će okrivljeni nastaviti sa vršenjem prekršaja, ponoviti prekršaj ili da će izbeći izvršenje izrečene sankcije, spadaju prekršaji, odnosno postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja.

Odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju, a to su situacije kada vozač dva ili više puta prođe svetlosni saobraćajni znak kada mu je tim znakom zabranjen prolaz, ako između dva uzastopna prolaska nije prošlo više od 10 minuta, kada vozač izvrši preticanje kolone vozila pri čemu svojim vozilom prelazi ili se kreće po neisprekidanoj uzdužnoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja, kretanje vozila na putu u naselju brzinom koja je za više od 90 km/h veća od dozvoljene, odnosno van naselja brzinom koja je za više od 100 km/h veća od dozvoljene, upravljanje vozilom u stanju potpune alkoholisanosti (više od 2,00 mg/ml).

To znači da ako je na deonici auto puta gde je ograničenje 130 kilometara na sat, ako je 40 kilometara prekoračena brzina, vozač može da plati mandatnu kaznu. To znači da ukoliko idete do 160 ili 170 kilomera na sat vi platite mandatnu kaznu od 10.000 dinara.

Ukoliko to prekoračite za 100 km/h ili duplo što znači da ste vozili 230 kilometara na sat i više, vi ste već u nasilničkoj vožnji. To znači da možete dobiti kaznu zatvora od 30 do 60 dana i novčanu kaznu u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara.

• Da li se može izreći i neka druga kazna osim ove koju ste pomenuli?

- Pored toga može se izreći i rad u javnom interesu do 360 sati. Mi smo kao sud smatrali da je bolje koristiti tog čoveka za rad u javnom interesu nego ga poslati u zatvor gde će on svakog dana još da košta državu. Jeste da je taj zatvor nešto što možda najpre dozove nešag prosečnog građanina, ali može da ima i onaj kontra efekat.

Možete od njega napraviti još većeg kriminalca, delikventa od prekršajne odgovornosti možete napravit nekokoga ko će izlaskom iz zatvora biti zapravo potencijalni izvršilac krivičnog dela. Tako da se stalno meri taj balans od ličnosti samog učinioca do svrhe koju želite da postignete kažnjavanjem.

• Koji je status sudija u Prekršajnom sudu?

- Ja bih bila najsrećnija samo kada bi prekršajno zakonodanstvo zauzelo mesto u pravosuđu koje zaslužuje, a koje mu se bez iakovog osnova osporava. Mi smo od 2010. godine sud, a i dalje od svojih kolega nismo doživljavani kao deo sudstva. Stalno se postavlja pitanje da li smo dovoljno dobri da budemo sudije, a mi to jesmo punih 12 godina.

I nakon svih godina mi smo u prvom platnom razredu po koficijentu. Većina građana završi u nekom prekršajnom sudu u Republici Srbiji i taj utisak koji on stekne u sudnicu koju uđe tad i nikad više biće utisak o kompletnom pravosuđu. Mi smo ti koji primenjujemo mnoštvo propisa sa preko 200 zakona i više od 800 podzakonskih akata. Prekršaji su izuzetno bitni za društvo, za državu i pravosuđe.

• Na mesto predsednice Prekršajnog suda došli ste nakon Milana Marinovića. Koliko vam je bilo teško i da li smo mi društvo koje prihvata "vladavinu" žena?

- Koliko god se mi trudili da budemo društvo koje poštuje rodnu ravnopravnost, u trenutku kada sam ja birana za predsednika nešto što čini sastavni deo zapisnika Visokog sudsva, koji je javno dostupan i koji se može pročitati jeste da predsednik Prekršajnog suda u Beogradu treba da bude muškarac. Da žena ne može da se nosi sa problemima koji ima Prekršajni sud da tih 117 sudija koji broji ovaj sud je previše za jednu ženu. Nas je ukupno oko 500 sa sudskim osobljem.

Međutim, eto nekim slučajem je žena postala predsednik suda i čini mi se da je mnogima u ovom sudu bilo lakše sa Milanom Marinovićem baš zato što je bio muškarac, a ovo je ženski kolektiv. Žena će, čini mi se, lakše dogovoriti sa muškim rukovodiocem nego samnom jer sam ja jednaka u postupanju sa svima. Ne znači da Milan nije, ali mi se čini da su žene sa njim lakše postizale dodovor nego što postžu samnom.

• Kako ste "ispraznili" hodnike suda i sredili veliki broj predmeta?

- U trenutku kada sam ja stupila na dužnost svi hodnici Prekršajnog suda bili su puni predmeta kao i sve naše arhivske prostorije. Te 2020. godine upustili smo se u to nešto što je bila utopija, a to je da uradimo arhivsku knjigu za više od milion predmeta. Za dve i po godine koliko smo se bavili time mi smo izručili 80 tona arhivske građe. Naravno, zahvalnost koju dugujem sudskom osoblju za izuzetan napor koji su uložili je ogromna. Pred nama je još puno posla i nadam se još dobrih rezultata.

• Koje anegdote sa suđenja se često setite?

- Jedan vozač koji je bio u teško alkoholisanom stanju svojim automobilom "zakucao" se u autobus u kom su bili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Na svu sreću niko od 50 policajaca nije bio teže povređen, pa su svi izašli da vide kako je došlo do nezgode. Tada se jednom od njih obratio vozač sa rečima: "Molim te brate, samo nemoj muriju da zovete".

Koliko je bio pijan nije video da su svi uniformisani.

• Kada je reč o navijačima i prekršajima tokom sportskih dešavanja kakvo je danas stanje?

- Mogu vam reći da nemamo mnog posla. To je rezultat velikog broja hašenja protekle dve godine. Sećam se jednog derbija kada nam je sud ličio na klanicu. Privedeni su navijači koji su kod sebe imali srpove, noževe, sekire...Mogu vam reći da su oni jaki samo u grupama, a pojedinačno pred sudijom i neku suzu puste iz straha kako će se javiti roditeljima.

• Kako se pravdaju pijani, a kako vozači koje divljaju za volanom?

- Svi pijani tvrde da se ničega ne sećaju. Oni koji se privedu zbog nasilničke vožnje u većini slučajeva jurili su u Hitnu pomoć.

(Telegraf.rs)